Ne treba vam Mladen Delić (bar ne starijim čitaocima) da biste se začudili sceni kojom ćemo se baviti u ovom tekstu. Kad hoćemo nešto neobično da opišemo, obično kažemo – to je kao na filmu. Film „Spasavanje redova Rajana“ (Saving private Ryan) je po mnogo čemu prekretnica u snimanju ratnih filmova, kako produkcijski, tako i s fotografijom, kamerom, rekvizitom i uverljivošću postupka. Kao da je neko ostavio uključenu kameru na ratištu i sklonio se.
U završnici filma u prilici smo da vidimo sekvence ogorčene borbe Amerikanaca i Nemaca u Francuskoj, neposredno po iskrcavanju na evropsko tle. Borili su se kao da brane svoju kuću u Ajovi, ili Hitlerovu „vučju jazbinu“. U jednom trenutku Rajan, kada su on i kapetan Miler ostali bez ručnih bombi dok Nemci navaljuju ohrabreni pod zaštitom tenka, dohvata minobacačku minu.
Šta on to radi?? Udara energično donjim delom mine o postolje minobacača i zatim je dodaje kapetanu koji je baca u pravcu neprijatelja. Da li je reč o scenarističkom preterivanju, rediteljskoj slobodi ili nečemu trećem? Ne. Posmatramo nešto što je moguće i što se već događalo. Spilberg je veoma precizan reditelj okružen mnoštvom kvalifikovanih oružara i rekvizitera, stručnim saradnicima iz vojne branše; odlično zna šta radi i svestan je kako bi ga kritika i publika „rastrgli“ za ovakvu umetničku slobodu.
Ustvari, on je iskoristio događaj koji je opisan u istoriji Drugog svetskog. rata. U Italiji je 1943. godine izvesni Čarls „Komando“ Keli (Charles Commando Kelly) upravo tako nešto uradio u borbama kod Altavile.
Holivud i gejmeri
Kako je Spilberg došao do potvrde da je reč o autentičnom, stvarnom postupku, a ne „lovačkoj priči“? U jednoj od najpopularnijih FPS video-igara (First person shooter) „Medalji časti” (Medal of Honor) viđena je ta staza. U njenom opisu zvanično stoji da je inspiracija za nju potekla od borbe kod Altavile u regiji Kampanija, nedaleko od Salerna, 13. septembra 1943. godine. U to vreme tekla je operacija “Avalanš”. Autori video-igre morali su da ispoštuju istorijske činjenice u skladu sa kodeksom veterana, pa ne treba sumnjati da je ovaj podatak proveren.
Pošto su se navedenom Keliju dva automata zaglavila zbog intenzivne paljbe on je dohvatio jednu minu 60 mm, izvadio osigurač i iskoristio ju je kao ručnu granatu (picked up 60-mm mortar shells, pulled the safety pins, and used the shells as grenades) pri čemu je ubio najmanje pet Nemaca. Štaviše, jedan tekst iz periodičnog časopisa „The Fighting 36th Historical Quarterly” detaljno opisuje baš takav postupak. Keli je granate jednostavno aktivirao udarcem o betonski pod, a zatim bacao kroz prozor. Rizično? Naravno, ali šta u borbi na život i smrt nije rizično…
Momci iz filma takođe su se našli u sličnoj situaciji. Laki minobacač „M2“ kalibra 60 mm nije mogao biti korišćen usled neposredne blizine neprijatelja. Stoga su primenilu „prečicu” jer je neprijatelj bio „na dohvat ruke” pa na toj udaljenosti preciznost minobacača više nije bila presudna. Nemci nisu ni mogli u bliskoj borbi očekivati minobacačku vatru od koje svi strepe, jurišajući s namerom da pregaze američki položaj, makar i borbom prsa-u-prsa. Na osnovu samouverenosti samog Rajana možemo zaključiti da je ovaj „trik“ već bio široko poznat u trupi.
Mada minobacač nije glavni junak te akcije već njegova municija, podsetimo ga se ukratko. Dizajnirao ga je jedan francuski konstrukor, a proizvodili su ga najpre Francuzi (stupio je u naoružanje 1937. godine). Potom su ga prihvatili Amerikanci koji su ga proizvodili od 1940. godine. Pojavio se i kao nelicencirana kopija „Tip 31” koju je proizvodio Kuomintang. Pravile su ga obe Kine, Pakistan, Egipat, i ko zna ko još sve. Svakako će ga prepoznati i naši vojnici jer se pod oznakom „M 57” proizvodi i kod nas.
Za minobacač je korišćena različita municija:
- M49A2 HE, visokoeksplozivna (high explosive).
- M49A3 high explosive cartridge (HE), unapređena verzija.
- M302 zapaljiva, sa belim fosforom (white phosphorus cartridge).
- M83 osvetljavajuća (illuminating cartridge–ILL).
- M50A3 školsko-vežbovna (training/practice cartridge–TP).
- M69 školsko-vežbovna (training/practice cartridge–TP).
Na crtežu upaljača zapažamo da je reč o modelu „P.D M52” (Point Detonating Fuze M52).
Mina je teška nešto više od jednog i po kilograma tako da je zaista mogla lako da se baci od strane prosečno snažnog strelca. Veština i hrabrost se podrazumevaju.
Kako ”prevariti” upaljač i ostati živ?
Naravno, u filmu nije moglo da se vidi sve jer on nije nastavno učilo koje je snimila ”Zastava film”. U njemu je kratko prikazana jedna potencijalno velika opasnost. Profesionalni vojnici ovaj postupak objašnjavaju lakonski precizno:
- Safety Wire Removed: Izvlačenje transportnog osigurača (žice) oslobađa udarnu iglu koja sada zadržava samo intecioni (setback) osigurač.
- Action on Setback: u normalnim okolnostima sila izpaljivanja iz cevi sabija oprugu i pomera inercijalni osigura u stranu. U filmu se ovaj efekat postiže snažnim udarcem repom o postolje!
- Fuze Clear of Bore: Nakon izlaska iz cevi (ili nakon udarca o tvrdu površinu) klizač (slider) se pod pritiskom opruge pomera u stranu i poravnava detonator s udarnom igrlom. Tek tada je mina naoružana!
- Complete Arming: Svi eksplozivni elementi unutar upaljača su poravnati u jednoj liniji.
- Action on Impact: pri udaru u metu igla probija kapslu, aktivira detonator, pojačnik (booster) i na kraju glavno eksplozivno punjenje. I to je to…
Jednostavno, da li i bezopasno? Mina ima trenutni upaljač pa onaj ko je baci mora da računa i s tim da se skloni od njenih gelera. Inače, inžinjerijsko pravilo kaže da se neaktivirane mine, kojima nije skinut transportni osigurač odnose na bezbedno mesto i tamo uništavaju. Mine na kojima je odstranjen transportni osigurač uništavaju se tu gde su zatečene.
Kako vidimo, udarcem repom nije samo trebalo magično i bezopasno, filmski, aktivirati minu. U njoj postoji složen sistem koji je trebalo osloboditi (odnosno aktivirati, a kako se u poslednje vreme kaže – naoružati, odnosno armirati). Izvlačenje osigurača vidi se samo u prvom kadru. Postupak kod te vrste upaljača je poznat i može se videti na priloženom ctežu. Zato je sve to bilo veoma rizično.
Pomenuti Keli, u čijem postupku je Spilberg našao inspiraciju, u trenutku se setio kako da aktivira minu, odnosno „prevari upaljač“ bez upotrebe cevi i postolja. On je koristio municiju sa upaljačem koji „trpi” takav apsolutno vanserijski postupak. Da li mu se posrećilo? Kako vidimo jeste, ali jeste i junacima Spilbergovog filma. Inače, u filmu su, naravno, korišćene mine-replike.
Našoj publici, naviknutoj da Bata i Smoki to reše s nekoliko rafala, svakako je ova sekvenca bila neobična, a sigurno je izazvala mnogo komentara. Ovaj put Holivud nije preterivao u mašti. Nije ni morao. Samo je stvarni događaj učinio malo „filmskijim”, a nama je ostalo da to objasnimo jezikom vojne tehnike. Nadamo se da smo u tome uspeli.
