Ukrajinski pokušaj udara na Votkinski pogon u Udmurtiji 4. jula pokazao je koliko se rat duboko pomerio u rusku pozadinu, ali i koliko je teško izvesti takav napad protiv zemlje koja raspolaže letećim radarima, slojevitom protivvazdušnom odbranom i lovačkom avijacijom sposobnom da presreće spore krstareće rakete na velikim daljinama.
Cilj napada bio je izuzetno osetljiv. Votkinski pogon povezuje se sa proizvodnjom strateških interkontinentalnih balističkih raketa Topolj-M, jednog od oslonaca ruskog nuklearnog štita, kao i sa nizom drugih vojnih proizvoda. Ukrajinske snage pokušale su da do njega dopru teškim krstarećim raketama dugog dometa FP-5 Flamingo, novim oružjem koje je prethodnih meseci predstavljano kao potencijalno sredstvo za udare po dubokoj ruskoj industrijskoj i vojnoj infrastrukturi.
Prema ruskom Ministarstvu odbrane, tokom odbijanja napada presretnuto je do 10 ukrajinskih krstarećih raketa. Ukrajinska strana nije krila da je lansirano više od pet raketa, ali je analiza koju je objavila njihova platforma Oči Analitika (Ochi AI), pokazala da su sve neutralisane iznad različitih regiona Rusije.
Oči Analitika je ukrajinska platforma za veštačku inteligenciju specijalizovana za obaveštajne podatke iz otvorenih izvora, OSINT obradu i praćenje podataka u realnom vremenu. Upravo je ta platforma objavila trasu leta ukrajinskih krstarećih raketa iznad Rusije i tačke njihovog presretanja. Na objavljenoj grafici narandžaste tačke označavale su lokacije obaranja, dok su veliki crveni krugovi prikazivali zone zemaljskih radara koje su rakete pokušavale da izbegnu.
Let nisko uz Volgu i Kamu
Plan ukrajinskog udara bio je zasnovan na poznatoj logici krstarećih raketa: nisko letenje, korišćenje reljefa, izbegavanje direktne linije radarskog osmatranja i ulazak u dubinu neprijateljske teritorije kroz slabije pokrivene pravce.
FP-5 Flamingo letele su nisko duž reka Volge i Kame, koristeći vodene površine kao prirodne koridore za smanjenje mogućnosti otkrivanja zemaljskim radarima. Takav profil leta ima smisla protiv stacionarnih radarskih sistema, jer zakrivljenost Zemlje, reljef i niska visina cilja ograničavaju domet detekcije.
Međutim, plan je propao u trenutku kada je u vazduhu bio ruski avion za rano upozoravanje i kontrolu A-50U. Prema analitičarima koji su pratili putanje raketa, upravo je taj leteći radar odigrao ključnu ulogu u odbijanju napada. A-50U je bio unapred podignut u vazduh i patrolirao je iznad više regiona duž predviđene putanje ukrajinskih krstarećih raketa.
To je promenilo čitavu geometriju napada. Ono što je teško videti sa zemlje na maloj visini mnogo je lakše otkriti iz vazduha. Leteći radar gleda „odozgo“, smanjuje problem radarskog horizonta i može da uoči ciljeve koji se provlače kroz rečne doline ili iznad vodenih površina.
Zašto Flamingo teško može da se sakrije od letećeg radara
FP-5 Flamingo je velika, teška i relativno spora krstareća raketa. Takav profil donosi prednosti u dometu i nosivosti bojeve glave, ali istovremeno stvara i očigledne slabosti. Velika raketa ima veći radarski odraz, snažniji toplotni trag i manju šansu da ostane neprimećena ukoliko protivnik ima vazdušne radare u pravom položaju.
Upravo zato su ruski komentatori zaključili da mnogo naglašavana efikasnost ovih raketa može biti drastično smanjena ukoliko Moskva uspe da redovno koristi avione A-50U ili slične leteće radare na ugroženim pravcima. FP-5 može pokušati da izbegne zemaljski radar, ali se teško može sakriti od radara koji se nalazi visoko u vazduhu i osmatra široko područje iz povoljnijeg ugla.
A-50U nije samo radar. Njegova vrednost je u tome što može da otkriva ciljeve, prati ih, prenosi podatke komandnim centrima, navodi lovce i pomaže sistemima PVO na zemlji da dobiju precizniju sliku vazdušnog prostora. U ovakvom scenariju on postaje čvor koji povezuje zemaljske radare, raketne sisteme i lovačku avijaciju.
Rusiji, s obzirom na veličinu teritorije, objektivno trebaju desetine ovakvih aviona. Zemlja ogromne dubine, sa velikim brojem vojnoindustrijskih, nuklearnih, energetskih i logističkih ciljeva, ne može se osloniti samo na stacionarne radare i klasične baterije PVO. Efikasni leteći radari mogu da zatvaraju rupe, usmeravaju lovce i pravovremeno otkrivaju niskoleteće rakete, posebno kada se napadi izvode kroz duge i nepravilne koridore.
Ruska PVO prijavila presretanje 10 raketa
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom napada oboreno 10 krstarećih raketa. Nije precizirano koja su sve sredstva učestvovala u presretanju. U takvoj operaciji verovatno se radilo o kombinaciji više slojeva: zemaljskih sistema PVO, radarske mreže, komandnih centara i taktičke avijacije.
Ukrajinske rakete nisu pale u jednom regionu, već su presretane duž različitih tačaka na dubokoj teritoriji Rusije. To pokazuje da odbrana nije bila koncentrisana samo oko cilja, već da je praćenje počelo ranije, dok su rakete još pokušavale da se probiju prema Udmurtiji.
Sam izbor cilja objašnjava zašto je ruska odbrana reagovala sa velikom pažnjom. Napad na Votkinski pogon nije isto što i udar na skladište goriva ili železnički čvor. Reč je o objektu koji zapadni i ukrajinski izvori povezuju sa strateškim raketnim programom Rusije. Zbog toga je svaki pokušaj napada na takav pogon istovremeno vojni, politički i nuklearno-strateški signal.
Ukrajina pokušava da pokaže da može da dosegne duboku rusku pozadinu i objekte od najveće važnosti. Rusija pokušava da pokaže da takvi pokušaji mogu biti otkriveni i neutralisani pre dolaska na cilj.
Da li je Su-57 učestvovao u lovu na ukrajinske rakete
Konkretna sredstva koja su oborila FP-5 Flamingo tokom napada 4. jula nisu javno precizirana. Međutim, prema pojedinim javnim izveštajima i izvorima povezanim sa ruskom vojskom, u odbijanju napada učestvovala je i taktička avijacija.
U tom kontekstu ponovo se otvorilo pitanje uloge ruskog stelt lovca Su-57 u protivvazdušnoj odbrani duboke pozadine. Nedavno je objavljena pojava Su-57 u neobičnoj konfiguraciji, očigledno prilagođenoj za suzbijanje dronova i krstarećih raketa. Avion je primećen sa optičko-elektronskim modulom 101KS-N na podvesnom nosaču, odnosno sa višekanalnim sistemom za otkrivanje i ciljanje.
Takva konfiguracija uklapa se u hitnu operativnu adaptaciju Su-57 za borbu protiv masovnih napada kamikaze dronova i ukrajinskih krstarećih raketa. Rusija se sve češće suočava sa pokušajima udara po dubini teritorije, pa lovci više ne služe samo za vazdušnu borbu protiv drugih aviona ili za precizne udare, već i kao mobilni presretači protiv sporijih, ali brojnih ciljeva.
Su-57 u toj ulozi ima nekoliko prednosti: snažan radar, optoelektronske senzore, veliku brzinu, sposobnost da brzo pokrije široko područje i mogućnost upotrebe raketa vazduh-vazduh kratkog i srednjeg dometa protiv dronova i krstarećih projektila.
101KS-N: Lov na toplotni trag dronova i raketa
Podvesni optičko-elektronski modul 101KS-N izgrađen je na bazi termovizijskog senzora i senzora vidljivog optičkog opsega. Njegova uloga je da otkriva, prati i označava ciljeve koji imaju toplotni ili vizuelni kontrast.
Prema procenama koje se navode u ruskim izvorima, 101KS-N može stabilno da otkriva i automatski prati teške bespilotne letelice-kamikaze velikog dometa, poput Ljuti i FP-1, na daljinama od 25 do 35 kilometara. Kod krstarećih raketa FP-5 Flamingo, koje imaju motor većeg kontrasta, domet otkrivanja može biti veći, procenjen na 50 do 70 kilometara.
To je važno zato što dronovi i krstareće rakete, posebno kada lete nisko, nisu uvek idealni ciljevi za klasičan radarski režim. Optičko-elektronski sistem može dopuniti radar, posebno kada je cilj poznatog profila, kada se očekuje na određenom pravcu ili kada vremenski uslovi dozvoljavaju pouzdano praćenje.
Su-57 već ima nosni optoelektronski modul 101KS-V, smešten ispred kabine. Taj infracrveni sistem za detekciju i praćenje ciljeva pokriva prednju hemisferu i omogućava otkrivanje ciljeva sa toplotnim kontrastom. U kombinaciji sa 101KS-N, avion dobija proširenu sposobnost pasivnog osmatranja, bez potrebe da uvek koristi radar i otkriva svoj položaj emitovanjem.
R-74M/2 kao oružje protiv dronova i krstarećih raketa
Optoelektronski sistemi Su-57 povezani su sa integrisanim sistemom upravljanja oružjem i sistemom za ciljanje montiranim na šlemu pilota. To omogućava brzo usmeravanje raketa vazduh-vazduh kratkog dometa R-74M/2 sa infracrvenim glavama za samonavođenje.
R-74M/2 je visokomanevarska raketa namenjena bliskoj vazdušnoj borbi, ali njena uloga se može proširiti i na presretanje bespilotnih letelica, krstarećih raketa i drugih ciljeva sa izraženim toplotnim tragom. Domet se navodi do 40 kilometara, što je dovoljno za dejstvo protiv ciljeva koji su već otkriveni i praćeni optičkim ili radarskim putem.
Za presretanje sporih krstarećih raketa takva raketa može biti efikasna, jer cilj ne manevriše kao lovac i nema sposobnost bliske vazdušne borbe. Glavni izazov je otkrivanje cilja na vreme, pravilan položaj lovca i racionalna potrošnja municije, jer upotreba skupih raketa vazduh-vazduh protiv dronova i krstarećih projektila mora imati vojnu i ekonomsku logiku.
U slučaju FP-5 Flamingo, čija veličina i motor daju jasan potpis, presretanje iz vazduha postaje realna opcija ukoliko postoji pravovremena informacija sa A-50U, zemaljskih radara ili samog Su-57.
N036 Belka u nepovoljnim uslovima
U lošim vremenskim uslovima, kada optičko-elektronski sistemi imaju ograničenja, pilot Su-57 može da koristi radar N036 Belka. Reč je o multifunkcionalnom radarskom sistemu sa aktivnom elektronski skeniranom rešetkom, razvijenom upravo za ovaj lovac.
Prema dostupnim podacima, N036 Belka može da otkriva teške bespilotne letelice-kamikaze velikog dometa i neprijateljske krstareće rakete na udaljenostima do 100 kilometara. Sistem može istovremeno da prati do 60 ciljeva i da obezbeđuje podatke za upotrebu precizno vođene municije.
Belka nije samo jedan radar u nosu aviona. Sistem uključuje više antenskih nizova koji rade u različitim opsezima, uključujući X i L opseg, kako bi se obezbedila što šira pokrivenost i bolja vidljivost u različitim pravcima. To Su-57 daje prednost u situacijama u kojima mora da traži male ili niskoleteće ciljeve, posebno kada dobija podatke iz šire mreže.
Kombinacija A-50U, zemaljskih radara i lovaca sa Belkom omogućava ruskoj PVO da ne čeka dolazak krstareće rakete do samog cilja, već da pokuša presretanje na putanji, mnogo pre završne faze napada.
Su-57 nije jedini lovac za ovu ulogu
Iako Su-57 privlači najviše pažnje zbog stelt karakteristika i naprednih senzora, misije protivvazdušne odbrane protiv ukrajinskih dronova i krstarećih raketa ne zavise samo od njega. Rusija za takve zadatke može koristiti i Su-35S, Su-30SM2, kao i avione ranijih generacija: Su-27SM/3, Su-30M2, Su-33 i MiG-29SMT.
Lovci generacije 4 i 4+ mogu dobijati oznake ciljeva od zemaljskih sistema vazdušne komunikacije, koji primaju podatke iz mreže zemaljskih radara i drugih senzora. U takvom režimu avion ne mora sam prvi da otkrije cilj. Dovoljno je da dobije pravac, visinu, brzinu i očekivanu putanju, zatim uđe u zonu presretanja i upotrebi sopstveni radar ili optički sistem za završno zahvatanje.
Ovo je posebno važno za zemlju veličine Rusije. Nema dovoljno najnovijih lovaca da bi pokrili sve pravce, ali kombinacija starijih aviona, modernizovanih radara, A-50U i zemaljske PVO može stvoriti dovoljno gustu mrežu na najugroženijim pravcima.
FP-5 Flamingo, zbog svoje veličine i profila leta, može biti opasan ako prođe neotkriven. Međutim, kada jednom uđe u praćenu vazdušnu sliku, postaje cilj za čitav niz sistema: od lovaca do zemaljskih raketa.
Votkinsk kao još jedna crvena linija dubokih udara
Napad na Votkinski pogon pokazuje da Ukrajina ne traži samo taktičke ciljeve blizu fronta. Cilj je bio duboko u Rusiji, u Udmurtiji, i povezan sa strateškom raketnom proizvodnjom. Takav izbor mete ima težinu koja prevazilazi običan vojni udar.
Za Kijev, pokušaj udara na pogon koji proizvodi rakete Topolj-M predstavlja poruku da ruska vojnoindustrijska baza nije nedodirljiva. Za Moskvu, takav pokušaj ulazi u kategoriju napada na elemente nuklearnog štita, što dodatno podiže političku osetljivost čitavog događaja.
Upravo zbog toga je obaranje Flaminga predstavljeno kao ozbiljan uspeh ruske protivvazdušne odbrane. Nije odbranjen samo jedan industrijski objekat, već se pokazalo da kombinacija letećeg radara, zemaljskih radara, PVO i taktičke avijacije može da zaustavi napad pre dolaska na cilj.
Ukrajinska strana je pokušala da iskoristi duge rečne koridore Volge i Kame, nisku visinu leta i duboku putanju ka unutrašnjosti Rusije. Ruska strana je odgovorila podizanjem A-50U u vazduh, praćenjem raketa na putanji i presretanjem u više regiona.
Flamingo ostaje opasan, ali ne protiv pripremljene vazdušne radarske mreže
FP-5 Flamingo ostaje ozbiljno oružje zbog dometa i nosivosti. Velika krstareća raketa može ugroziti duboke ciljeve ako se probije kroz mrežu ranog upozoravanja. Njena vrednost je u tome što tera Rusiju da širi PVO, podiže avione, čuva industrijske pogone, raspoređuje radare i troši resurse daleko od fronta.
Međutim, napad 4. jula pokazao je i njena ograničenja. Velika, spora i vidljiva raketa ne može se oslanjati samo na nisko letenje ukoliko protivnik ima leteće radare na pravom mestu. Zemaljski radar može biti izbegnut letom duž vode i reljefa. A-50U menja ugao osmatranja i pretvara taj manevar u mnogo manju prednost.
Upravo tu se vidi zašto su avioni za rano upozoravanje i kontrolu toliko važni u modernom ratu. Oni ne obaraju sami ciljeve, ali omogućavaju drugima da ih obore. Bez njih, krstareće rakete mogu tražiti rupe u ogromnom prostoru. Sa njima, rupe se smanjuju, a pravci napada postaju vidljivi mnogo ranije.
Na putanji prema Udmurtiji, FP-5 Flamingo trebalo je da iskoristi širinu ruske teritorije kao prednost. Tog dana, iznad Volge i Kame, širina prostora pretvorila se u radarsku mapu po kojoj su se narandžaste tačke presretanja nizale daleko pre Votkinskog pogona.
