Američko ratno vazduhoplovstvo ubrzano razvija novu generaciju borbenih letelica koje bi trebalo da promene način na koji lovci izvršavaju zadatke u neprijateljskom vazdušnom prostoru. Umesto oslanjanja isključivo na skupe avione sa pilotima, Pentagon priprema formacije u kojima će deo izviđanja, elektronskog ratovanja i upotrebe naoružanja preuzimati autonomne bespilotne letelice. Njihov zadatak neće biti samo da prate vodeći avion, već i da samostalno izvršavaju dobijena naređenja.
Takva koncepcija posebno je važna za lovce pete generacije, čiji ograničeni unutrašnji kapaciteti za naoružanje i sve veći zahtevi savremenog vazdušnog ratovanja predstavljaju ozbiljan izazov. Pilot istovremeno mora da prati protivničke avione, obrađuje podatke sa senzora, održava komunikaciju i donosi odluke o upotrebi oružja. Dodavanje nekoliko bespilotnih letelica moglo bi da proširi njegove mogućnosti, ali samo ukoliko upravljanje njima ne postane dodatni teret.
Najveći problem zato nije napraviti mlazni dron sposoban da leti uz savremeni lovac. Mnogo je zahtevnije razviti sistem u kojem pilot može da promeni zadatak bespilotnoj letelici tokom same operacije, bez neposrednog upravljanja njenim komandama leta. Najnovija demonstracija američkog ratnog vazduhoplovstva pokazala je kako bi takav odnos mogao da funkcioniše u praksi.
F-22 komandovao Furyjem tokom zajedničkog leta iznad Kalifornije
Američko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je 16. oktobra da je pilot lovca F-22 Raptor uspešno izdavao taktičke komande bespilotnom borbenom avionu YFQ-44A Fury kompanije Anduril. Demonstracija je izvedena početkom oktobra u vazduhoplovnoj bazi Edvards u Kaliforniji, odakle su obe letelice poletele i zatim se sastale u vazduhu.
Tokom zajedničkog leta pilot F-22 poslao je bespilotnoj letelici izmenjeni plan misije putem taktičke veze za prenos podataka. Fury je primio instrukcije, a njegov autonomni sistem ih je pretvorio u konkretne manevre i simulirane borbene zadatke. Nije bilo potrebe da pilot neposredno upravlja brzinom, visinom ili svakim pokretom drona.
Razlika je suštinska: F-22 nije daljinski pilotirao drugom letelicom, već joj je određivao zadatke. Američko ratno vazduhoplovstvo opisalo je pilota kao koordinatora vazdušne formacije, dok je autonomni softver upravljao izvršavanjem dobijenih naređenja.
Demonstracija predstavlja prvo potvrđeno takvo povezivanje F-22 sa razvojnim dronom YFQ-44A. Ranija ispitivanja sa lovcem Raptor obuhvatala su i bespilotni MQ-20 Avenger, korišćen kao eksperimentalna platforma za razvoj sistema upravljanja.
Kako jedan pilot može da komanduje sa više borbenih dronova?
Osnovna ideja programa Collaborative Combat Aircraft (CCA), odnosno saradničkih borbenih letelica, jeste da pilot određuje cilj i način izvršenja zadatka, dok bespilotni avioni samostalno obavljaju pojedinačne radnje.
Tokom borbenog zadatka, jedan dron mogao bi da dobije instrukciju da osmatra određeni vazdušni prostor, drugi da zauzme položaj pogodan za lansiranje raketa, a treći da koristi elektronsko ometanje. Njihovi računarski sistemi zatim bi određivali odgovarajuće putanje i režime leta, uz ograničenja definisana komandama i pravilima upotrebe.
U oktobarskom ispitivanju učestvovao je samo jedan Fury, pa mogućnost istovremenog komandovanja većim brojem letelica još nije demonstrirana ovim sistemom. Američko ratno vazduhoplovstvo takođe nije objavilo kakva je oprema ugrađena u kabinu F-22, niti koju je konkretnu komunikacionu arhitekturu koristilo.
To je posebno važno jer F-22 poseduje starije sisteme za razmenu podataka, prvobitno projektovane za komunikaciju sa drugim Raptorima, a ne za upravljanje autonomnim formacijama. Raniji eksperimenti koristili su dodatne računarske i komunikacione uređaje, uključujući interfejse nalik tabletima, ali nije potvrđeno da je identično rešenje primenjeno tokom najnovijeg leta.
Fury je već lansirao AIM-120, a Anduril priprema širi arsenal
YFQ-44A kompanije Anduril razvija se kao bespilotni mlazni borbeni avion, sposoban da deluje uz lovce F-22, F-35 i buduće američke avione šeste generacije. U julu 2026. godine tokom ispitivanja iznad pustinje Mohave lansirao je raketu AIM-120 AMRAAM na digitalno simulirani cilj, čime je demonstrirana integracija sistema upravljanja letelicom i raketnog naoružanja.
Njegova buduća uloga, međutim, nije ograničena na vazdušnu borbu. Anduril već ispituje mogućnost nošenja različitih navođenih bombi, raketnih lansera i krstarećih raketa, čime Fury dobija potencijal za dejstvo po kopnenim ciljevima i pružanje podrške avionima sa posadom.
Za F-22 takva kombinacija predstavlja posebno zanimljivo rešenje. Raptor je konstruisan prvenstveno kao lovac za ostvarivanje prevlasti u vazduhu, sa ograničenim mogućnostima upotrebe naoružanja za dejstvo po ciljevima na zemlji. Bespilotni pratioci mogli bi da mu obezbede dodatne senzore i rakete, bez potrebe za većim zahvatima na njegovoj osnovnoj konstrukciji.
To ipak zahteva pouzdanu razmenu podataka između aviona, posebno u uslovima elektronskog ometanja. Prekid komunikacije, pogrešno tumačenje zadatka ili zakašnela informacija o protivničkom cilju mogu ozbiljno ograničiti prednosti autonomne formacije.
Fury i Vengeance prelaze sa pojedinačnih testova na zajedničke operacije
Pored Andurilovog FQ-44A Fury, Pentagon razvija i FQ-42A Vengeance kompanije General Atomics. Oba aviona predstavljaju prvu generaciju novih bespilotnih borbenih platformi, dok su njihovi razvojni primerci označeni kao YFQ-44A i YFQ-42A.
Prvi primerci oba tipa već su predati eksperimentalnoj operativnoj jedinici radi ispitivanja uz F-35 i F-22. Time se program pomerio sa osnovnih letačkih proba na razvoj taktike, organizaciju održavanja, obuku ljudstva i integraciju sa postojećim borbenim formacijama.
Američko ratno vazduhoplovstvo priprema i prvo veće zajedničko ispitivanje tokom vežbe Emerald Flag, planirane za decembar 2026. godine. Tada bi Fury i Vengeance trebalo da učestvuju u složenijim scenarijima zajedno sa drugim avionima, što će omogućiti proveru njihovog ponašanja u uslovima koji više odgovaraju stvarnim borbenim zadacima.
Pentagon želi najmanje 500 autonomnih borbenih aviona do 2032.
Oktobarska demonstracija deo je programa koji je već dobio konkretne proizvodne ciljeve. Pentagon planira da do 2032. raspolaže sa najmanje 500 saradničkih borbenih letelica, dok dugoročniji cilj obuhvata flotu od približno 1.000 takvih aviona.
Pored njih, američko ratno vazduhoplovstvo razvija i zasebnu porodicu jeftinijih bespilotnih platformi za izviđanje i udarne zadatke, u okviru šireg plana masovnog povećanja autonomne flote. Time Pentagon pokušava da poveća broj raspoloživih letelica bez proporcionalnog povećavanja broja pilota i troškova nabavke novih lovaca.
Sama integracija F-22 i Furyja ne znači da je nova formacija dostigla operativnu borbenu spremnost. Sledeća ispitivanja moraće da pokažu koliko dronova jedan pilot može da nadzire, kako sistemi reaguju na prekid veze i koliko pouzdano autonomni softver izvršava složene instrukcije tokom vazdušne borbe.
Posebno zahtevno biće pitanje odlučivanja o upotrebi naoružanja. Dosadašnji program predviđa ljudsko odobravanje upotrebe oružja, dok autonomni sistemi preuzimaju navigaciju i izvršavanje dodeljenih zadataka. Uspešan let iznad Edvardsa pokazao je da pilot može da promeni misiju drugoj borbenoj letelici bez napuštanja sopstvenog zadatka, ali će tek naredne vežbe utvrditi koliko takvih aviona zaista može da vodi u borbenoj formaciji.
