Su-57 bi uskoro mogao da dobije sposobnost koja znatno menja način na koji se danas posmatra naoružanje lovca pete generacije. Umesto da svaki zadatak obavlja sopstvenim radarom, raketama i senzorima, avion bi mogao da šalje male bespilotne letelice desetine ili stotine kilometara ispred sebe. Takav koncept već nekoliko godina postoji u ruskim patentima i izjavama predstavnika industrije, ali sada se ponovo pojavljuju nagoveštaji da se približava javnom predstavljanju.
Pažnja je usmerena na Međunarodni aeromiting u Egiptu 2026, gde ruska industrija najavljuje prikaz do sada nepoznatih sistema naoružanja. Nije potvrđeno da su među njima novi dronovi za Su-57, ali brojni izvori tu mogućnost sve češće povezuju sa ranije objavljenim tehničkim materijalom kompanije Suhoj.
Ideja pritom nije da Su-57 jednostavno ponese još jedan klasičan dron ispod krila. Kao što smo ranije pisali, razmatra se čitava porodica malih letelica sa različitim zadacima, uključujući sisteme koji bi mogli da se nose unutar prostora za naoružanje. Lovac bi tako mogao da pošalje svoje senzore, ometače ili oružje mnogo bliže protivniku nego što bi sam pilot morao da priđe.
Suhoj radi na vazdušno lansiranim dronovima najmanje od 2023.
Patentni i drugi dostupni materijali ukazuju da Suhoj najmanje od 2023. i 2024. godine radi na konceptu malih bespilotnih letelica koje bi se lansirale sa Su-57.
Šef Rosteha Sergej Čemezov potvrdio je tokom 2024. da se bespilotne letelice ove vrste integrišu sa ruskim lovcem pete generacije. Detalji programa nisu objavljeni, pa nije poznato koliko je različitih sistema stiglo do letnih ispitivanja niti koji od njih imaju najveći prioritet.
Osnovna zamisao jeste da dron postane još jedna vrsta vazdušnog tereta lovca, ali sa znatno većom samostalnošću od klasične rakete. Nakon lansiranja mogao bi da nastavi let prema određenom području, samostalno izvršava deo zadatka i prenosi podatke nazad avionu.
Takav sistem otvara više potpuno različitih mogućnosti.
Dron ide ispred Su-57 i traži PVO
Jedna od predviđenih uloga odnosi se na izviđanje.
Mala bespilotna letelica mogla bi da bude lansirana ispred Su-57 i da pretražuje područje u kojem se očekuju radari, protivvazdušni sistemi, komandna mesta ili drugi ciljevi. Informacije koje prikupi zatim bi prosleđivala lovcu, drugim avionima ili sistemima na zemlji.
Su-57 pritom ne bi morao da uključi sopstveni radar u svakom trenutku niti da se približava zoni u kojoj bi mogao da bude otkriven i gađan.
Posebno interesantna bila bi varijanta namenjena elektronskom ratovanju. Takav dron mogao bi da se približi radaru ili komunikacionom sistemu, identifikuje njegov položaj, ometa ga ili pokušava da izazove reakciju protivničke PVO.
Protivnik bi tada morao da odluči da li će uključiti radar i otkriti njegov položaj zbog male bespilotne letelice, dok Su-57 ostaje znatno dalje.
Gubitak takvog drona bio bi prihvatljiviji od rizikovanja skupog lovca i njegovog pilota.
Jednokratni dron mogao bi da završi kao raketa
Druga konfiguracija mnogo je bliža klasičnom udarnom naoružanju.
Dron za jednokratnu upotrebu mogao bi da nosi bojevu glavu i nakon pronalaženja cilja završi misiju direktnim udarom. Razlika u odnosu na standardnu raketu bila bi u mogućnosti dužeg boravka u vazduhu, pretraživanja područja i eventualnog izbora mete tokom leta.
Dostupni opisi ukazuju da se razmatra kombinacija više sistema. Jedan koncept predviđa autonomnu bespilotnu letelicu koja se nosi u unutrašnjem prostoru Su-57, izvršava zadatak i zatim se samostalno vraća.
Istovremeno se pominju spolja nošeni jednokratni udarni dronovi. Podsetimo na sisteme S-71M „Monohrom“ i S-71K „Kover“ koji su prema ukrajinskim tvrdnjama već raspoređeni.
Takva kombinacija omogućila bi lovcu da na istoj misiji koristi povratni izviđački sistem, elektronski ometač i nekoliko jednokratnih letelica za napad.
Unutrašnje nošenje najvažnije je za stelt konfiguraciju
Mogućnost smeštaja drona unutar Su-57 tehnički je posebno važna.
Lovac ima dva velika unutrašnja prostora za naoružanje smeštena u trupu, kao i dva manja bočna prostora u korenu krila. Glavni prostori projektovani su za znatno veće rakete vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, dok su bočni prvenstveno namenjeni raketama kratkog dometa.
Dovoljno kompaktan dron mogao bi da bude smešten u glavnom unutrašnjem prostoru bez potrebe za spoljnim nosačima.
Spoljno naoružanje povećava radarski odraz aviona i umanjuje prednosti konstrukcije sa smanjenom uočljivošću. Dron smešten unutar trupa ostao bi skriven sve do trenutka lansiranja, dok bi Su-57 zadržao najveći deo svoje stelt konfiguracije tokom prilaska području operacije.
Ograničenje predstavlja prostor. Svaki dron koji zauzme mesto unutar trupa istovremeno smanjuje broj klasičnih raketa koje avion može da ponese, pa bi konkretna konfiguracija zavisila od zadatka.
Su-57 kao komandni avion za sopstvene bespilotne letelice
Šira ideja ide dalje od lansiranja nekoliko malih dronova.
Su-57 bi mogao da postane vazdušna komandna platforma koja upravlja različitim bespilotnim sistemima, prima njihove senzorske podatke i koristi ih za formiranje šire slike bojišta. Pilot tada ne zavisi samo od radara i optoelektronskih sistema na sopstvenom avionu.
Dron može da leti ispred njega, sa strane ili prema cilju koji se nalazi van direktnog dometa senzora lovca. Više takvih letelica moglo bi istovremeno da pretražuje različite sektore, traži emitere i prenosi njihove koordinate.
Za protivvazdušnu odbranu to stvara dodatni problem. Umesto jednog skupog cilja pojavljuje se veći broj malih letelica koje mogu da izviđaju, ometaju, izazivaju aktiviranje radara ili napadaju.
Su-57 bi ostao iza njih i koristio informacije koje mu šalju.
Novi argument za izvoz Su-57
Razvoj dolazi i u trenutku kada Rusija pokušava da poveća izvozni uspeh Su-57.
Avion već ima potpisane izvozne ugovore sa više kupaca, dok su isporuke Alžiru počele 2025. godine. Mogućnost da se Su-57 prodaje zajedno sa porodicom sopstvenih bespilotnih sistema dala bi Moskvi dodatni argument na tržištu na kojem više nije dovoljno ponuditi samo radar, rakete i visoke letne performanse.
Kupac bi u tom slučaju dobijao čitav borbeni sistem u kojem jedan lovac upravlja dodatnim izviđačkim, ometačkim i udarnim sredstvima.
Ruska industrija još nije objavila konačan izgled tih dronova, njihove dimenzije, dolet niti broj koji bi Su-57 mogao da ponese. Nije potvrđeno ni koji su sistemi već stigli do fizičkih prototipova, a koji se još nalaze u fazi razvoja.
Međunarodni aeromiting u Egiptu 2026. sada je prvi događaj na kojem bi deo te priče mogao da izađe iz patentne dokumentacije i zatvorenih razvojnih programa. Ukoliko se tamo zaista pojavi novi vazdušno lansirani dron za Su-57, prvi detalj koji će biti posebno zanimljiv neće biti njegova bojeva glava, već gde ga lovac nosi: ispod krila ili skrivenog unutar trupa.
