Izraelska mornarica preuzela je INS Drakon, šestu i poslednju podmornicu porodice Dolphin II koju je za Izrael izgradio nemački TKMS. Reč je o najvećoj podmornici napravljenoj u Nemačkoj još od Drugog svetskog rata i istovremeno najskupljem plovilu te vrste koje je Izrael do sada nabavio.
Njena cena procenjuje se na oko 550 miliona evra, dok je isporuka prvobitno bila planirana za 2025. godinu. Drakon je dug više od 70 metara, a procene deplasmana u zaronjenom stanju idu do približno 2.400 tona, što ga čini primetno većim od prethodnih izraelskih podmornica.
Dodatne dimenzije nisu iskorišćene samo za gorivo i prostor za posadu, već su dovele do brojnih pitanja o tome šta se nalazi u znatno izmenjenom gornjem delu trupa. Izrael i nemački proizvođač nisu objavili kompletnu konfiguraciju naoružanja niti objasnili sve promene napravljene tokom gradnje.
Upravo zbog toga Drakon se teško može posmatrati kao još jedan standardni Dolphin II. Njegova konstrukcija predstavlja rezultat višedecenijskog izraelskog prilagođavanja nemačkih projekata sopstvenim zahtevima za duge podvodne patrole, raketno naoružanje i rad daleko od matičnih baza.
Od Tipa 209 do mešavine tehnologija Tipa 212 i 214
Genealogija izraelskih Dolphin podmornica prilično je složena. Prva generacija razvijena je na osnovama nemačke izvozne porodice Type 209, ali uz veliki broj promena napravljenih posebno za izraelsku mornaricu.
Dolphin II otišao je znatno dalje. Konstrukcija je dobila tehnologije povezane sa nemačkim Type 212A i izvoznim Type 214, prvenstveno vazdušno nezavisni pogon i naprednije sisteme za smanjivanje buke.
Zato se Dolphin II često opisuje kao izraelska, duboko modifikovana verzija nemačkog Type 214, mada nije reč o jednostavnom kopiranju jednog projekta. Type 214 sam koristi deo iskustava sa starijih Type 209 i tehnologije razvijene za Type 212A, dok je izraelska verzija dodatno prilagođena zahtevima koji uopšte nisu prisutni na standardnim nemačkim podmornicama.
INS Drakon predstavlja još jednu evoluciju tog projekta, sa produženim trupom i veoma izraženom komandnom strukturom koja ga vizuelno razlikuje čak i od prethodnih Dolphin II.
AIP omogućava višenedeljni boravak pod vodom
Jedna od ključnih razlika između prve generacije Dolphin i Dolphin II jeste vazdušno nezavisni pogon, odnosno AIP.
Sistem sa gorivnim ćelijama proizvodi električnu energiju bez potrebe da dizel motori stalno koriste atmosferski kiseonik. Klasična dizel-električna podmornica mora povremeno da podigne šnorkel i pokrene dizel motore kako bi punila baterije, što povećava mogućnost otkrivanja radarima, optičkim senzorima i drugim sredstvima.
Dolphin II zahvaljujući AIP-u može mnogo duže da ostane potpuno zaronjen i da pri malim brzinama provede nedelje bez izlaska na dubinu šnorkela. Veći Drakon dodatno dobija više unutrašnjeg prostora za gorivo, zalihe, opremu i produžene misije.
Takve karakteristike posebno su važne za operacije u istočnom Mediteranu, Crvenom moru i širem prostoru Indijskog okeana, gde udaljenost od izraelskih baza brzo raste.
Deset torpednih cevi, četiri neuobičajeno velike
Kao što ranije napomenuli, jedna od najzanimljivijih karakteristika izraelskih Dolphin podmornica nalazi se u pramcu. Pored šest standardnih torpednih cevi kalibra 533 mm, imaju još četiri znatno veće cevi kalibra 650 mm.
Takva konfiguracija nije uobičajena za moderne zapadne konvencionalne podmornice. Standardne cevi mogu da koriste torpeda i druga podvodna sredstva, dok veće cevi omogućavaju upotrebu projektila i opreme većih dimenzija.
Upravo zbog njih Dolphin se već decenijama povezuje sa mogućnošću lansiranja izraelskih krstarećih raketa dugog dometa. Najčešće se u tom kontekstu pominje podmornička varijanta rakete Popeye Turbo.
Izrael nikada nije javno potvrdio njene pune karakteristike niti mogućnost nošenja nuklearne bojeve glave. Brojni vojni i analitički izvori ipak godinama navode da su Dolphin podmornice prilagođene upravo za mogućnost lansiranja krstarećih raketa sa nuklearnim bojevim glavama.
Nemačka vlada takođe nije objavila detalje o tome koje su tačno izmene sprovedene na sistemu naoružanja tokom gradnje podmornica. O potencijalnom izraelskom nuklearnom arsenalu imamo poseban članak.
Šta se nalazi u ogromnoj strukturi Drakona
Drakon je tokom gradnje privukao pažnju zbog neuobičajeno velike i produžene strukture iznad trupa. Njene dimenzije značajno prevazilaze ono što se vidi na podmornicama Tanin i Rahav iz iste generacije.
Jedna od najčešćih procena jeste da dodatni prostor može da skriva vertikalne lansirne cevi za rakete. Takva konfiguracija omogućila bi da se deo projektila više ne lansira kroz pramčane torpedne cevi i značajno bi povećala fleksibilnost dostupnog arsenala.
Postojanje VLS-a na INS Drakon nije zvanično potvrđeno. Izrael i TKMS nisu objavili preseke konstrukcije, broj potencijalnih ćelija niti tip rakete koji bi se iz takvog sistema koristio.
Veći prostor može istovremeno da bude iskorišćen za dodatne komunikacione sisteme, specijalne jedinice, bespilotne podvodne sisteme ili druga sredstva čija priroda nije javno poznata.
Posle Drakona dolazi potpuno nova klasa Dakar
INS Drakon završava program Dolphin II, ali ne i nemačko-izraelsku saradnju na podmornicama. Izrael je 2022. sa TKMS-om ugovorio tri podmornice nove klase Dakar u poslu vrednom približno tri milijarde evra.
Nemačka treba da pokrije oko 20 odsto troškova programa. Prva podmornica očekuje se početkom naredne decenije, dok bi naredne dve trebalo da stižu u razmacima od približno godinu i po.
Dakar će postepeno menjati najstarije izraelske podmornice Dolphin, Leviathan i Tekuma, koje su uvedene u službu između 1999. i 2000. godine. Nova klasa neće biti samo još jedan produženi Dolphin, već novi projekat sa znatno većim trupom i još izraženijom gornjom strukturom.
Nemačko-izraelska vojna saradnja u međuvremenu funkcioniše i u obrnutom smeru. Nemačka je kupila izraelski protivraketni sistem Arrow 3 u poslu vrednom približno četiri milijarde evra, dok TKMS nastavlja da gradi podmornice projektovane prema specifičnim zahtevima izraelske mornarice.
Podmornice nisu jedina veza Berlina i Jerusalima
Vojna saradnja Nemačke i Izraela nije ograničena samo na podvodne sisteme. Berlin je postao jedan od najvećih kupaca izraelske odbrambene tehnologije kroz nabavku sistema protivraketne odbrane Arrow 3.
Nemačka je za Arrow 3 izdvojila oko četiri milijarde evra, čime je taj posao postao jedan od najvećih izraelskih odbrambenih izvoza poslednjih godina. Sistem je namenjen presretanju balističkih raketa van atmosfere i predstavlja deo šire nemačke inicijative za jačanje evropske protivraketne odbrane.
Dolazak INS Drakon zato nije samo još jedna isporuka podmornice, već nastavak modela saradnje u kojem Nemačka ostaje jedan od ključnih tehnoloških i industrijskih partnera Izraela, dok Jerusalim kroz podmorničku flotu održava jednu od najdiskretnijih komponenti svojih vojnih sposobnosti.
