Ruska mornarica počela je da postavlja velike zaštitne mreže iznad svojih nuklearnih podmornica sa balističkim raketama u bazi Ribačij na poluostrvu Kamčatka, pokazuju novi komercijalni satelitski snimci kompanije Vantor (rebrendirani Maxar). Konstrukcije se protežu preko više vezova i pokrivaju podmornice dok se nalaze uz pristanište, što predstavlja jedan od najupečatljivijih primera prilagođavanja ruske strateške infrastrukture pretnji koju predstavljaju mali bespilotni sistemi.
Ribačij nije obična pomorska baza, već glavno uporište Pacifičke flote za strateške podmornice klase Borej, koje nose interkontinentalne balističke rakete sa nuklearnim bojevim glavama. Takva plovila projektovana su prvenstveno da opstanu zahvaljujući prikrivenosti, tihom radu i dugom boravku pod vodom, ali se situacija potpuno menja kada se nalaze uz pristanište.
Njihova lokacija tada je poznata, mogućnost manevra praktično ne postoji, a velika površina trupa ostaje izložena napadu odozgo. Mreže zato predstavljaju fizičku prepreku između potencijalnog drona i same podmornice, slično rešenjima koja su tokom rata u Ukrajini počela da se pojavljuju iznad aerodroma, skladišta, rafinerija i drugih važnih objekata.
Njihovo postavljanje hiljadama kilometara od ukrajinske granice pokazuje koliko se promenila procena ranjivosti strateških ciljeva duboko u ruskoj teritoriji. Zaštita na Kamčatki istovremeno nije usmerena samo prema scenariju ukrajinskog napada, već ima smisla i u mogućem sukobu sa američkim, japanskim ili drugim snagama u Pacifiku.
Od aerodroma do baza nuklearnih podmornica
Rusija poslednjih godina ubrzano širi fizičku i protivvazdušnu zaštitu objekata koji su ranije smatrani dovoljno udaljenim od neposredne opasnosti. Razvoj je posebno ubrzan nakon što su ukrajinske snage pokazale da mogu da izvedu udare na ciljeve duboko u ruskoj teritoriji.
Operacija „Paukova mreža“ iz juna 2025. pokazala je drugačiji problem od klasičnog napada dronom koji leti stotinama ili hiljadama kilometara. Bespilotne letelice tada su lansirane duboko unutar Rusije i upotrebljene protiv strateških bombardera, čime je demonstrirano da udaljenost od ukrajinske teritorije sama po sebi više nije dovoljna zaštita za visokovredna vojna sredstva.
Slična logika može da objasni i zaštitu Ribačija. Napadač ne mora nužno da pošalje letelicu preko čitavog Sibira ukoliko dron, njegove komponente ili druga sredstva mogu da budu približeni cilju na drugačiji način.
Ruske mere nisu ograničene na Kamčatku. Snimci iz različitih delova zemlje pokazuju postavljanje mreža, dodatnih skloništa i novih protivvazdušnih sistema oko važnih objekata. U Moskvi su korišćeni i teški transportni helikopteri Mi-26 za postavljanje sistema Pancir na krovove visokih zgrada, dok se zaštita industrijskih i vojnih postrojenja širi sve dalje prema unutrašnjosti zemlje.
Borej nosi 16 interkontinentalnih raketa Bulava
Posebna težina novih mera proizlazi iz vrste podmornica koje se nalaze u Ribačiju. Klasa Borej predstavlja jedan od glavnih pomorskih elemenata ruske strateške nuklearne trijade i razvijena je kao naslednik starijih sovjetskih strateških podmornica.
Svaka podmornica nosi 16 interkontinentalnih balističkih raketa RSM-56 Bulava. Rakete mogu da nose više nezavisno usmeravanih nuklearnih bojevih glava, dok su njihova putanja, manevarske karakteristike, mamci i druga sredstva za probijanje odbrane projektovani tako da otežaju rad protivraketnih sistema.
Sama klasa Borej razvijena je uz veliki naglasak na smanjivanje buke i otežavanje otkrivanja sonarima. U otvorenom moru najveća zaštita podmornice jeste upravo činjenica da protivnik ne zna gde se nalazi. U bazi taj adut nestaje, zbog čega relativno jednostavna bespilotna letelica može predstavljati nesrazmerno veliki rizik u odnosu na svoju cenu.
Mreže ne mogu da zamene protivvazdušnu odbranu niti zaštite bazu od velikog raketnog napada, ali mogu da otežaju završni prilaz manjim dronovima i spreče direktan udar na trup, komandni most, otvore i drugu osetljivu opremu.
Zapadna podrška ukrajinskim udarima menja ruske procene
Ukrajinski napadi dronovima i raketama na ciljeve u Rusiji tokom rata oslanjali su se i na različite oblike zapadne podrške, od finansiranja i obuke do tehnologije i obaveštajnih podataka. Prema izveštaju Fajnenšel tajmsa iz kraja jula, SAD i Francuska imale su važnu ulogu u podršci ukrajinskim operacijama dugog dometa, uključujući podatke korišćene za izbor ciljeva i planiranje ruta kojima se izbegava ruska protivvazdušna odbrana.
Rast dometa i autonomije dronova tako je proširio prostor koji Moskva mora da štiti sa fronta i pograničnih oblasti na industrijska područja Urala, strateške aerodrome i sada baze nuklearnih podmornica na Pacifiku.
Značaj tih podmornica daleko prevazilazi konvencionalni rat u Ukrajini. Ruski nuklearni arsenal ostaje osnovno sredstvo odvraćanja od neposrednog sukoba sa NATO-om. Tadašnji predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a admiral Rob Bauer to je u novembru 2024. opisao neuobičajeno otvoreno, rekavši da je „apsolutno siguran“ da bi snage Alijanse bile u Ukrajini i borile se protiv Rusije da Moskva nema nuklearno oružje.
Deo tog nuklearnog arsenala nalazi se uz vezove Ribačija, sada prvi put vidljivo prekriven velikim mrežama namenjenim zaštiti od oružja koje je pre samo nekoliko godina uglavnom posmatrano kao taktičko sredstvo fronta.
Onda je Ukrajina ostvarila izuzetan učinak po pretvaranju svojih brodova u podmornice,a kako vidim ta transformacija im i dalje odlično ide.
Masa ruskih brodova postalo su podmornice
A Ukrajina je postala Titanik koji vuce na dno ceo Zapad.