Pre nešto više od godinu dana Blackbeard je bio ambiciozan američki projekat koji je tek pokušavao da pronađe put do HIMARS-a i mornaričke avijacije. Zatim su usledili novi ugovori, narudžbina prvih 50 raketa i plan da Super Hornet dobije hipersonično oružje mnogo pre kraja decenije. Sada je prvi put pokazano kako taj plan izgleda u vazduhu.
Američka mornarica objavila je snimke F/A-18F Super Horneta sa raketama Blackbeard pod krilima tokom stvarnih letačkih ispitivanja. Za sada je potvrđeno najmanje ispitivanje nošenja rakete u letu, što znači da program više nije ograničen na makete, zemaljska testiranja i planove integracije. Sledeći koraci vode prema odvajanju rakete sa aviona, punom letu i operativnoj sertifikaciji.
Još u aprilu pisali smo da mornarica želi Blackbeard na Super Hornetu do 2027, a u junu da je naručeno prvih 50 predproizvodnih projektila. U međuvremenu je program dodatno ubrzan, dok je početkom septembra pokrenuta i znatno veća proizvodna serija. Ono što se sada vidi pod krilom F/A-18 više nije samo eksperimentalna raketa već sistem koji Pentagon pokušava da uvede u borbene eskadrile u stotinama primeraka.
Blackbeard prvi put viđen u letu na Super Hornetu
Snimak koji je 25. septembra objavila američka mornarička kancelarija zadužena za nabavku vazduhoplovnih sistema prikazuje Blackbeard postavljen ispod krila F/A-18F Super Horneta tokom leta. Portal Aviation Week ocenjuje da je program najmanje dostigao fazu captive carry ispitivanja, odnosno leta sa raketom pričvršćenom za avion radi provere aerodinamičkog ponašanja, opterećenja, vibracija i rada sistema pre stvarnog lansiranja.
Takva faza je mnogo važnija nego što fotografija aviona sa raketom na prvi pogled sugeriše. Hipersonični projektil mora da bude bezbedan za nošenje pri velikim brzinama, manevrima, poletanju i sletanju na nosač aviona, a njegov oblik ne sme da stvara neprihvatljive vibracije ili opterećenja na nosaču i krilu. Tek kada se ti parametri potvrde, mogu da počnu ozbiljnija ispitivanja odvajanja i lansiranja.
Američka mornarica je još tokom avgusta pokazala da su počela testna postavljanja Blackbearda na Super Hornet, ali sada je prvi put potvrđeno da avion sa raketom zaista leti. Time je ostvaren upravo onaj korak koji smo u aprilu opisivali kao jedan od najvažnijih uslova za ulazak sistema u početnu operativnu upotrebu tokom 2027. godine.
Američka mornarica prvi put prikazala hipersonične rakete „Blackbeard“ postavljene ispod krila lovaca F/A-18E/F „Super Hornet“ tokom letačkih ispitivanja. Očekuje se da će novi projektili velikog dometa i po relativno niskoj ceni dejstvovati efikasno po površinskim ciljevima. pic.twitter.com/dfKvswXT9R
— Oruzje Online (@oruzjeonline) September 26, 2026
Od 50 predproizvodnih do 444 proizvodne rakete
Tempo kojim mornarica povećava narudžbine možda je još važniji od samog letačkog testa. U junu je Castelion dobio 23,4 miliona dolara za proizvodnju prvih 50 Blackbeard projektila rane operativne konfiguracije, zajedno sa kontejnerima za skladištenje i transport. To je bio prvi ozbiljan prelazak iz razvoja prema proizvodnji.
Tada smo pisali da tih 50 raketa predstavljaju predproizvodnu seriju namenjenu sazrevanju sistema i njegovom ulasku u realnu upotrebu. U avgustu je usledio novi ugovor vredan gotovo 90 miliona dolara kojim se finansira ista grupa od 50 ranih operativnih projektila, tehnička podrška, logistika i prelazak Blackbearda u formalni program američke mornarice.
Sredinom septembra usledio je mnogo veći potez. Castelion je objavio proizvodni ugovor čija ukupna vrednost može da dostigne 200 miliona dolara, dok američka ugovorna dokumentacija navodi početnu narudžbinu od 444 kompletna projektila Blackbeard vrednu 43,65 miliona dolara. Mornarica tako više ne planira desetine raketa za ispitivanja, već stotine projektila koji treba da stvore ozbiljnu dubinu arsenala.
Brojka od 444 je posebno značajna upravo zato što hipersonično oružje do sada gotovo nikada nije povezivano sa tolikim proizvodnim serijama. Američki programi poput ARRW, Dark Eagle ili Conventional Prompt Strike razvijani su oko mnogo skupljih projektila i znatno manjih količina, dok je Blackbeard od početka zamišljen kao nešto sasvim drugo.
Hipersonično oružje treba da prestane da bude luksuz
Osnovna ideja Blackbearda nije da bude najnaprednija moguća raketa bez obzira na cenu. Castelion pokušava da napravi sistem koji postiže dovoljne hipersonične performanse, ali može da se proizvodi tempom karakterističnim za klasičnu preciznu municiju.
Kompanija je Blackbeard od početka projektovala oko masovne proizvodnje, vertikalno integrisane industrije i korišćenja jednostavnijih proizvodnih procesa. Ciljana cena pojedinačne rakete u ranijim američkim procenama kretala se približno između 300.000 i 500.000 dolara, što je višestruko manje od tradicionalnih američkih hipersoničnih sistema.
Castelion je u Novom Meksiku već pokrenuo izgradnju proizvodnog kompleksa Project Ranger od oko 1.000 hektara, koji bi po završetku trebalo da bude sposoban za proizvodnju hiljada Blackbeard projektila godišnje. Kompanija navodi da svih 21 planirani objekat treba da bude operativan do kraja 2026. godine.
To direktno odgovara promeni američke strategije o kojoj smo pisali 14. maja. Pentagon više ne traži samo nekoliko desetina vrhunskih projektila, već hiljade jeftinijih krstarećih raketa i stotine hipersoničnih sistema sposobnih da izdrže rat iscrpljivanja u kojem bi municija bila trošena mnogo brže nego u prethodnim američkim kampanjama.
Lakši put do hipersonične brzine
Blackbeard koristi pristup sa raketnim ubrzivačem i hipersoničnim kliznim telom, umesto mnogo složenijeg motora koji tokom leta koristi kiseonik iz atmosfere. Raketni stepen ubrzava projektil iznad pet maha, nakon čega se klizno telo odvaja i nastavlja prema cilju velikom brzinom.
Takav koncept nije tehnološki jednostavan, ali izbegava deo problema karakterističnih za hipersonične krstareće rakete sa nadzvučnim nabojnomlaznim motorima. Nema potrebe održavati stabilno sagorevanje pri hipersoničnom strujanju vazduha kroz motor tokom većeg dela leta, što smanjuje broj ekstremno zahtevnih komponenti.
Klizno telo poseduje upravljačke površine koje mu omogućavaju promenu putanje kroz gornje slojeve atmosfere. Upravo sposobnost manevrisanja pri brzini većoj od pet maha razlikuje ovakav sistem od klasične balističke rakete koja samo prolazi kroz hipersonični režim duž mnogo predvidljivije putanje.
Precizne karakteristike Blackbearda i dalje nisu javno objavljene. Castelion je ranije nagoveštavao domet reda 800 kilometara, što bi Super Hornetu omogućilo da ga lansira daleko izvan neposrednog dometa velikog dela protivničke PVO.
Super Hornet dobija novu ulogu protiv brodova
Za američku mornaricu Blackbeard posebno ima smisla kao protivbrodsko oružje. F/A-18E/F trenutno predstavlja glavni borbeni avion američkih nosača, ali njegova sposobnost da napadne vrlo dobro branjenu pomorsku formaciju zavisi od dometa oružja koje nosi.
U mogućem sukobu sa Kinom nosač aviona ne bi mogao bez velikog rizika jednostavno da priđe kineskoj obali i šalje Super Hornete duboko u prostor pokriven lovcima, sistemima HQ-9, raketama dugog dometa i pomorskim senzorima. Avionu je potreban projektil koji može da bude lansiran stotinama kilometara pre ulaska u najopasniji deo kineske odbrane.
Blackbeard treba da pruži upravo takvu sposobnost. F/A-18 može da ostane na većoj udaljenosti, lansira projektil koji vrlo brzo prelazi veliki prostor, a protivnički brod dobija mnogo manje vremena za otkrivanje, klasifikaciju i organizovanje presretanja.
Brzina dodatno komplikuje odbranu pokretnih pomorskih ciljeva. Razarač ili nosač aviona može da promeni položaj tokom leta sporije podzvučne rakete, dok projektil koji stotine kilometara prelazi hipersoničnom brzinom drastično skraćuje vreme između poslednjeg ažuriranja položaja cilja i udara.
Najveća nepoznanica ostaje kako Blackbeard pronalazi pokretni cilj
Castelion nije javno objavio arhitekturu sistema navođenja. Pretpostavlja se da raketa u srednjem delu leta koristi inercijalni navigacioni sistem sa satelitskim korekcijama, dok terminalna faza zahteva sopstveni senzor sposoban da pronađe cilj čak i ako se on pomerio od poslednje poznate pozicije.
Moguća rešenja uključuju aktivni radarski tragač, elektrooptički senzor ili kombinaciju više kanala. Savremeni kompaktni AESA moduli omogućavaju da i relativno mala raketa dobije radar koji samostalno pretražuje završnu zonu, dok optičko navođenje može da posluži kao dodatni kanal u uslovima jakog elektronskog ometanja.
Upravo je terminalno navođenje jedno od najzahtevnijih pitanja kod hipersoničnog protivbrodskog oružja. Raketa leti ekstremnom brzinom, cilj se kreće, a plazma i veliko zagrevanje oko tela mogu da otežaju rad komunikacija i pojedinih senzora. Sistem mora da reši sve te probleme dovoljno jeftino da se i dalje proizvodi u stotinama ili hiljadama komada.
Mala bojeva glava ne znači mali udar
Blackbeard nije velika raketa poput strateških hipersoničnih sistema, zbog čega ni njena bojeva glava ne može biti naročito masivna. Velika brzina, međutim, sama nosi ogromnu količinu kinetičke energije.
Projektil koji udara brzinom većom od pet maha ne zavisi isključivo od eksploziva da bi napravio ozbiljnu štetu. Sama masa tela pri takvoj brzini stvara snažan mehanički efekat, dok bojeva glava dodatno povećava razaranje unutar broda, bunkera ili drugog utvrđenog cilja.
To omogućava da se veći deo mase rakete posveti gorivu, dometu i sistemima navođenja, umesto ogromnoj količini eksploziva. Kod protivbrodskog udara posebno je važna sposobnost da projektil probije spoljnu strukturu i eksplodira unutar broda, gde relativno kompaktna bojeva glava može da izazove požare i sekundarne eksplozije.
Blackbeard ne ostaje samo na nosačima aviona
Program je od početka razvijan kao porodica oružja, a ne kao raketa vezana isključivo za jedan avion. Oružje Online je još u junu 2025. pisao o integraciji kopnene verzije Blackbeard GL na lansere M142 HIMARS i M270 MLRS.
Takva konfiguracija američkoj kopnenoj vojsci omogućava da postojeći mobilni lanser dobije hipersonični projektil srednjeg dometa bez razvoja potpuno novog vozila i logističkog sistema. HIMARS može da se premesti, lansira raketu i napusti položaj koristeći infrastrukturu i posade koje već postoje u ogromnom broju jedinica.
Godinu dana kasnije ista osnovna porodica prelazi pod krilo Super Horneta. Time Castelion pokušava da uradi ono što Pentagon godinama želi od novih projektila: jednu tehnološku osnovu koristiti sa kopna, iz vazduha i potencijalno sa drugih platformi, umesto razvoja potpuno odvojenih raketa za svaku granu vojske.
Od problema HALO-a do rakete koja već leti
Blackbeard se pojavljuje i u veoma važnom trenutku za američku mornaricu. Prethodni plan za hipersonično protivbrodsko oružje HALO suočio se sa rastom cene i tehničkog rizika, zbog čega je prvobitni program promenio pravac.
O tome smo pisali u našem velikom pregledu američkih hipersoničnih sistema krajem maja: Pentagon ima veliki broj ambicioznih projekata, ali godinama pokušava da pređe iz demonstracionih letova u industrijski održivu proizvodnju. ARRW je postao simbol kašnjenja i neuspešnih testova, dok su Dark Eagle i CPS veliki i skupi sistemi namenjeni sasvim drugim platformama.
Blackbeard pokušava da preskoči upravo taj problem. Nije zamišljen kao savršeni projektil koji će se proizvoditi u desetinama komada, već kao dovoljno sposoban hipersonični sistem koji fabrika može da izbacuje u stotinama i kasnije hiljadama.
2027. godina više ne izgleda kao daleki rok
Kada je američka mornarica u aprilu dodelila Castelionu ugovor vredan oko 105 miliona dolara za integraciju Blackbearda na F/A-18, cilj rane operativne sposobnosti tokom 2027. delovao je izuzetno ambiciozno. Ugovor je obuhvatio hardversku i softversku integraciju, bezbednosna ispitivanja, sertifikaciju i pripreme za upotrebu sa nosača aviona.
Pet meseci kasnije raketa već stoji ispod krila Super Horneta u letu, prvih 50 primeraka je finansirano, a proizvodni ugovor za stotine dodatnih projektila pokrenut. To još nije dokaz da je Blackbeard završio sva ispitivanja niti da posade na nosačima aviona već imaju operativno oružje, ali pokazuje koliko je program napredovao od trenutka kada smo ga prvi put pratili kroz integraciju na HIMARS.
Sledeći presudan prizor više neće biti Super Hornet koji samo nosi Crnobradog. Biće to trenutak kada se raketa odvoji od aviona, ubrza iznad pet maha i prvi put tokom kompletnog leta pokaže da može da pronađe i pogodi cilj onako kako je Castelion obećao.
Posto je americki predsednik kako on tvrdi najpametniji covek na svetu tako mu je i nadzvucna raketa sa brzinom od 5 mahova hipersonicna, sta drugo reci nego narcisna logika.