Američka mornarica odlučila je da 19 planiranih nuklearnih podmornica klase Virdžinija sa proširenim raketnim modulom VPM preklasifikuje iz napadnih podmornica SSN u podmornice sa vođenim raketama SSGN. Promena oznake obuhvatiće varijante Block V i Block VI, čiji je trup produžen za približno 21 metar kako bi primio dodatne lansirne cevi.
Svaka od ovih podmornica dobiće četiri velika vertikalna lansirna silosa sa ukupno 28 dodatnih mesta za rakete. U kombinaciji sa postojećim lansirnim sistemima, njihov arsenal mogao bi da dostigne 40 krstarećih raketa Tomahavk. Nova oznaka treba da pokaže da više nije reč samo o višenamenskim podmornicama namenjenim lovu na protivničke podmornice i površinska plovila, već o platformama za velike konvencionalne udare sa mora.
Američka mornarica očekuje da će one preuzeti deo zadataka četiri raketne podmornice klase Ohajo, koje bi trebalo da budu povučene iz upotrebe do kraja decenije. Razlika u kapacitetu ipak ostaje ogromna, pošto jedna preuređena podmornica klase Ohajo može da ponese do 154 rakete Tomahavk, gotovo četiri puta više od jedne Virdžinije sa modulom VPM.
Vašington zato neće dobiti potpunu zamenu za postojeće podvodne arsenale, već veći broj manjih, prikrivenijih i fleksibilnijih platformi raspoređenih na različitim pravcima.
Četiri nova silosa u produženom trupu
Virdžinijski modul za korisni teret, poznat kao VPM, predstavlja dodatni deo trupa ugrađen iza komandnog prostora podmornice. U njemu se nalaze četiri lansirne cevi velikog prečnika, od kojih svaka može da primi po sedam raketa Tomahavk.
Standardne podmornice klase Virdžinija imaju manji raketni kapacitet i prvenstveno nose torpeda, krstareće rakete i drugu opremu za širok spektar zadataka. Ugradnjom VPM-a njihov udarni potencijal znatno raste, zbog čega je američka mornarica zaključila da oznaka SSN više ne opisuje njihovu osnovnu ulogu dovoljno precizno.
„Ove podmornice će našoj naciji pružiti moćno i trajno sredstvo odvraćanja, proširiti mogućnosti naših komandanata i osigurati da mornarica ostane spremna da se bori i pobedi kad god i gde god se to od nje zatraži“, izjavio je načelnik američkih pomorskih operacija admiral Daril Kodl.
Pored Tomahavka, veliki silosi projektovani su tako da u budućnosti mogu da prime druga oružja i specijalizovani teret. Među mogućim sistemima pominje se i konvencionalno hipersonično oružje srednjeg dometa namenjeno brzom udaru po važnim ciljevima.
SSGN oznaka ne menja ostale zadatke Virdžinije
Preklasifikovane podmornice ostaće deo programa klase Virdžinija i neće postati isključivo nosači raketa. Nastaviće da obavljaju protivpodmorničke i protivbrodske zadatke, prikupljaju obaveštajne podatke, izviđaju obalu, podržavaju specijalne jedinice i učestvuju u postavljanju ili uklanjanju mina.
Njihova manja veličina u odnosu na klasu Ohajo omogućava lakše raspoređivanje u plićim i zatvorenijim morima. Poboljšana prikrivenost trebalo bi da im omogući približavanje snažno branjenim područjima, odakle bi mogle da lansiraju rakete bez ranog otkrivanja.
Prva podmornica sa modulom VPM trebalo bi da dobije oznaku SSGN-803 i uđe u službu tokom fiskalne 2029. godine. Isporuke svih 19 planiranih podmornica očekuju se do 2038. godine, pod uslovom da američka brodogradilišta održe predviđeni tempo.
Četiri Ohaja odlaze sa ukupno 616 raketnih mesta
Najveći problem tranzicije predstavlja povlačenje četiri podmornice klase Ohajo pre nego što sve nove Virdžinije postanu operativne. Svaka od njih može da nosi do 154 Tomahavka, što ukupno daje čak 616 raketnih mesta.
Klasa Ohajo nastala je preuređenjem nekadašnjih podmornica sa balističkim raketama. Pored ogromnog konvencionalnog arsenala, korišćene su kao matične platforme za specijalne jedinice, obaveštajni centri i podvodna komandna mesta. Povlačenje počinje sa podmornicom USS Georgia, dok će ostale biti uklanjane iz flote do kraja decenije.
Za dostizanje raketnog kapaciteta četiri Ohaja bilo bi potrebno više od 15 Virdžinija sa po 40 projektila. Mornarica godinama neće raspolagati tolikim brojem novih SSGN podmornica, zbog čega je privremeni pad podvodnog udarnog potencijala praktično neizbežan.
Problem dodatno pogoršavaju kašnjenja američkih brodogradilišta, koja istovremeno grade strateške podmornice klase Kolumbija, održavaju postojeću flotu i pripremaju industrijske kapacitete za obaveze preuzete kroz savez AUKUS. Preimenovanje 19 Virdžinija zato ne rešava nedostatak raketnih platformi preko noći, već pokušava da dugoročno rasporedi američki podvodni arsenal na veći broj prikrivenih podmornica.
