Kada smo u maju 2025. pisali o britanskom Excaliburu, radilo se o ogromnom eksperimentalnom podvodnom dronu zamišljenom prvenstveno kao platforma na kojoj će Kraljevska mornarica učiti kako da velike autonomne letelice uklopi u postojeću podmorničku flotu. Godinu i po kasnije ista letelica više ne nosi samo senzore i eksperimentalnu opremu.
Excalibur je 13. septembra u škotskom Britanskom centru za povdvodna ispitivanja i evaluaciju, BUTEC, lansirao američki teški torpedo Mk 48. Torpedo nije bio sakriven unutar trupa, već pričvršćen spolja, na nosaču ispod podvodnog drona. Američka i britanska mornarica time nisu predstavile gotovu borbenu podmornicu bez posade, već su proverile može li velika autonomna platforma da prihvati, poveže i oslobodi standardni teški torpedo.
Test je izveden u okviru projekata Broadsword i Trial Iron, povezanih sa tehnološkim delom sporazuma AUKUS. Program je odobren u februaru 2026, pa je od odluke do probnog lansiranja prošlo manje od sedam meseci. Tokom tog perioda morali su da budu povezani mehanički nosač, napajanje, elektronski interfejs i softver britanskog drona sa američkim oružjem.
Najvažnije pitanje ipak ostaje otvoreno: test nije pokazao autonomno pronalaženje podmornice, donošenje odluke o napadu i samostalno lansiranje torpeda na cilj. Provereno je da Excalibur može da nosi i lansira Mk 48.
Torpedo dug skoro polovinu podvodnog drona
Excalibur je dugačak približno 12 metara, širok oko dva metra i Kraljevska mornarica sada navodi deplasman od 19 tona. Kada smo ga predstavili prošle godine, dostupni podaci govorili su o masi oko 21 tone i dometu do približno 1.600 kilometara. Reč je o eksperimentalnom XLUUV, odnosno ekstra velikom besposadnom podvodnom vozilu, izgrađenom u okviru britanskog projekta Cetus.
Mk 48 je potpuno druga kategorija naoružanja od malih torpeda koja nose helikopteri i protivpodmornički avioni. Dugačak je približno 5,8 metara, prečnika 533 milimetra i pripada klasi teških torpeda koje američke nuklearne podmornice koriste protiv drugih podmornica i površinskih brodova.
Njegove dimenzije objašnjavaju neobičan izgled testa. Mk 48 nije mogao da bude smešten u postojeći unutrašnji prostor Excalibura, pa je postavljen u poseban spoljašnji nosač ispod trupa.
To nije idealno rešenje za buduću borbenu platformu. Spoljašnji torpedo povećava hidrodinamički otpor, utiče na buku i može da smanji domet, brzinu i autonomiju. Za proveru koncepta, međutim, omogućava testiranje naoružanja bez skupog preprojektovanja čitavog trupa.
Od daljinskog upravljanja do oružja
Excalibur je već tokom prethodnih ispitivanja pokazao koliko se koncept udaljava od klasične podmornice. Tokom vežbe Talisman Sabre 2025, podvodnim dronom koji se nalazio u britanskim vodama upravljano je iz Australije, sa više od 16.000 kilometara udaljenosti. Tada je ispitivana razmena komandnih i kontrolnih podataka između članica AUKUS-a, a ne upotreba naoružanja.
Sada je dodat Mk 48. Time se postepeno sklapaju odvojeni delovi budućeg sistema: velika autonomna podvodna platforma, daljinsko komandovanje, razmena podataka između država i mogućnost nošenja teškog oružja.
Problem pod vodom mnogo je složeniji nego kod vazdušnih dronova. Radio-signali koji omogućavaju neposredno upravljanje bespilotnom letelicom praktično ne prolaze kroz velike količine morske vode, pa podvodna platforma mora mnogo veći deo misije da izvršava samostalno ili da povremeno uspostavlja vezu na drugačiji način.
Zbog toga razlika između „može da ispali torpedo“ i operativnog podvodnog lovca bez posade ostaje velika.
Excalibur je napravljen upravo za ovakve eksperimente
Kraljevska mornarica Excalibur nije ni predstavila kao buduću serijsku podmornicu. Kada je otkriven u Devonportu u maju 2025, najavljeno je najmanje dve godine morskih ispitivanja. Osnovni zadatak platforme jeste da se na njoj proveravaju senzori, autonomno upravljanje, komunikacija, različiti korisni tereti i način saradnje sa klasičnim podmornicama.
Zbog toga ni septembarsko lansiranje ne znači da će Kraljevska mornarica sutra rasporediti Excalibure sa Mk 48.
Mnogo je važnije što je pokazano da velika bespilotna podvodna platforma može da dobije ozbiljno protivpodmorničko i protivbrodsko naoružanje bez razvoja potpuno novog torpeda.
Amerikanci pritom žele da isti princip prenesu i na druge dronove.
Sledeći program nosi naziv Cutlass i koristiće Dive-XL kompanije Anduril sposobnu da ispaljuje torpeda Copperhead-M. Planirana su ispitivanja različitih korisnih tereta, komandovanja i kontrole i konkretnih načina taktičke upotrebe. Australija već razvija verziju iste porodice pod nazivom Ghost Shark.
Kina već pokazuje još veće podvodne dronove
Britanija i SAD nisu same u razvoju velikih podvodnih sistema bez posade.
Kina je još ranije pokazala nešto manji AJX002 i veći HSU-001, a na velikoj vojnoj paradi u septembru 2025. javno je predstavila novu generaciju bespilotnog pomorskog naoružanja, uključujući nove podvodne dronove i bespilotni sistem za polaganje mina. Kineski zvanični izvori tada su naveli da je prikazana oprema domaće proizvodnje i da se već nalazi u upotrebi.
Pojedini noviji kineski sistemi približavaju se dužini od 20 metara, dakle znatno su veći od Excalibura. Kina, takođe, gradi matični brod za velike podvodne dronove.
Za sada, međutim, nema javno prikazanog testa koji bi neposredno odgovarao britansko-američkom lansiranju Mk 48.
Kineski pravac razvoja ipak pokazuje istu osnovnu tendenciju: podvodni dron više nije samo mali aparat za izviđanje morskog dna, već postaje vozilo dovoljno veliko da ponese ozbiljne senzore, mine i druge korisne terete.
Rusija ima drugačiju porodicu podvodnih robota
Rusija već dugo razvija autonomne podvodne aparate, mada postojeći javno poznati sistemi nisu direktan ekvivalent Excaliburu sa Mk 48.
Klavesin-2R-PM konstruktorskog biroa Rubin dugačak je oko 6,5 metara i težak približno 3,7 tona. Namenjen je dubokovodnom izviđanju, snimanju dna i radu sa različitim senzorima, a može da zaroni do nekoliko hiljada metara. Rusija ga nudi i na izvoznom tržištu.
Mnogo ambiciozniji projekat Sarma razvijan je kao podvodni aparat veoma velike autonomije. Fond perspektivnih istraživanja postavio je cilj od oko 10.000 kilometara bez izranjanja i približno tri meseca autonomnog rada bez nuklearnog pogona. Projekat je od početka imao i primene povezane sa odbranom, ali nije javno demonstrirano lansiranje teškog torpeda sa Sarme.
Sa druge strane, Posejdon je potpuno druga kategorija. To je nuklearno pogonjeno i naoružano strateško podvodno oružje i po nameni, pogonu i bojevoj glavi nema uopšte smisla porediti ga sa Excaliburom.
Najbliži britanskom konceptu zato trenutno nisu pojedinačni ruski sistemi, već širi razvoj velikih autonomnih podvodnih aparata u Rusiji i posebno Kini. Razlika je što su SAD i Velika Britanija sada javno pokazale sledeći korak: standardni teški torpedo već je fizički povezano sa velikim podvodnim dronom i uspešno odvojeno od njega tokom testa.
Sledeća ispitivanja u okviru projekta Cutlass treba da pokažu kako će se rešavati mnogo teži deo problema, komandovanje takvim platformama, razmena podataka i praktična upotreba naoružanih podvodnih dronova tokom stvarne pomorske misije.
