Predlog Donalda Trampa da američka mornarica ponovo dobije velike bojne brodove izazvao je više podsmeha nego ozbiljne rasprave. Ideja o ogromnim površinskim brodovima sa teškim topovima mnogima je izgledala kao pokušaj vraćanja mornarice u vreme pre nosača aviona i krstarećih raketa.
Jedan deo tog koncepta sada je, međutim, privukao pažnju na mestu odakle se takva podrška najmanje očekivala.
Kineski vojni naučnici počeli su da računaju šta bi veliki pomorski top zapravo mogao da uradi protiv jedne od najjeftinijih i najneugodnijih pretnji savremenog bojišta. Nije reč o gađanju drugog bojnog broda na horizontu.
Meta je roj dronova. Problem je vrlo savremen: protivnik može da pošalje desetine relativno jeftinih bespilotnih letelica, dok branilac mora da odluči da li će na njih trošiti skupe rakete, pokušati ometanje ili čekati da priđu dovoljno blizu za topove.
Kineski istraživači zato su veliki kalibar posmatrali na potpuno drugačiji način nego pre jednog veka. Granata više nije sredstvo koje mora direktno da pogodi jedan cilj. Ona postaje leteća mina koja u pravom trenutku pravi oblak hiljada fragmenata ispred roja.
Jedna granata protiv 30 Lanceta
Tim koji predvodi Vang Lej modelirao je napad roja sastavljenog od 30 ruskih dronova Lancet-3. Lancet-3 spada u lutajuću municiju, ima masu od približno 11 kilograma i može da nosi bojni teret do oko 2,9 kilograma.
U simulaciji je jedna granata velikog kalibra prilikom eksplozije stvarala oko 2.000 fragmenata, od kojih je približno 1.589 procenjeno kao dovoljno efikasno da ošteti bespilotnu letelicu.
Oblak fragmenata prostirao se približno 14 metara oko tačke eksplozije. Verovatnoća da jedna granata ošteti konkretan dron iznosila je svega 3,95 odsto. Kada se, međutim, ispred nje nalazi roj od 30 letelica, matematički rezultat raste na prosečno 1,19 oštećenih dronova po granati.
Broj možda ne izgleda impresivno sve dok se ne uzme u obzir da veliki pomorski top ne mora da ispali samo jednu granatu.
Nije potrebno pogoditi dron
Suština kineskog pristupa nije precizno gađanje pojedinačne bespilotne letelice. Top bi ispaljivao programabilnu municiju prema prostoru kroz koji roj mora da prođe. Granata bi eksplodirala na unapred određenoj tački i napravila fragmentacionu prepreku.
Za takav način upotrebe presudni postaju radar, sistem upravljanja vatrom, precizno praćenje roja i programabilni upaljači.
Loš proračun vremena eksplozije pretvorio bi skupu granatu u vatromet nekoliko desetina metara od cilja.
Istraživači zato ne predlažu povratak topova kao zamenu za savremenu PVO, već kao još jedan sloj odbrane.
Top, laser i elektronsko ratovanje zajedno
Kineski tim predlaže kombinovanje teške artiljerije sa sistemima elektronskog ratovanja i laserskim oružjem.
Elektronsko ometanje moglo bi da poremeti deo roja, laser da uništava pojedinačne ciljeve, dok bi topovi fragmentacionim granatama napadali gušće grupe. Takva kombinacija pokušava da reši sve izraženiji problem ekonomije protivvazdušne odbrane.
Nema mnogo smisla uništavati dron od nekoliko desetina hiljada dolara presretačem koji košta višestruko više, posebno kada istovremeno dolazi još dvadeset ili trideset sličnih ciljeva.
Veliki top ima drugu prednost: brod može da ponese znatno više granata nego velikih protivvazdušnih raketa.
Trampova „Zlatna flota“ dobila neočekivanu kinesku fusnotu
Trampov koncept „Zlatne flote“ predviđa novu klasu velikih bojnih brodova sa devet teških pomorskih topova, velikim brojem raketa i elektromagnetnim oružjem. Plan govori o čak 15 brodova koji bi bili građeni između 2028. i 2056. godine.
Kritičari od početka postavljaju jednostavno pitanje: čemu danas služi tako velika i skupa platforma ako može postati meta protivbrodskih raketa, podmornica i masovnih napada dronova?
Kineska studija ne daje odgovor na pitanje da li Trampov bojni brod ima smisla.
Pokazuje, međutim, da ideja velikog topa možda nije toliko zastarela koliko izgleda kada se njegova namena potpuno promeni.
Ni u Kini nisu svi impresionirani
Kineska stručna javnost nije jednoglasna. Jedan stručnjak za naoružanje kritikovao je istraživanje kao rad koji više služi akademskoj promociji nego dokazivanju realne borbene sposobnosti.
Glavna slabost je očigledna: matematički model nije isto što i roj dronova koji manevriše iznad mora, dolazi iz više pravaca i koristi elektronske protivmere.
Prosečnih 1,19 oštećenih dronova po granati takođe ne dokazuje da bi top mogao pouzdano da zaustavi masovni napad pre nego što neki od ciljeva stigne do broda.
Probleme ima i sam američki program. Kongres je uklonio njegovo finansiranje iz predstojećeg senatskog zakona o aproprijacijama, dok američka brodogradilišta već imaju ozbiljan nedostatak radne snage.
Studija objavljena u kineskom recenziranom časopisu „Command Control & Simulation“ zato nije kineska potvrda da Tramp treba da vrati bojne brodove.
Mnogo je zanimljivije ono što jeste: pokušaj da se oružje čiji se koncept vezuje za pomorske bitke prošlog veka ponovo izračuna za rat u kojem protivnik umesto jednog velikog cilja šalje trideset malih i jeftinih.
