Direktor službe čiji je posao da otkriva špijune, štiti vojne tajne i procenjuje bezbednosne pretnje godinama je ostavljao digitalni trag koji je praktično svako mogao da prati preko obične aplikacije za trening. Viceadmiral Peter Reesink, direktor holandske Vojne obaveštajne i bezbednosne službe MIVD, imao je javno dostupan profil na fitnes aplikaciji Strava sve do početka avgusta 2026. godine.
Njegove biciklističke i trkačke aktivnosti omogućavale su rekonstrukciju kretanja tokom više godina, uključujući putovanja između objekata MIVD-a i njegove kuće. Iz podataka se moglo zaključiti gde živi, gde odlazi na odmor, pa čak i gde ostavlja kamper. Profil je bio otvoren pod njegovim pravim imenom. Holandsko Ministarstvo odbrane sada priznaje da je takva upotreba aplikacije bila protivna bezbednosnim smernicama.
Problem je utoliko veći što Reesink od februara 2024. vodi MIVD, službu koja poslednjih godina upravo Rusiju navodi kao glavnog izvora špijunskih, sajber i diverzantskih pretnji Holandiji. Tokom predstavljanja godišnjeg izveštaja MIVD-a 2025. sam Reesink tvrdio je da ruske aktivnosti postaju agresivnije i kritikovao naivnost velikih organizacija prema bezbednosnim pretnjama.
Holandske službe su još u martu 2026. javno upozorile da ruski državni hakeri ciljaju Signal i WhatsApp naloge državnih službenika, vojnih lica i drugih interesantnih osoba. Za to vreme prvi čovek vojne obaveštajne službe nije morao da bude hakovan da bi neko prikupio podatke o njegovim rutinama. Dovoljno je bilo otvoriti Stravu.
Od sedišta MIVD-a pravo do kućne adrese
Istraga lista De Volkskrant pokazala je da su Reesinkove aktivnosti bile javno vidljive godinama. NOS navodi da je između 2018. i 2025. više puta biciklom išao od sedišta MIVD-a do svog doma, ostavljajući iza sebe precizan GPS zapis rute. Novinari su iz istih podataka mogli da utvrde gde je držao kamper, kada je bio na odmoru i na kojim mestima je boravio.
Za obaveštajnu službu problem nije samo otkrivanje jedne adrese. Redovno ponavljanje istih ruta omogućava izradu obrasca ponašanja: kada osoba napušta posao, kojim putem ide, koliko se zadržava na pojedinim lokacijama i koja mesta redovno posećuje.
Takve informacije ne zahtevaju proboj šifrovanih komunikacija, prisluškivanje telefona ili fizičko praćenje mete. Komercijalna aplikacija obavlja dobar deo posla, a korisnik podatke dostavlja sam.
Obrisao aplikaciju, ali ostavio nalog
Reesinkovo objašnjenje dodatno je privuklo pažnju. Prema njegovim rečima, aplikaciju Strava sa telefona obrisao je još ranije i nije bio svestan da mu je nalog ostao aktivan i javno dostupan.
Brisanje aplikacije, međutim, ne briše korisnički nalog niti podatke koji su već postavljeni na platformu.
Tek nakon pitanja De Volkskranta profil je prebačen u privatni režim, a Reesink je zatražio njegovo trajno brisanje. Ministarstvo odbrane saopštilo je da direktor MIVD-a žali zbog slučaja i da sada bolje razume posledice takvih podešavanja.
Takvo objašnjenje teško može da se odvoji od funkcije čoveka o kome je reč. MIVD se profesionalno bavi upravo procenom načina na koje protivnička služba može da prikupi podatke iz naizgled bezazlenih izvora.
Holandska vojska zna za problem najmanje osam godina
Strava pritom nije nova bezbednosna pretnja za holandsko Ministarstvo odbrane. Još 2018. godine Ministarstvo je pooštrilo pravila nakon što su aplikacije za sport i uređaji sa GPS-om počeli da otkrivaju lokacije vojnih objekata. U određenim situacijama pripadnicima vojske nije bilo dozvoljeno ni da nose privatne uređaje sa aplikacijama koje beleže lokaciju.
Problem nije nestao.
Istraga objavljena u martu 2025. pronašla je oko 2.000 pripadnika oruzanih snaga Holandije koji su tokom prethodne dve godine koristili Stravu u Gelderlandu, Brabantu i Drenteu. Za više od hiljadu njih podaci su omogućavali direktno praćenje aktivnosti, dok su kod mnogih bili dostupni fotografija, mesto stanovanja i treninzi izvođeni unutar ili oko vojnih objekata. Holandsko Ministarstvo odbrane tada je otvoreno priznalo da protivnik takve informacije može da kombinuje sa podacima iz drugih izvora i koristi protiv vojnih lica ili njihovih porodica.
Još upečatljivije zvuči tekst koji je samo holandsko Ministarstvo odbrane objavilo 2025. godine. Jedan od njegovih visokih bezbednosnih zvaničnika tada je kao konkretan primer loše prakse naveo vojnika koji na službenom telefonu nema Stravu, ali zato privatni telefon sa istom aplikacijom nosi na radno mesto. Poruka teksta bila je jednostavna: komfor i praktičnost predstavljaju neprijatelje bezbednosti.
Francuzi su već otkrili koliko malo je potrebno
Holandija nije usamljena. U martu 2026. francuski mornarički oficir uključio je Stravu tokom trčanja na nosaču aviona Šarl de Gol ili jednom od njegovih pratećih plovila u istočnom Mediteranu. Le Monde je preko javno objavljene aktivnosti mogao da odredi položaj francuske pomorske grupe severozapadno od Kipra i zatim ga potvrdi satelitskim snimcima.
Istraga istog lista proširena je na više od 18.000 profila povezanih sa pripadnicima francuskih oružanih snaga. Ranije istraživanje pokazalo je da se na isti način mogu pratiti pripadnici obezbeđenja političkih lidera, uključujući ljude iz pratnje Emanuela Makrona.
Još 14. januara 2025. pisali smo upravo o istom problemu, nakon što su francuski mornari preko Strave otkrili podatke povezane sa bazom Il Long kod Bresta, u kojoj se nalaze francuske strateške nuklearne podmornice. Javno dostupni treninzi omogućavali su povezivanje aktivnosti osoblja sa rutinama unutar jednog od najosetljivijih vojnih objekata Francuske.
Tada je slučaj mogao da se posmatra kao ozbiljan propust pojedinih mornara. Godinu i po kasnije ista aplikacija dovela je do direktora holandske vojne obaveštajne službe.
Milijarde za obaveštajne sisteme, a GPS trag ostaje besplatan
Moderne obaveštajne službe ulažu ogromna sredstva u šifrovane mreže, zaštićene objekte, kontraobaveštajnu zaštitu i sisteme za otkrivanje sajber napada. MIVD i AIVD istovremeno upozoravaju da protivničke države pokušavaju da dođu do naloga državnih službenika, vojnih podataka i kritične infrastrukture sofisticiranim sajber operacijama.
Strava pokazuje koliko čitava konstrukcija može da dobije banalnu pukotinu na samom vrhu.
Potencijalnoj stranoj službi u ovom slučaju nije bio potreban zlonamerni softver, agent unutar MIVD-a niti proboj u zaštićenu mrežu. Direktor službe godinama je sam ostavljao deo svog obrasca kretanja na komercijalnoj platformi dostupnoj svakome sa internet vezom.
