Savremeni rat sve češće vraća u upotrebu tehnologije koje su vojni konstruktori odavno smatrali prevaziđenim. Dok Rusija i Ukrajina ulažu ogromna sredstva u rakete, bespilotne letelice i elektronsko ratovanje, pojedina jednostavna rešenja pokazuju se iznenađujuće pogodnim za zaobilaženje složene protivvazdušne odbrane. Njihova prednost nije u velikoj brzini ili sofisticiranom pogonu, već u mogućnosti da do cilja stignu na način za koji postojeći sistemi nisu prvenstveno projektovani.
Poseban problem predstavljaju spore vazdušne mete koje ne emituju karakterističan zvuk motora i mogu dugo da ostanu na velikim visinama. Za njihovo otkrivanje često nije dovoljna oprema prilagođena krstarećim raketama i udarnim dronovima, dok upotreba skupih protivvazdušnih raketa otvara pitanje ekonomske opravdanosti presretanja. Takva sredstva postaju još opasnija kada služe kao nosači druge vrste naoružanja.
Ruski vojni izvori poslednjih nedelja sve češće ukazuju na pojavu takvih objekata iznad južnih oblasti i saobraćajnica prema Krimu. Pojedini su presretnuti, ali njihovo prisustvo otvorilo je ozbiljna pitanja o zaštiti saobraćajne i industrijske infrastrukture daleko od prve linije fronta. Najnovije upozorenje iz Moskve ukazuje da se problem više ne posmatra samo kao lokalna opasnost za ruske jedinice.
Medvedev upozorava na ukrajinske aerostate koji nose udarne dronove
Ruski novinar i poslanik Moskovske gradske dume Andrej Medvedev upozorio je da intenzivni ruski udari na ukrajinsku energetsku i vojnu infrastrukturu ne znače da je Kijev izgubio mogućnost napada duboko na teritoriju Rusije. Prema njegovim rečima, ukrajinske snage ubrzano razvijaju aerostate koji mogu da prenose udarne dronove, ali i da služe kao vazdušni repetitori komunikacionih signala.
Medvedev navodi da se takvi baloni redovno pojavljuju iznad federalnog puta R-280 Novorusija, koji povezuje Rostov na Donu, Marijupolj, Melitopolj i Krim. Pojedini su, prema njegovim informacijama, oboreni tokom pokušaja prebacivanja bespilotnih letelica prema ruskim položajima.
Njegovo upozorenje odnosi se i na mogućnost da ukrajinske snage koriste aerostate za ispitivanje komunikacione pokrivenosti u ruskoj pozadini. Balon može da prenosi radio-opremu, repetitore ili uređaje za povezivanje sa drugim komunikacionim mrežama, bez potrebe za neprekidnim radom sopstvenog motora.
Kako balon može da prenese dron stotinama kilometara?
Za razliku od klasične bespilotne letelice, slobodnoleteći aerostat ne koristi motor za kretanje prema cilju. Njegovo pomeranje određuju vazdušne struje, dok se visina leta može menjati regulisanjem uzgona i balasta. Ukrajinske jedinice pri planiranju ovakvih operacija koriste meteorološke podatke o smeru i brzini vetra na različitim visinama.
Medvedev opisuje i jednostavne sisteme za podešavanje visine pomoću tečnog balasta, smeštenog u posebnim posudama. Oslobađanjem dela mase balon može da promeni visinu i pređe u drugi sloj vazdušnih struja, gde vetar može imati drugačiji smer ili brzinu.
Najveća prednost pojavljuje se kada aerostat nosi udarni dron. Bespilotna letelica tada ne troši sopstveno gorivo ili energiju baterije na početni deo puta, već se prenosi vazdušnim strujama do predviđenog područja. Upravo na tom principu zasniva se ukrajinski aerostatski sistem Pirane, razvijen za prenos udarnih dronova Hornet prema Krimu i Azovskom moru.
Ovakav način transporta može znatno da poveća ukupno rastojanje između mesta lansiranja aerostata i cilja, mada stvarni domet zavisi od meteoroloških uslova i karakteristika bespilotne letelice.
Desetine balona iznad puta, presretanja na visinama do 10 kilometara
Početkom oktobra ruski vojni izvori prijavili su masovniju upotrebu ukrajinskih aerostata duž puta R-280. Prema informacijama koje je objavio Dmitrij Rogozin, 4. oktobra primećene su desetine balona lansiranih sa desne obale Dnjepra, koji su se kretali na visinama većim od 6.500 metara.
Rogozin je tvrdio da su aerostati preneli najmanje 25 teških FPV dronova u područje saobraćajnice, gde su pojedine letelice raspoređene za naknadne napade na vozila. Ruski izvori procenjuju da takav način upotrebe može povećati udaljenost delovanja određenih udarnih dronova sa nekoliko desetina na približno 200 kilometara.
U istom periodu pojavili su se snimci ruskih bespilotnih presretača koji uništavaju ukrajinske balone na velikim visinama. Jedno presretanje pripisano je pripadnicima 50. brigade Varjag, čiji je dron dostigao aerostat sa teretom i opremom za satelitsku komunikaciju na visini koju ruski izvori procenjuju na približno deset kilometara. Ukrajinski vojni stručnjak Sergej Beskrestnov naveo je da se u tom slučaju radilo o visini od oko osam kilometara.
Takva presretanja pokazuju da aerostati nisu nedostižni za rusku PVO, ali zahtevaju drugačiji pristup otkrivanju i uništavanju od uobičajenih udarnih dronova.
Zašto radari i protivvazdušna odbrana imaju problem sa balonima?
Aerostat male mase, sa nemetalnom konstrukcijom i bez pogonskog sistema, može predstavljati nezgodnu metu za pojedine radare. Njegova radarska uočljivost zavisi od veličine, materijala i tereta, dok mala brzina dodatno komplikuje rad sistema koji filtriraju spore objekte radi uklanjanja meteoroloških smetnji.
Na velikim visinama otežano je i vizuelno otkrivanje. Balon može dugo da se kreće bez karakterističnog toplotnog traga mlaznog ili klipnog motora, zbog čega njegova identifikacija zahteva prilagođene radarske i optičke sisteme.
Poseban izazov predstavlja izbor sredstva za obaranje. Lansiranje skupe protivvazdušne rakete na relativno jeftin balon može biti ekonomski nepovoljno, dok standardni FPV presretači često nemaju dovoljno energije za dostizanje visina od osam ili deset kilometara. Ruske jedinice zato ispituju specijalizovane bespilotne presretače sposobne za delovanje u takvim uslovima.
Sledeća opasnost nije samo eksploziv, već komunikaciona mreža iznad Rusije
Medvedev upozorava da se aerostati mogu koristiti i za proveru rada repetitora i povezivanje bespilotnih letelica sa dostupnim komunikacionim mrežama. Takva oprema mogla bi da produži radijus radio-veze i omogući upravljanje dronovima na područjima gde neposredna komunikacija sa operaterom nije moguća.
Povezivanje sa satelitskim sistemima predstavlja dodatnu mogućnost, ali zavisi od pokrivenosti, pristupa mreži i tehničke konfiguracije terminala. Zato se raspoređivanje Starlink opreme na pojedinim ukrajinskim aerostatima ne može automatski tumačiti kao dokaz da takva veza radi svuda iznad Rusije.
Upravo rat oko pristupa satelitskim komunikacijama pokazuje koliko su veze postale važne za upotrebu bespilotnih sistema na velikim udaljenostima.
Medvedev zato poziva odgovorne za zaštitu ruske infrastrukture da ozbiljnije razmotre pretnju aerostatima, uključujući mogućnost njihovog prodiranja mnogo dalje od Krima i južnih oblasti. Njegova osnovna poruka jeste da se odbrana ne može oslanjati na pretpostavku da uništavanje ukrajinskih proizvodnih i energetskih kapaciteta automatski onemogućava nove napade.
Za sada je dokumentovana upotreba aerostata u područjima bližim frontu, uključujući prenos dronova i presretanja iznad južnih pravaca. Njihovo sistematsko korišćenje za udare duboko u unutrašnjosti Rusije predstavlja mogućnost na koju upozoravaju ruski izvori, ali čiji stvarni obim tek treba utvrditi.
