Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je da hipersonična krstareća raketa 3M22 „Cirkon“, jedno od najviše promovisanih oružja ruske vojne industrije, i dalje zahteva ozbiljan rad na preciznosti. Izjava je data 26. jula tokom sastanka sa pripadnicima ruske mornarice, neposredno posle naglog povećanja broja lansiranja ovog projektila na ciljeve u Ukrajini.
Putin je naveo da su poslednje borbene primene pokazale poboljšanje, ali nije pokušao da predstavi sadašnje rezultate kao završene. Njegove reči predstavljaju retko javno priznanje tehničkog ograničenja sistema koji Moskva već godinama opisuje kao jedan od glavnih aduta nove generacije naoružanja. „Cirkon“ leti brzinom do devet maha, manevriše tokom prilaska i protivniku ostavi svega nekoliko trenutaka za otkrivanje i pokušaj presretanja.
Veoma velika brzina, međutim, ne rešava problem ukoliko projektil ne stigne dovoljno blizu zadate tačke udara. Rusija je tokom juna i jula znatno proširila borbenu upotrebu rakete, čime je dobila više podataka o njenom ponašanju u stvarnim uslovima nego tokom fabričkih i državnih ispitivanja.
Putin sada upravo borbena lansiranja predstavlja kao osnovu za dalje korekcije sistema. Istovremeno, i ukrajinska strana tvrdi da je „Cirkon“ teško presresti, ali da njegova preciznost ostaje slabija tačka u poređenju sa brzinom i snagom udara.
„Još uvek ima posla“
Putin je „Cirkon“ naveo kao primer novih sredstava za napad i zaštitu koja se razvijaju u Rusiji, a zatim otvoreno pomenuo problem koji se u zvaničnim predstavljanjima rakete ranije uglavnom nije isticao.
„Koliko vredi jedan ‘Cirkon’? Još uvek ima posla sa njim, da se ispita njegova tačnost. Nedavne primene su pokazale da postaje sve precizniji. Malo zemalja u svetu ima takvo oružje, i ne samo da ga imamo, već ga i poboljšavamo i nastavićemo to da radimo“, rekao je Putin.
Formulacija pokazuje da raketa ima svoj razvojni ciklus, a odavno je uvedena u naoružanje i uveliko se koristi u napadima. Ruska strana očigledno nastavlja da poboljšava navođenje, obradu podataka, softver i druge elemente koji utiču na završnu preciznost.
Putin nije naveo kolika su prosečna odstupanja od cilja, koliko su se rezultati popravili niti koje su tačno borbene primene dovele do novih izmena. Podaci o preciznosti „Cirkona“ ostaju zatvoreni, pa se stvarni napredak ne može izračunati na osnovu njegove izjave.
Dvadeset Cirkona za prvih 19 dana jula
Prema saopštenjima ukrajinskog Ratnog vazduhoplovstva i regionalnih vojnih komandi, Rusija je tokom prvih 19 dana jula lansirala najmanje 20 raketa „Cirkon“. Tokom celog juna prijavljeno je 15 lansiranja.
Takav tempo predstavlja naglo povećanje u poređenju sa ranijim periodima, kada se „Cirkon“ koristio znatno ređe. Ukrajinski izvori procenjuju da je broj projektila upotrebljenih za manje od tri nedelje odgovarao približno dvema trećinama procenjene godišnje ruske proizvodnje.
Ukrajinska vojnoobaveštajna služba tvrdila je sredinom jula da Rusija raspolaže zalihom većom od 120 raketa. Naravno, tačan broj nije objavila ruska strana niti će ikada, dok tačne podatke o proizvodnji ne može znati apsolutno niko sem šačice ljudi u samom vrhu lanca komande.
Veliki broj udara omogućava ruskim konstruktorima da precizno analiziraju ponašanje projektila pri različitim putanjama, dometima, vremenskim uslovima i pokušajima elektronskog ometanja. Pravo borbena upotreba ovakvog tipa rakete koje su tehnološki veoma zahtevne, nemerljivo je iskustvo, kakvo nema nijedna zemlja na svetu trenutno.
Brzina nije isto što i preciznost
„Cirkon“ je hipersonična krstareća raketa namenjena napadima na pomorske i kopnene ciljeve. Brzine je devet maha, sa dometom do 1.000 kilometara i mogućnost manevrisanja tokom leta.
Takve karakteristike drastično otežavaju rad najsavremenije protivvazdušne odbrane. Sistem bi morao da otkrije raketu, odredi njenu putanju, izabere presretač i otvori vatru u veoma kratkom vremenskom intervalu, dok manevar projektila može da promeni ranije izračunatu tačku susreta.
Ukrajinski analitičari ne osporavaju da velika brzina predstavlja problem za odbranu. Pavlo Lakijčuk, penzionisani kapetan prvog ranga ukrajinske mornarice, sada član analitičkih centara, izdvojio je preciznost kao glavno ograničenje rakete.
Hipersonični let nameće snažno termičko i mehaničko opterećenje, dok završno navođenje radi pri velikoj brzini i u veoma kratkom vremenu. Manevrisanje dodatno komplikuje održavanje precizne putanje, naročito protiv manjih i pokretnih ciljeva, pa problem preciznosti jeste veliki izazov.
Međutim, velika bojeva glava i kinetička energija mogu da izazovu veoma ozbiljnu štetu čak i kada projektil ne pogodi tačno središte većeg objekta. Komandno mesto, podzemni ulaz, radarska stanica ili pojedinačna zgrada ipak zahtevaju manju grešku nego velika industrijska zona, aerodrom ili lučki kompleks.
Borbena upotreba dok traje razvojno ispitivanje
Rusija je „Cirkon“ koristila u napadima na mete od značaja po Ukrajini pre Putinove najnovije izjave. Svako lansiranje pruža dragocene podatke o radu motora, navigacije, upravljačkih površina, komunikacije i ponašanja rakete tokom završne faze leta.
Ostaci projektila kod pogođene mete istovremeno daju ukrajinskim i zapadnim stručnjacima deo mogućnosti da analiziraju konstrukciju, ugrađene komponente i moguće slabosti sistema. Češća upotreba tako ubrzava rusko usavršavanje, ali povećava šansu protivniku da prikupi više materijala za razvoj mera presretanja i elektronskog ometanja.
Putinova izjava pokazuje da Moskva sada povezuje napade sa tehničkim unapređenjem rakete u hodu. Nedavne primene nisu predstavljene samo kao vojna dejstva, već i kao provera preciznosti u uslovima u kojima cilj pokušava da ometa, prati ili presretne projektil.
Takav razvojni model nije neuobičajen tokom dugih ratova, kada se naoružanje menja na osnovu podataka sa bojišta. Neuobičajeno je da predsednik države direktno navodi kako prvi projektil na svetu u svojoj kategoriji zahteva rad na usavršavanju značajne osobine kakva je preciznost.
Mornarica ostaje glavni nosač „Cirkona“
Putin je tokom sastanka naglasio da ruska mornarica ostaje jedan od ključnih delova nuklearnih snaga zemlje, zajedno sa kopnenim interkontinentalnim raketama i strateškim bombarderima.
Posebno je izdvojio nuklearne podmornice sa balističkim raketama, opisujući ih kao sredstvo strateškog odvraćanja sposobno da protivniku nanese neprihvatljivu štetu. Takve podmornice čine najteže uočljiv deo ruske nuklearne trijade.
„Cirkon“ pripada drugoj kategoriji naoružanja, ali se razvija upravo za površinske ratne brodove i nuklearne napadne podmornice. Rusija očekuje da tokom 2026. uvede podmornicu „Perm“, prvu jedinicu klase Jasenj-M od početka prilagođenu za operativnu upotrebu ove rakete.
Projektil treba da koristi i modernizovana nuklearna krstarica „Admiral Nahimov“, najteže naoružani i najveći ratni brod na svetu, čiji se prijem u službu takođe očekuje tokom 2026. godine. Fregate projekta 22350 već predstavljaju površinske nosače „Cirkona“, dok ranije podmornice klase Jasenj-M prolaze kroz potrebna prilagođavanja.
Putin pomenuo „Posejdon“ i flotu ledolomaca
Ruski predsednik iskoristio je sastanak i za predstavljanje drugih delova pomorskog programa. Rusku flotu ledolomaca opisao je kao sposobnost bez ekvivalenta u drugim državama, što je povezano sa rastućim vojnim i privrednim značajem Arktika.
Zaista, kod nosača aviona vode SAD, kod trgovačke brodogradnje Kina, dok je u oblasti ledolomaca Rusija daleko ispred svih ostalih. Nuklearni ledolomci omogućavaju Rusiji da održava plovidbu Severnim morskim putem, snabdeva udaljene baze i produžava operativni period u vodama koje su veliki deo godine pod ledom.
Putin je govorio i o bespilotnom podvodnom sistemu „Posejdon“, navodeći da se projekat nalazi u završnoj fazi razvoja i približava operativnom raspoređivanju. Rusija ga predstavlja kao podvodno vozilo na nuklearni pogon velikog dometa, sposobno da nosi nuklearnu bojevu glavu.
Detalji o njegovom stvarnom stepenu spremnosti, broju proizvedenih sistema i planiranom raspoređivanju ovoga puta nisu pomenuti. Nosači aparata 2M39 Posejdon, specijalizovane nuklearne podmornice projekta 09851, razvijene su odvojeno od klase Jasenj-M koje koriste „Cirkon“.
Ruska mornarica tako istovremeno uvodi hipersonične rakete za konvencionalne i potencijalno nuklearne udare, nove napadne podmornice, strateške podvodne sisteme i modernizovane velike površinske brodove, dok se preciznost „Cirkona“ nastavlja proveravati kroz sve češću borbenu upotrebu u Ukrajini.
Voleo bi od redakcije da dobijem link za Putinovu izjavu o preciznosti cirkona, kao izvor na koji se tekstopisac poziva.
Do tada, ovaj tekst je čista Ukrajinska, pre svega nato propaganda, koja maliciozno postavlja temu. Ukrajunska PVO ima problem da obori Geran 2 dron, a kamoli Iskander, sad su neprecizni Cirkoni. Propaganda iz sukoba koji već dugo traje.