Ruski strateški bombarder Tu-160 već četiri decenije predstavlja jednu od najprepoznatljivijih konstrukcija vojne avijacije. Ogromna bela letelica sa krilima promenljive strele, četiri snažna motora i sposobnošću nošenja nuklearnih krstarećih raketa nastala je u vreme kada su Sovjetski Savez i Sjedinjene Države ulagali ogromna sredstva u strateške bombardere. Njegova proizvodnja zahtevala je tehnologije kojima je raspolagao izuzetno mali broj vazduhoplovnih preduzeća.
Raspad Sovjetskog Saveza prekinuo je industrijske veze na kojima je počivala proizvodnja tog aviona. Specijalizovane fabrike izgubile su porudžbine, deo stručnjaka napustio je industriju, a pojedini proizvodni postupci prestali su da se koriste. Rusija je nastavila da održava postojeće bombardere, ali je obnova njihove serijske proizvodnje predstavljala sasvim drugačiji zadatak.
Novi program zato nije podrazumevao samo ugradnju savremenih elektronskih uređaja u konstrukciju staru nekoliko decenija. Bilo je potrebno ponovo osposobiti fabrike za izradu ogromnih titanijumskih delova, obnoviti proizvodnju motora i uspostaviti saradnju između desetina specijalizovanih preduzeća. Najnoviji podaci Tupoljeva otkrivaju koliko je toga promenjeno i zašto je povratak ovog bombardera na proizvodne linije bio mnogo složeniji od njegove modernizacije.
Tupoljev: Modernizovano 80 odsto sistema strateškog bombardera
Generalni direktor Tupoljeva Jurij Abrosimov saopštio je da Tu-160M zadržava spoljašnji izgled prvobitnog sovjetskog bombardera, ali da je njegova unutrašnja oprema gotovo potpuno izmenjena. Prema njegovim rečima, modernizacija je obuhvatila približno 80 odsto avionskih sistema, uključujući elektroniku, upravljanje letom i naoružanjem, navigacionu opremu i pogonsku grupu. Ovi podaci objavljeni su 15. oktobra u intervjuu za Ujedinjenu avio-korporaciju (UAK), koji je preneo Rosteh.
„Avion Tu-160M zadržao je svoj prepoznatljivi spoljašnji izgled, ali se proizvodi na potpuno novoj tehnološkoj osnovi, uz korišćenje digitalnih tehnologija”, izjavio je Abrosimov. Naglasio je da su tokom programa obnovljene i proizvodne mogućnosti koje su nestale nakon raspada Sovjetskog Saveza. Posebno je izdvojio ponovno uspostavljanje isporuka materijala, proizvodnju pojedinih sklopova i modernizaciju opreme u Kazanjskoj fabrici aviona.
Jedna od najvažnijih promena odnosi se na arhitekturu avionske elektronike. Novi sistemi organizovani su tako da se pojedini uređaji mogu zamenjivati savremenijim bez potrebe za temeljnom rekonstrukcijom ostatka opreme. Takav pristup omogućava postepeno uvođenje novih navigacionih, komunikacionih i borbenih sistema tokom narednih decenija.
Šest tona titanijuma i 140 metara zavarenih spojeva
Najzahtevniji deo obnove proizvodnje nije predstavljala elektronika, već izrada velikih nosećih elemenata konstrukcije. Tu-160 koristi krilo promenljive strele, čiji se spoljašnji delovi pomeraju u zavisnosti od režima leta. Mehanizmi za njihovo zakretanje povezani su sa masivnim centralnim nosećim sklopom izrađenim od titanijumskih legura.
Taj sklop ima masu od približno šest tona, dok ukupna dužina njegovih zavarenih spojeva dostiže oko 140 metara. Pošto mora da podnosi ogromna opterećenja tokom leta, posebno pri nadzvučnim brzinama, kvalitet svakog spoja neposredno utiče na čvrstoću i trajnost konstrukcije. Običan postupak zavarivanja nije pogodan za izradu tako zahtevnog sklopa.
Zbog toga je u Kazanjskoj fabrici aviona obnovljena tehnologija zavarivanja elektronskim snopom u vakuumu. Elektronski snop omogućava veoma precizno lokalno zagrevanje i spajanje titanijumskih delova, dok vakuum sprečava reakciju zagrejanog metala sa kiseonikom i drugim gasovima iz atmosfere. Nakon zavarivanja pojedini sklopovi prolaze i postupak vakuumskog žarenja, kojim se smanjuju unutrašnja naprezanja nastala tokom obrade.
Prema novim podacima, modernizacija ovog proizvodnog sistema obuhvatila je zamenu približno 90 odsto njegove opreme, uključujući vakuumske uređaje, hlađenje, napajanje i upravljačke sisteme. Time je obnovljen jedan od ključnih tehnoloških postupaka neophodnih za proizvodnju novih bombardera Tu-160M.
Kako je ponovo uspostavljena proizvodnja prekinuta raspadom SSSR-a?
Prvobitni Tu-160 nastajao je u industrijskom sistemu koji je obuhvatao veliki broj sovjetskih preduzeća, od proizvođača specijalnih legura do fabrika avionskih motora i elektronskih uređaja. Raspadom države prekinuti su mnogi dobavljački odnosi, dok su pojedine proizvodne tehnologije vremenom prestale da se koriste. Obnova serijske proizvodnje zbog toga je zahtevala mnogo više od ponovnog pokretanja montažne linije.
Abrosimov je objasnio da su ruski konstruktori morali ponovo da uspostave čitave proizvodne lance, uključujući nabavku materijala i poluproizvoda. Istovremeno je obnovljena fabrička oprema, proširena infrastruktura za letačka ispitivanja i digitalizovana konstrukciona dokumentacija. U pripremi novih digitalnih modela učestvovali su konstruktorski biroi Suhoja, Mikojana i Iljušina, koji zajedno sa Tupoljevim posluju u okviru UAK-a.
Njihovo povezivanje omogućilo je stvaranje zajedničkog digitalnog proizvodnog okruženja. Promene na određenim komponentama sada se mogu evidentirati i prosleđivati svim preduzećima koja učestvuju u njihovoj proizvodnji, čime se pojednostavljuje usklađivanje tehničke dokumentacije. Takav sistem posebno je važan kod aviona čija izrada zahteva veliki broj specijalizovanih dobavljača.
Četiri motora NK-32-02 i krila promenljive strele
Tu-160M zadržao je osnovnu aerodinamičku konstrukciju svog prethodnika, sa četiri turboventilatorska motora i krilima promenljive strele. Raspon krila menja se od približno 56 metara u položaju najmanje strele do oko 36 metara kada su krila maksimalno pomerena unazad. Takvo rešenje omogućava kombinovanje relativno povoljnih karakteristika tokom poletanja i sletanja sa manjim otporom vazduha pri velikim nadzvučnim brzinama.
Modernizovani bombarder dobio je motore Kuznjecov NK-32 serije 02, razvijene u samarskom preduzeću ODK-Kuznjecov. Unapređena pogonska grupa omogućava ekonomičniju potrošnju goriva, dok ruski industrijski izvori navode povećanje doleta za više od 1.000 kilometara. Tu-160M zadržava sposobnost dostizanja brzine veće od 2.000 kilometara na čas i interkontinentalni dolet bez dopunjavanja gorivom.
Velika brzina, dolet i nosivost predstavljaju osnovne karakteristike po kojima se Tu-160 razlikuje od drugih strateških bombardera. Abrosimov je podsetio da je ova konstrukcija postavila 46 zvaničnih svetskih rekorda, uključujući rezultate u daljini i trajanju leta. Prema njegovim rečima, upravo kombinacija tih karakteristika predstavlja osnovni razlog za nastavak razvoja postojećeg aviona. Rostec
Prvi potpuno novi Tu-160M poleteo 2022, još dva isporučena 2025.
Obnova proizvodnje dobila je konkretan rezultat 12. januara 2022. godine, kada je prvi novoizgrađeni Tu-160M poleteo sa aerodroma Kazanjske fabrike aviona. Let je trajao približno 30 minuta, a izveden je na visini od oko 600 metara, uz proveru stabilnosti i osnovnih karakteristika upravljanja. Bio je to važan korak jer je Rusija ponovo demonstrirala sposobnost izgradnje kompletnog bombardera, umesto isključive modernizacije ranije proizvedenih primeraka.
Ministar odbrane Andrej Belousov potvrdio je 17. decembra 2025. da su Vazdušno-kosmičke snage Rusije tokom godine dobile još dva bombardera Tu-160M. Prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane koje su preneli domaći vazduhoplovni izvori, reč je o avionima nove proizvodnje. Time je nastavljen program za koji je još 2018. ugovorena izgradnja prvih deset novih strateških bombardera.
Istovremeno se modernizuju i ranije proizvedeni Tu-160, zbog čega je važno razlikovati dva dela programa. Jedan obuhvata izgradnju potpuno novih bombardera u Kazanju, dok se drugi odnosi na ugradnju savremene opreme u postojeće letelice. Rusija je u okviru dugoročnih planova razmatrala i proširenje flote na ukupno 50 novih Tu-160M, ali taj cilj treba razlikovati od prvobitnog ugovora za deset aviona.
„Beli labud” ostaje nosač najdalekometnijih ruskih krstarećih raketa
Tu-160M namenjen je prvenstveno lansiranju krstarećih raketa velikog dometa, sa konvencionalnim ili nuklearnim bojevim glavama. U trupu poseduje dva unutrašnja odeljka za naoružanje, sa obrtnim lanserima koji mogu da prime ukupno 12 projektila odgovarajućih dimenzija. Takva konstrukcija omogućava nošenje velikog raketnog arsenala bez spoljašnjih nosača koji bi povećavali aerodinamički otpor.
Osnovno savremeno naoružanje čine rakete H-101 i H-102, dok se razvijaju i novi projektili većeg dometa. Posebno mesto zauzima H-BD, za koju ruski izvori navode domet veći od 6.500 kilometara. Takvo naoružanje omogućava da se strateški bombarder koristi kao platforma za lansiranje raketa sa velike udaljenosti, bez potrebe za ulaskom u najgušće branjene delove protivničkog vazdušnog prostora.
Unapređeni sistemi upravljanja naoružanjem posebno su važni za integraciju novih projektila, jer savremene krstareće rakete zahtevaju preciznu razmenu navigacionih i drugih podataka sa avionom-nosačem. Modularna arhitektura Tu-160M trebalo bi da olakša takve zahvate tokom narednih modernizacija. Istovremeno će se nastaviti razvoj strateškog bombardera nove generacije PAK DA, koji je zasnovan na drugačijoj koncepciji, sa naglaskom na smanjenu radarsku uočljivost i dugotrajan podzvučni let.
Za razliku od PAK DA, koji je još u razvoju, Tu-160M već ima obnovljenu proizvodnu liniju i postojeću infrastrukturu za eksploataciju. Kazanjska fabrika zato istovremeno radi na izgradnji novih aviona i produžavanju upotrebnog veka postojećih bombardera, uz postepeno povećavanje zajedničkog standarda njihove opreme.
