Ruska proizvodnja jurišnih dronova više ne raste samo kroz nove hale i proizvodne linije. U Tatarstanu se sada menja i način na koji se čitav industrijski kompleks štiti od napada.
U okviru Specijalne ekonomske zone Alabuga kod Jelabuge ubrzano se grade veliki podzemni objekti koji bi trebalo da omoguće nastavak proizvodnje čak i u slučaju napada na površinsku infrastrukturu. Upravo ovde se nalazi glavni ruski centar za proizvodnju Gerana-2, domaće verzije čuvenog iranskog Šahed-136.
Ukrajina je Alabugu već više puta napadala dronovima velikog dometa, iako se kompleks nalazi oko 1.200 kilometara od ukrajinske granice. Ruska industrija je u međuvremenu nastavila da širi kapacitete, a novi satelitski snimci ukazuju da se deo tog proširenja sada spušta ispod zemlje.
Ukrajinski izvor Dnipro Osint procenjuje da je već izgrađeno oko 42.000 kvadratnih metara podzemnog prostora. Njegova tačna namena nije javno objavljena, ali raspored radova i mesto izgradnje ukazuju na objekte povezane sa budućom industrijskom proizvodnjom.
Ruska strana za sada nije objavila detalje o podzemnim pogonima. Ono što se vidi spolja jeste da Alabuga više nije fabrika jednog tipa drona, već industrijski sistem koji obuhvata sve veći deo proizvodnog lanca.
42.000 kvadratnih metara ispod zemlje
Prema analizi satelitskih snimaka, podzemni radovi predstavljaju jednu od najvećih promena u fizičkoj strukturi kompleksa od početka proizvodnje Gerana.
Podzemni prostor te veličine dovoljan je za smeštaj velikih proizvodnih linija, skladišta, montažnih pogona ili kombinacije više funkcija. Trenutno nema podataka koji bi omogućili precizno određivanje šta će se nalaziti u svakom delu objekta.
Logika izgradnje ipak je jasna. Površinske hale, skladišta i proizvodne linije predstavljaju relativno lake mete za dronove velikog dometa. Prebacivanje najvažnijih delova proizvodnje pod zemlju značajno komplikuje planiranje napada i povećava količinu eksploziva potrebnu za ozbiljnije oštećenje pogona.
Alabuga je već bila meta ukrajinskih udara, što je dodatno povećalo potrebu za zaštitom proizvodnje koja je u međuvremenu postala jedan od ključnih elemenata ruske vazdušne kampanje.
Od dve hale do industrijskog grada
Razmere Alabuge danas imaju malo veze sa početnom fazom programa. Kompleks za proizvodnju dronova počeo je sa svega nekoliko glavnih objekata, da bi se tokom narednih godina proširio u industrijsku mrežu sa desetinama proizvodnih i pomoćnih zgrada.
Širi prostor Specijalne ekonomske zone sada obuhvata više od 2,8 miliona kvadratnih metara, dok se procenjuje da je oko 15 odsto objekata potencijalno povezano sa proizvodnjom bespilotnih letelica.
U Alabugi se ne obavlja samo završna montaža. Kompleks obuhvata proizvodnju kompozitnih delova trupa, motora, obradu metala, elektroniku, kablovske sisteme, skladištenje i završno sastavljanje letelica. Takva organizacija smanjuje zavisnost od udaljenih dobavljača i omogućava mnogo brže povećavanje proizvodnje.
Ruski mediji prvi put su u julu 2025. prikazali unutrašnjost pogona, gde su se mogle videti stotine završenih letelica. Fabrika je tada predstavljena kao najveći proizvodni centar te vrste na svetu.
Od par stotina mesečno do preko 100 dnevno
Tempo proizvodnje Gerana promenio se zajedno sa čitavim načinom njegove upotrebe. U početnim fazama Rusija je veliki deo ovih dronova dobijala iz Irana, dok je kasnije proizvodnja postepeno prebačena u domaće pogone.
Prema ranijim procenama, mesečna proizvodnja porasla je sa približno 300 letelica na više od 100 dnevno. Takav kapacitet omogućio je napade čiji obim pre nekoliko godina nije bio moguć. Umesto desetina dronova, u pojedinim talasima sada mogu da učestvuju stotine letelica, dok se dugoročni proizvodni cilj povezivao sa mogućnošću dostizanja čak 500 primeraka dnevno.
Takav nivo proizvodnje ne znači da bi svih 500 dronova svakodnevno bilo lansirano. Veliki kapacitet omogućava formiranje zaliha, zamenu gubitaka, stvaranje rezervi i koncentrisanje veoma velikog broja letelica za pojedinačne napade.
Geranj odavno nije isti onaj iz 2022
Šahed-136 prvi put se pojavio u ruskoj upotrebi na ukrajinskom ratištu u septembru 2022. godine. Od tada je Geranj prošao kroz niz promena u konstrukciji, elektronici, navigaciji i bojevim glavama.
Tokom vremena pojavile su se nove varijante sa drugačijim načinima navođenja, izmenjenim motorima i različitim vrstama bojevog tereta. Tokom avgusta 2025. uočene su i verzije povezane sa nošenjem protivtenkovskih mina PTM-3.
Promene nisu ograničene samo na samu letelicu. Najveća razlika danas nalazi se u industrijskoj osnovi koja stoji iza nje. Rusija je od sistema koji je u početku zavisio od uvoza uspela da izgradi veliki domaći proizvodni lanac sposoban za serijsku proizvodnju u obimu koji se meri desetinama hiljada letelica.
Alabuga dobija i dodatnu radnu snagu
Širenje kompleksa zahteva veliki broj radnika. Tokom juna 2025. pojavili su se navodi da bi oko 25.000 severnokorejskih industrijskih radnika moglo da bude upućeno u Rusiju upravo radi podrške proizvodnji u Tatarstanu.
Takav potez bi omogućio dodatno povećavanje rada u više smena i rasteretio rusko tržište rada, koje je već opterećeno rastom vojne industrije. Podzemni objekti sada predstavljaju sledeću fazu istog procesa. Alabuga se više ne širi samo da bi proizvodila više Gerana, već se fizički prilagođava tome da proizvodnja može da traje i pod stalnom pretnjom udara.
Rusija tako ne gradi samo veću fabriku dronova. Gradi proizvodni sistem projektovan da bude mnogo teže zaustaviti.
