Kina već decenijama gradi vojnu infrastrukturu koju je vrlo teško sagledati sa površine. Planine, pustinje i udaljeni delovi zemlje kriju objekte koji nisu namenjeni samo skladištenju oružja, već očuvanju sposobnosti vojske da nastavi borbu i nakon velikog prvog udara.
Novi serijal od šest filmova kineske Narodnooslobodilačke armije pod nazivom „Do pobede“ (制胜) pružio je jedan od ređih pogleda u taj svet. Široki tuneli, podzemni putevi i objekti dovoljno veliki za teške vojne konvoje pokazuju da se ne radi o nekoliko izolovanih bunkera, već o sistemu projektovanom za rat velikih razmera.
Podzemni gradovi dovoljno veliki za raketne konvoje
Objavljeni snimci u petom delu ovog serijala prikazuju podzemne komplekse kroz koje mogu da prolaze velika transportna, montažna i lansirna vozila sa balističkim raketama. Najpoznatiji deo tog sistema često se naziva „Podzemni veliki zid“, ogromna mreža tunela i ojačanih objekata povezana prvenstveno sa kineskim strateškim raketnim snagama.
Osnovna ideja nije da se svaka raketa zaštiti samo debelim slojem betona. Mobilni lanseri mogu da budu skriveni duboko pod zemljom, premeštani između različitih izlaza i pripremani za lansiranje bez stalnog izlaganja satelitima, izviđačkim avionima i drugim sistemima nadzora. Protivnik tako ne mora samo da pronađe ulaz u tunel, već i da utvrdi gde se konkretna raketa nalazi unutar mreže i sa kog položaja će izaći.
Sličan pristup godinama koriste Severna Koreja i Iran, sa velikim brojem tunela, podzemnih skladišta i zaštićenih lansera. Razmere kineskog sistema, međutim, znatno su veće.
Logika podmornice preneta pod planine
Kineski nuklearni stručnjaci porede ovakav model sa podmornicom koja nosi balističke rakete. Najvažnija zaštita podmornice nije debljina njenog trupa, već činjenica da protivnik ne zna tačno gde se nalazi. Podzemna raketna mreža pokušava da istu logiku prenese na kopno.
Tuneli mogu da zaštite rakete i prateću opremu od konvencionalnih udara, a pojedini objekti projektovani su i sa mogućnošću preživljavanja nuklearnog napada. Unutar kompleksa mogu da postoje zone za održavanje, skladištenje, pripremu raketa, goriva, rezervnih delova i drugih sredstava potrebnih za dugotrajan rad. Mobilna raketa može da promeni položaj bez izlaska na površinu i pojavi se na jednom od više izlaza tek neposredno pre lansiranja.
Takav sistem ozbiljno komplikuje planiranje preventivnog udara. Čak i kada protivnik zna gde se nalaze ulazi u mrežu, nije siguran da li je iza njih raketni lanser, logistička jedinica, prazna galerija ili drugi izlaz koji vodi desetinama kilometara dalje.
Pod zemljom nisu samo rakete
Kineska podzemna infrastruktura ima znatno širu funkciju od zaštite nuklearnog arsenala. Jedna od ključnih oblasti je komandovanje i kontrola.
U savremenom ratu nije dovoljno uništiti tenkove, avione i rakete. Precizni udari mogu da budu usmereni na štabove, komunikacione čvorove i komandne centre sa ciljem da se prekine veza između političkog rukovodstva i jedinica na terenu. Američke procene kineskih podzemnih objekata dugo ukazuju na zaštitu C4I sistema, odnosno komandovanja, kontrole, komunikacija, računarskih i obaveštajnih funkcija.
Za Kinu je to posebno važno u mogućem velikom sukobu na Pacifiku. Komunikacija mora da ostane održiva između centralnog rukovodstva, komandi ratnih područja, vazduhoplovstva, mornarice, raketnih snaga i jedinica protivvazdušne odbrane čak i nakon udara na površinske centre. Podzemni komandni sistem može da preživi prve talase napada dok se površinska infrastruktura popravlja ili premešta na rezervne lokacije.
Avioni i municija takođe odlaze pod planine
Kina je ojačane podzemne objekte gradila i za konvencionalne snage. Vazduhoplovne baze predstavljaju posebno vredne mete. Desetine lovaca parkiranih na otvorenom mogu da budu uništene relativno malim brojem preciznih projektila ako napadač zna njihove tačne položaje.
Podzemna skloništa menjaju tu računicu. Avioni mogu da budu smešteni u tunelima ukopanim u planinske masive, odakle izlaze neposredno pre poletanja. Neki objekti imaju više ulaza povezanih sa pistama i rulnim stazama.
Isti model koristi se za zaštitu raketa, municije i goriva. Veliko skladište municije na površini može da bude uništeno jednim preciznim udarom i izazove lančanu detonaciju. Podzemne galerije omogućavaju razdvajanje zaliha, bolju zaštitu od fragmenata i manju verovatnoću da jedan pogodak uništi kompletan objekat. U oblastima blizu potencijalnih zona sukoba takva infrastruktura direktno utiče na sposobnost vojske da nastavi operacije nakon prvog talasa napada.
Iran je pokazao koliko takva mreža može da znači u ratu
Značaj podzemnih objekata postao je još očigledniji tokom višemesečnog rata Irana sa Sjedinjenim Državama. Iranska mreža podzemnih raketnih baza, čiji je razvoj godinama imao značajnu severnokorejsku tehnološku osnovu, omogućila je Teheranu da nastavi sa lansiranjima i nakon intenzivnih američkih udara.
Rakete, lanseri i zalihe nisu bili koncentrisani samo u nekoliko lako identifikovanih površinskih baza. Kineski sistem počiva na sličnoj logici, ali sa mnogo većim industrijskim, finansijskim i teritorijalnim mogućnostima. Objavljivanje novih snimaka dolazi u trenutku kada iskustva iz Irana dodatno pokazuju koliko duboko ukopana vojna infrastruktura komplikuje pokušaj uništavanja raketnih snaga isključivo vazdušnim napadima.
Kina prvi put pokazuje „kuće za rakete“
Paralelno sa podzemnom mrežom, kineska televizija CCTV pružila je do sada najotvoreniji prikaz ogromnog programa izgradnje novih raketnih silosa. Komercijalni satelitski snimci prvi put su 2021. pokazali da se u udaljenim pustinjskim oblastima gradi veliki broj gotovo identičnih objekata.
Kina tada nije javno objašnjavala njihovu namenu. Novi dokumentarac CCTV-a, pripremljen povodom 99. godišnjice Narodnooslobodilačke vojske, prikazuje vojnog inženjera koji govori o radu na izgradnji objekata koje opisuje kao „kuće za rakete“.
Prvi zastavnik Cui Daohua govori i o pritisku višeg rukovodstva da posao bude završen u postavljenom roku, kao i o razvoju bržih metoda gradnje. Projekat direktno povezuje sa očuvanjem kineske sposobnosti strateškog odvraćanja.
Oko 320 novih silosa u tri ogromna polja
Najveća poznata polja nalaze se kod Jumena u provinciji Gansu, Hamija u Sinđangu i Julina u oblasti blizu Ordosa u Unutrašnjoj Mongoliji. Procene ukazuju na približno 320 mogućih silosa za interkontinentalne balističke rakete.
Kod Jumena je identifikovano oko 120 položaja, Hami ima približno 110, dok se kod Julina nalazi oko 90. Sama površina kompleksa pokazuje razmere projekta.
Polje Jumen prostire se na približno 1.110 kvadratnih kilometara, Hami na oko 1.030, a Julin na približno 830 kvadratnih kilometara. Pre pojave ovih kompleksa Kina je raspolagala relativno malim brojem silosnih interkontinentalnih raketa i mnogo se više oslanjala na mobilne lansere. Nova polja predstavljaju najveće poznato proširenje kineskih kopnenih nuklearnih snaga.
Stotine silosa ne znače nužno stotine raketa
Raspored novih lokacija ima posebnu stratešku logiku. Silosi su međusobno udaljeni kliometrima, što napadaču otežava uništavanje velikog broja položaja jednim nuklearnim udarom. Za napad na stotine odvojenih lokacija morao bi da se izdvoji veliki broj bojevih glava.
Još veći problem nastaje ukoliko nisu svi silosi stalno popunjeni raketama. Veliki broj praznih ili rezervnih položaja može da prisili protivnika da tretira svaki od njih kao potencijalno aktivan cilj, jer pre udara ne može pouzdano da zna gde se nalaze rakete.
Lokacije su istovremeno mnogo dublje u kineskoj unutrašnjosti od većine starijih baza, što dodatno povećava vreme leta i zahteve za oružje koje bi pokušalo da ih uništi.
B-21 je projektovan i za ovakav zadatak
Neutralizacija kineskih kopnenih nuklearnih snaga predstavlja jedan od najzahtevnijih zadataka američkog strateškog vazduhoplovstva. B-21 Raider projektovan je kao stelt bombarder sposoban da prodre duboko u teško branjeni vazdušni prostor i napada najvrednije strateške ciljeve.
Širenje kineskih raketnih silosa istovremeno prati veliko ulaganje Pekinga u protivvazdušnu odbranu. Napadač tako ne mora samo da pronađe i pogodi veliki broj udaljenih raketnih položaja, već prethodno mora da prođe kroz sve složeniju mrežu radara, lovaca i raketnih sistema.
Kopnena komponenta kineskog nuklearnog arsenala istovremeno se dopunjava modernizacijom preostala dva dela nuklearne trijade. Program nove podmornice sa balističkim raketama Tip 096 trebalo bi da poveća sposobnost Kine da drži nuklearne rakete skrivene na moru, dok je najmanje jedan program interkontinentalnog stelt bombardera namenjen razvoju vazdušne komponente strateških snaga.
