Gotovo dvanaest godina nakon početka izgradnje, jedna od najneobičnijih ruskih nuklearnih podmornica konačno je napustila Severodvinsk i prvi put izašla na more. Habarovsk nije još jedna podmornica sa balističkim raketama niti klasična višenamenska konstrukcija namenjena lovu na protivničke podmornice i površinska plovila.
Čitav projekat razvijen je oko potpuno drugačijeg strateškog oružja, autonomnog podvodnog sistema Posejdon sa sopstvenim nuklearnim pogonom. Rusija time razvija paralelni način nuklearnog odvraćanja koji zaobilazi klasičnu logiku interkontinentalnih balističkih raketa i protivraketne odbrane.
Umesto putanje kroz atmosferu i svemir, Posejdon do cilja treba da putuje hiljadama kilometara kroz okean. Habarovsk je prvi ruski nosač projektovan od samog početka upravo za takvu ulogu. Njegov prvi izlazak na more 17. avgusta predstavlja mnogo važniju tačku od običnog nastavka brodograđevnih ispitivanja. Posle godina kašnjenja sada počinje provera da li potpuno novi nosač Posejdona zaista može da pređe iz faze dugotrajnog razvoja u operativni sistem ruske mornarice.
Šest Posejdona umesto balističkih raketa
Podmornica projekta 09851 gradi se u Sevmašu od 2014. godine. Iz građevinske hale izvučena je i porinuta u novembru 2025, a završetak programa kasni približno šest godina u odnosu na ranija očekivanja. Razlozi se povezuju sa složenošću jedinstvenog projekta, ali i ograničenjima ruske industrijske baze koja istovremeno gradi više klasa nuklearnih podmornica.
Glavno naoružanje Habarovska čini šest lansirnih cevi za Posejdon, autonomno podvodno vozilo na nuklearni pogon sposobno da nosi nuklearnu bojevu glavu.
Prijavljeni domet sistema iznosi približno 10.000 kilometara, mada su tokom razvoja iznošene i znatno ambicioznije tvrdnje, što je očekivano s obzirom na nuklearni pogon koji poseduje. Posejdon je bio među šest strateških sistema koje je Vladimir Putin javno predstavio 2018. godine kao odgovor na razvoj američke protivraketne odbrane i nastojanje da Rusija obezbedi sredstva koja takvu odbranu mogu potpuno da zaobiđu.
Za razliku od interkontinentalne balističke rakete, Posejdon ne prolazi kroz prostor koji pokrivaju klasični sistemi za rano upozoravanje i presretanje balističkih ciljeva. Kreće se kroz okean, može da menja kurs tokom misije i zahvaljujući nuklearnom pogonu nije ograničen količinom goriva ili kapacitetom baterije na način karakterističan za klasična torpeda i podvodne dronove.
Njegove moguće mete najčešće se vezuju za pomorske baze, luke, industrijska područja i drugu stratešku infrastrukturu na obali. Pojedini ruski i zapadni izvori Posejdon povezuju i sa mogućnošću detonacije veoma snažne nuklearne bojeve glave u blizini obale i stvaranja radioaktivnog talasa koji bi dodatno kontaminirao ogromno područje.
Od Boreja preuzeto deo konstrukcionog nasleđa
Iako je Habarovsk potpuno specijalizovan projekat, njegova konstrukcija očigledno nije nastala potpuno od nule.
Fotografije objavljene nakon porinuća pokazale su sličnosti sa strateškim podmornicama projekta 955A Borej-A, naročito u krmenom delu, rasporedu pogona i kormila. To ukazuje da su ruski konstruktori koristili već razvijena rešenja sa savremenih nuklearnih podmornica umesto da za Habarovsk stvaraju potpuno novu pogonsku osnovu.
Uloge dve klase ipak se suštinski razlikuju. Borej-A nosi interkontinentalne balističke rakete RSM-56 Bulava i predstavlja klasični deo ruske nuklearne trijade. Habarovsk treba da koristi podvodni pravac i Posejdone, čime se protivniku nameće sasvim druga vrsta problema za rano otkrivanje i odbranu.
Takva kombinacija omogućava Moskvi da isti strateški cilj napada potpuno različitim sredstvima, balističkim raketama iz okeana i autonomnim nuklearno pogonjenim sistemima koji se kreću ispod njegove površine.
Belgorod je bio prethodnica
Pre nego što je Habarovsk bio spreman, Rusija je za razvoj i ispitivanje Posejdona preradila ogromnu nuklearnu podmornicu BS-329 Belgorod projekta 09852.
Belgorod je nastao na osnovi sovjetske konstrukcije projekta 949A Antej i uveden je u službu u julu 2022. godine. Njegova uloga bila je da omogući ispitivanje Posejdona i razvoj procedura za operacije sa novim podvodnim oružjem dok namenski Habarovsk još nije bio završen.
U različitim objavljenim podacima pojavljuju se različite procene broja Posejdona koje Belgorod može da ponese, od četiri do šest. Za Habarovsk se navodi šest lansirnih cevi, što ga čini prvim nosačem čija je čitava konstrukcija od početka prilagođena novom sistemu.
Novija podmornica trebalo bi da koristi savremenije pogonske sisteme i rešenja za smanjenje podvodne buke, što je posebno značajno za platformu čija osnovna prednost zavisi od prikrivenog delovanja na ogromnim udaljenostima.
Najmanje četiri Habarovska u planu
Ruski planovi ne završavaju se na jednoj podmornici.
Očekuje se izgradnja najmanje četiri jedinice klase Habarovsk, paralelno sa širenjem flote strateških podmornica Borej. Prva bi, nakon završetka fabričkih i državnih ispitivanja, trebalo da bude raspoređena u sastav Tihookeanske flote.
Pred njom je sada najvažniji deo programa. Tokom izlazaka na more proveravaće se pogonski sistem, upravljanje, navigacija, elektronska oprema, podvodna buka i ponašanje konstrukcije pri različitim režimima rada pre nego što podmornica bude predata mornarici.
Kada je Habarovsk 1. novembra 2025. porinut u Sevmašu, pisali smo da Rusija prvi put dobija namenski projektovan nosač Posejdona umesto da se oslanja samo na prepravljeni Belgorod. Devet i po meseci kasnije ista priča dobila je sledeće poglavlje: Habarovsk više nije podmornica koja stoji uz dok, već je prvi put izašao na otvoreno more, gde treba da pokaže koliko je ruski novi podvodni strateški sistem zaista blizu operativnoj službi.
