Novi radar AN/APG-85, planiran za lovce pete generacije F-35, mogao bi da bude mnogo više od klasičnog senzora. Prema procenama više analitičara, ovaj radar bi mogao da dobije sposobnost napada usmerenom energijom, čime bi se primarni senzor aviona pretvorio i u ofanzivno elektronsko oružje.
Takva sposobnost nije zvanično potvrđena. Međutim, pažnju analitičara privukli su neuobičajeno veliki zahtevi za hlađenjem novog radara, kao i potreba da se generiše izuzetno visoka radio-frekventna snaga. Australijski institut za stratešku politiku i drugi analitički izvori ukazuju da bi takav nivo energije mogao imati svrhu koja prevazilazi običan rast dometa i osetljivosti radara.
Osnovna sumnja je jednostavna: ukoliko je AN/APG-85 samo „bolji radar“, zašto traži toliko više hlađenja i električne energije da utiče na nadogradnju motora i sistema za upravljanje toplotom celog aviona?
Upravo tu počinje najzanimljiviji deo priče. APG-85 bi mogao da bude jedan od prvih radara na lovcu pete generacije koji ne služi samo za otkrivanje, praćenje i elektronsko ometanje, već i za fizičko oštećenje ili onesposobljavanje neprijateljske elektronike koncentrisanim radio-frekventnim talasima.
Radar koji više nije samo radar
Dosadašnji radar AN/APG-81 bio je jedan od ključnih elemenata F-35. Kao aktivni elektronski skenirani radar, omogućavao je otkrivanje ciljeva, praćenje više meta, mapiranje terena, rad u režimima male verovatnoće presretanja i elektronsko ratovanje.
AN/APG-85 treba da ode znatno dalje. Očekuje se veća procesorska snaga, bolji domet detekcije, veći kapacitet praćenja ciljeva, bolja otpornost na ometanje, jača softverski definisana funkcionalnost i bolje performanse protiv stelt ciljeva.
U normalnim okolnostima, takva modernizacija bila bi očekivana. F-35 ulazi u period u kojem mora da ostane konkurentan kineskim lovcima pete generacije, pre svega J-20, kao i budućim stelt avionima šeste generacije, strateškim bombarderima i bespilotnim platformama smanjenog radarskog odraza.
Međutim, kod APG-85 problem nije samo što je napredniji. Problem je što njegovi zahtevi za energijom i hlađenjem deluju neuobičajeno veliki čak i za radar sledeće generacije. Analitičari zato spekulišu da se iza toga krije i druga uloga: upotreba mikrotalasne energije velike snage za napad na elektroniku protivnika.
Kako bi izgledao napad usmerenom energijom
Koncept nije laserski u klasičnom smislu. Ne radi se o snopu svetlosti koji topi metal ili obara cilj fizičkim zagrevanjem. Reč je o radio-frekventnoj ili mikrotalasnoj energiji velike snage, usmerenoj ka elektronici neprijateljskog sistema.
Takav napad ne mora da razori avion ili raketu. Dovoljno je da preoptereti, ošteti ili onesposobi osetljiva elektronska kola, prijemnike, procesore, tragače, sisteme navođenja ili radarske komponente. Umesto da F-35 ispaljuje skupu raketu na dolazeći projektil ili neprijateljski dron, radar bi potencijalno mogao da poremeti elektroniku cilja i učini ga neefikasnim.
U teoriji, avion sa takvom sposobnošću mogao bi da napada tragače protivničkih raketa, senzore dronova, radarske prijemnike lovaca ili elemente sistema protivvazdušne odbrane na zemlji. Prednost je jasna: dejstvo brzinom svetlosti, bez potrošnje klasične municije i bez potrebe da se uvek koristi kinetičko oružje.
To ne znači da bi F-35 postao nepobediva platforma. Domet, usmerenje snopa, vreme dejstva, otpornost neprijateljske elektronike, atmosferski uslovi, hlađenje, potrošnja energije i taktička situacija ostaju ozbiljna ograničenja. Ipak, sama mogućnost da radar postane oružje menja način na koji se posmatra budućnost vazdušne borbe.
F-35 kao leteća elektrana
Razvoj APG-85 uklapa se u širi trend: moderni borbeni avion više nije samo platforma koja nosi rakete i bombe. On postaje leteća elektrana, računar, senzor i čvor mreže istovremeno.
Savremeni lovci moraju da napajaju sve jače radare, sisteme za elektronsko ratovanje, komunikacione mreže, računare, procesore za obradu podataka, potencijalne sisteme veštačke inteligencije i, u perspektivi, oružje usmerene energije.
To stvara jedan od najvećih inženjerskih problema današnjih borbenih aviona: toplotu. Sve što troši ogromnu energiju proizvodi ogromnu toplotu. Ta toplota mora da se izvede iz sistema, inače elektronika gubi performanse, skraćuje joj se vek trajanja ili otkazuje.
F-35 je već imao ozbiljan problem sa nedovoljnim kapacitetom hlađenja za postojeću avioniku. Još 2023. procenjivalo se da bi nedostatak rashladnih kapaciteta mogao da izazove desetine milijardi dolara dodatnih troškova održavanja ukoliko se ne reši. Program modernizacije Blok 4 zato ne obuhvata samo nove senzore i softver, već i duboke izmene u energetici, hlađenju i motoru.
APG-85 je jedan od glavnih razloga za taj pritisak. Ako novi radar zaista treba da radi na znatno većim nivoima snage, onda F-35 mora da dobije više energije i bolji sistem za upravljanje toplotom. U suprotnom, modernizacija ostaje ograničena samom fizičkom arhitekturom aviona.
Blok 4 kasni, a radar postaje jedan od najvećih problema
AN/APG-85 razvija se kao deo šire modernizacije F-35 Blok 4, koja je već znatno odložena. Blok 4 treba da donese veliki paket unapređenja: nove senzore, bolju obradu podataka, širi spektar naoružanja, bolju elektronsku borbu, napredniji softver i sposobnost da avion ostane relevantan protiv najmodernijih kineskih i ruskih sistema.
Problem je što se program F-35 već godinama suočava sa kašnjenjima, rastom troškova, komplikacijama u softveru i problemima u integraciji podsistema. AN/APG-85 sada se uklapa u taj obrazac. Kao i mnogi drugi delovi F-35 programa, novi radar pokazao se problematičnim, sa ozbiljnim kašnjenjima u razvoju.
To je dovelo do neobične i za američki program neprijatne situacije: Ratno vazduhoplovstvo, Mornarica i Marinski korpus počeli su da primaju nove F-35 bez instaliranog primarnog radara.
Drugim rečima, avion pete generacije, čija je čitava filozofija zasnovana na senzorima, umrežavanju i situacionoj svesti, izlazi iz proizvodnje bez glavnog radara.
F-35 bez radara zbog redizajniranog nosa
Problem je nastao od proizvodne serije Lot 17. Počev od te serije, prednji deo trupa F-35 redizajniran je kako bi primio novi APG-85. Međutim, pošto isporuke novog radara kasne, stariji AN/APG-81 ne može se jednostavno ugraditi kao zamena.
Razlog nije samo softver, već i fizička nekompatibilnost. Montažni aranžmani za APG-85 razlikuju se od starog radara, pa avion napravljen za novi radar ne može lako da primi stari. Rezultat je proizvodni raskorak: nosač i nosni deo aviona prilagođeni su radaru koji još nije spreman, dok stari radar više ne odgovara novoj konfiguraciji.
Zbog toga se F-35 isporučuju bez radara, sa balastom koji održava centar gravitacije aviona. To znači da se avion može fizički isporučiti, voditi u evidenciji i koristiti za deo obuke, ali ne poseduje ključni senzor koji mu daje punu borbenu vrednost.
Prema sadašnjim planovima, prvi serijski radari APG-85 ne očekuju se pre 2028. godine, mada se raspored može menjati. Ako se kašnjenja nastave, blizu 300 aviona F-35 moglo bi da napusti proizvodne linije bez radara koji treba da ih opremi. Ranije procene govorile su o oko 100 takvih aviona, ali nastavak proizvodnje i odlaganje radara pomeraju broj naviše.
Zašto se APG-81 više ne smatra dovoljnim
Razvoj AN/APG-85 nije počeo samo zato što je F-35 trebalo „osvežiti“. Stariji AN/APG-81 više se ne smatra dovoljnim za okruženje koje se brzo menja, posebno zbog kineskog napretka.
Kineski J-20, najbliži veliki rival F-35 u klasi stelt lovaca pete generacije, već je prema procenama dobio radar nove generacije zasnovan na sličnim tehnologijama galijum nitrida. Takvi radari mogu da rade sa većom energetskom efikasnošću, većom snagom i boljom otpornošću na toplotno opterećenje.
AN/APG-85 zato ne zavisi samo od softvera, motora i hlađenja, već i od industrijske baze koja može da isporuči dovoljan broj naprednih galijum-nitrid modula. To je tiha, ali važna tačka programa. Lovac pete generacije može biti zamišljen kao leteća elektrana i elektronsko oružje, ali ako nema dovoljno specijalizovanih poluprovodnika, radara i rashladnih sistema, završava kao još jedan F-35 sa balastom u nosu umesto ključnog senzora.
Kina je poslednjih godina značajno unapredila stelt karakteristike J-20, senzore, elektroniku i borbenu integraciju. Istovremeno se pojavljuju znaci brzog napretka kineskih programa lovaca šeste generacije. Za Pentagon, to znači da F-35 više ne može da se oslanja samo na prednost iz prethodne decenije.
AN/APG-85 treba da poboljša domet detekcije, osetljivost, kapacitet praćenja, otpornost na ometanje i rad sa malom verovatnoćom presretanja. Spekuliše se da novi radar uključuje tehnologije izvedene iz programa strateškog bombardera B-21, što bi mu dalo veću procesorsku snagu i napredniju softversku prilagodljivost.
Cilj je da F-35 otkriva ciljeve manjeg radarskog odraza na većim udaljenostima i da efikasnije deluje u prostoru zasićenom elektronskim ratovanjem. Protiv J-20, budućih kineskih stelt aviona, bombardera i dronova, takva sposobnost više nije luksuz, već uslov opstanka.
Šta F-35 može bez radara
F-35 isporučen bez radara nije beskoristan avion. Ima motor, kontrole leta, stelt oblik, komunikacione sisteme, većinu avionike i druge senzore. Može se koristiti za deo obuke pilota i zemaljskog osoblja. Može služiti za upoznavanje posada sa procedurama, održavanjem, taktikom i osnovnim letnim režimima.
Takav avion potencijalno može koristiti i deo naoružanja ako dobija podatke o cilju od spoljašnjih senzora: drugih F-35, aviona za rano upozoravanje, zemaljskih radara ili drugih platformi u mreži. Može koristiti elektrooptički sistem za ciljanje i pasivne senzore, kao i raditi u ulogama prikupljanja elektronskih obaveštajnih podataka.
F-35 su već široko korišćeni u ratnim zonama na Bliskom istoku i u Istočnoj Evropi za prikupljanje elektronskih podataka, praćenje emitera i mapiranje protivničkih sistema. U tom smislu, radar nije jedini izvor vrednosti aviona.
Međutim, F-35 bez primarnog radara ne može biti punokrvni borbeni F-35. Njegova glavna prednost je fuzija senzora, a radar je jedan od ključnih elemenata te slike. Bez njega, avion ostaje skupa platforma kojoj nedostaje centralni deo borbene arhitekture.
Usmerena energija ili samo ekstremno snažan radar
Glavno pitanje ostaje otvoreno: da li je APG-85 zaista projektovan i za napad usmerenom energijom ili se radi samo o veoma snažnom radaru sledeće generacije?
Zvanične potvrde nema. Pentagon i proizvođači ovakve sposobnosti ne bi lako otkrivali, čak i kada bi postojale. Sposobnost oštećenja neprijateljske elektronike radarom bila bi izuzetno osetljiva i verovatno duboko poverljiva.
Analitičari zato gledaju indirektne pokazatelje: zahteve za hlađenjem, potrebu za većom električnom snagom, povezanost sa nadogradnjom motora, nove sisteme upravljanja toplotom, napredak u tehnologijama galijum nitrida i opšti pravac razvoja elektronskog ratovanja.
Sama činjenica da se o tome ozbiljno raspravlja pokazuje gde ide vazdušni rat. Lovac budućnosti neće biti samo avion koji prvi vidi i prvi ispaljuje raketu. Biće platforma koja pokušava da ometa, zaslepi, prevari, preoptereti ili uništi elektroniku protivnika bez klasičnog pogotka.
U takvom ratu radar, ometač, komunikacioni sistem i oružje više nisu strogo odvojene kategorije. Granica između senzora i oružja postaje sve tanja.
Proizvodni haos kao druga strana priče
Sva ova priča o radaru koji bi mogao da postane oružje ima i mnogo prizemniju stranu. Dok analitičari raspravljaju o usmerenoj energiji i mikrotalasnim napadima, američke snage primaju avione bez primarnog radara.
To je tipičan paradoks programa F-35. Na jednom nivou, reč je o najambicioznijoj borbenoj platformi Zapada, avionu koji treba da poveže stelt, senzore, mrežno ratovanje, elektronsku borbu i buduće energetsko oružje. Na drugom nivou, program proizvodi letelice kojima se u nos stavlja balast jer radar nije spreman.
F-35 ostaje funkcionalna platforma za obuku, pasivno osmatranje, prikupljanje elektronskih podataka i ograničene misije uz podršku spoljašnjih senzora. Međutim, avion bez glavnog radara ne može biti ono zbog čega je F-35 kupljen: centralni senzor, borbeni čvor i stelt lovac sposoban da samostalno gradi taktičku sliku.
Zato APG-85 istovremeno predstavlja obe strane američkog programa F-35. Sa jedne strane, to je pokušaj da se avion uvede u eru elektronskog ratovanja velike snage, borbe protiv kineskih stelt platformi i možda napada usmerenom energijom. Sa druge strane, to je još jedan primer kako najskuplji zapadni borbeni program ulazi u novu fazu sa velikim obećanjima, odloženim rokovima i avionima koji stižu u jedinice sa privremenim rešenjima umesto ključnog senzora.
