Naš portal se bar u tri teksta ozbiljno bavio još ozbiljnijom temom – mobilizacijom u Ukrajini. Ovo, za ratovanje veoma važno, pa i presudno pitanje (kontinuirano obezbeđenje žive sile i sredstava) pokazalo je baš na primeru Ukrajine koliko ume da bude složeno, pa često i nerešivo; u svakom slučaju, od ogromne važnosti.
Ostavimo sad po strani rezultat višedecenijske korupcije koja se uvukla i u mobilne timove u nadležnosti Teritorijalnih centara za kompletiranje (popunu) i socijalnu podršku (Територіальний центр комплектування та соціальної підтримки – TCK). Ta služba vodi vojnu evidenciju i sprovodi mobilizaciju u Ukrajini.
Umesto planskog, organizovanog popunjavanja oružanih snaga mnogo puta smo do sada bili svedoci hvatanja ljudi na ulicama. Te akcije su u svim svojim elementima više ličile na lov nego na prikupljanje žive sile po planiranoj potrebi.
Koji su teorijski osnovi mobilizacije i kako ona zaista treba da izgleda?
Mobilizacija (mobilizacioni raspored) u naš jezik je ušla preko francuskog mobilisation, od mobiliser – stavljati u pokret. To je sveukupnost radnji usmerenih na dovođenje oružanih snaga i državne strukture u borbenu gotovost. Prvi put je tako opisan ovaj postupak u Pruskoj u periodu od 1850. do 1860. godine. Od tada su se metode stalno usavršavale.
Mobilizacija može biti opšta, u potpunosti dovodeći državu u punu borbenu gotovost (Combat readiness, Gefechtsbereitschaft). U zavisnosti od geostrateške i političke situacije ona može biti i delimična, pa se može odnositi kako na određene delove teritorije neke zemlje, tako i na pojedine jedinice, službe ili grane privrede i industrije. Za nju je od presudne važnosti (pored odgovarajućih političkih i vojnih odluka) i postojanje mobilizacionog plana.
To je kapitalni dokument posebne važnosti u kome su opisani postupci i njihov redosled. On je neraskidivo vezan za Plan strateškog rasporeda oružanih snaga. Oba dokumenta po pravilu sačinjava Generalštab a utvrđuje ga i usvaja državno rukovodstvo. Veoma je važno da se mobilizacioni plan uredno zanavlja uzimajući u obzir sve aktuelne okolnosti, pa i moguć razvoj događaja. Predviđanje kao metod za mobilizaciju je veoma važno, možda i presudno.
Mobilizacija kroz istoriju
Problemi mobilizacije pojavili su se odmah po uvođenju opšte vojne obaveze pa je prva masovna mobilizacija sprovedena u Francuskoj 1792. godine u vreme Rata prve koalcije. Od tada razvoj tehnologije i socioloških formi značajno je uticao na praksu mobilizacionog i ratnog raspoređivanja oružanih snaga. Pojava železničke mreže koja je dozvolila do tada neviđenu brzinu premeštanja masovne žive sile, telegraf i drugi načini komuniciranja stvorili su odličnu podlogu za koordinirane napore u ovoj oblasti, presudne za uspeh mobilizacijskog plana.
Već u XIX veku gotovo sve države Evrope uvele su opštu vojnu obavezu stvarajući izvanrednu bazu rezervnog sastava i ogroman izvor popune elitnih formacija. Taj obrazac postavila je Pruska u ratu 1866. godine s Austrijom i u ratu s Francuskom (od 1870 – 71. godine). Tada je pruski vojni vrh, zahvaljujući pedantno razrađenoj i pripremljenoj mobilizaciji vrlo brzo na granice prebacio svoju armiju iznenadivši nepripremljenog protivnika. Pokazalo se da su optimalni borbeni sastavi na nivou korpusa najpogodniji za sprovođenje mobilizacije zasnovane na teritorijalnom principu. Kod Francuza to je bio nivo pukovskih okruga.
Mesto mobilizacije u pripremama za rat
Mobilizacije je sastavni deo strateškog raspoređivanja koje uključuje:
- Prevođenje oružanih snaga iz mirnodopskog u ratno stanje (sam čin mobilizacije u užem smislu reči).
- Operativno raspoređivanje snaga u zoni borbenih dejstava.
- Strateško pregrupisavanje snaga iz unutrašnjih rejona u oblast borbenih dejstava.
- Raspored prioritetnih strateških rezervi.
Konkretne faze mobilizacije:
- Kompletiranje formacijskog sastava KoV, RV i RM do punog obima po ratnom rasporedu.
- Dokompletiranje borbenom tehnikom (dekonzervisanje sredstava sa čuvanja, mobilizacija građanske tehnike, itd).
- Popuna materijalno-tehničkog obezbeđenja jedinica (uniforme, oružje, municija).
- Formiranje novih jedinica po ratnom rasporedu, imenovanje novih komandi, uprava i ustanova za potrebe ratnog stanja.
- Dokompletiranje prevoznom tehnikom svih rodova i vidova.
Da bi mobilizacija kao postupak bila uvek pouzdan oslonac vrhovnog komandovanja potrebno je da u rezervi oružanih snaga uvek ima toliki broj obveznika koji bi bio jednak razlici između mirnodopskog i ratnog stanja popunjenosti.
Na mestima gde se mobilizacija odvija neophodno je imati pripremljene zalihe materijala i opreme za popunjanje jedinice. Ne samo iz praktičnih već i zbog psiholoških razloga. Obeshrabrujuće je za mobilisanog vojnika da krene u neizvesnost rata poluopremljen, bez dovoljno sredstava, oružja i municije.
Prvi uslov se ispunjava organizovanjem mobilizacione rezerve oružanih snaga, a drugi pravovremenom pripremom zaliha za vanredne situacije i stvaranjem neprikosnovenih rezervi opreme. Krajnji cilj mobilizacije je sticanje prednosti nad neprijateljem u borbenoj gotovosti trupa već pre početka rata.
Stoga je uslov svih uslova brzina izvođenja. Svi planovi moraju biti izrađeni jasno, pregledno i realno tako da se sprovedu u najkraćem mogućem roku, u svako doba dana ili noći. Same mere mobilizacije izvršavaju se u stanju najviše moguće tajnosti jer se time obezbeđjuju i olakšavaju ispunjenja operativnih planova u početnim fazama rata.
Permanentna mobilizacija
Za razliku od ratne mobilizacije koja se sprovodi neposredno do početka rata u nekim slučajevima (svetski rat, dugotrajni sukob) tokom celog trajanja rata obavlja se stalna mobilizacija. Važan resurs za njeno pravilno ispunjenje jeste kontingent žive sile koji najviše zavisi od pristizanja prizivnog uzrasta. Ukoliko je on nedovoljan, pristupa se pomeranju starosnih granica, što sve zavisi generalno od toka rata. Sve ovo, razume se, odlično izgleda na papiru.
Kada krenu prava borbena dejstva, gubici ljudstva i tehnike, uništavanje ratnih rezervi i poražavajući rezultati dejstava, onda sve drugačije izgleda, krećući polako ka nepovratnoj improvizaciji do konačnog poraza. Tada svi papiri, sem onog na kome su napisani uslovi kapitulacije, padaju u vodu.
