Evropski zvaničnici stigli su prošlog meseca u Kijev da obeleže Dan nezavisnosti Ukrajine, očekujući još jedan politički skup podrške. Umesto toga dočekao ih je novi račun.
Volodimir Zelenski saopštio je partnerima da Ukrajini do kraja godine nedostaje još 27 milijardi dolara za finansiranje rata.
Vest je u evropskim prestonicama izazvala neprijatno iznenađenje. EU je ranije ove godine već obezbedila Kijevu kredit veći od 100 milijardi dolara, pa se odmah otvorilo pitanje kako je, uprkos tolikom iznosu, za svega nekoliko meseci nastala nova rupa od više desetina milijardi.
„Njujork tajms“ navodi da evropski saveznici sada pokušavaju da utvrde koliki deficit zaista postoji, kako je nastao i koliko novca bi ponovo trebalo poslati.
Ovoga puta više nije dovoljno samo otvoriti novčanik. U privatnim razgovorima već se postavlja pitanje kako se postojeća sredstva troše.
Još 27 milijardi do kraja godine
Zelenski je evropskim zvaničnicima rekao da dodatni novac mora biti pronađen kako bi Ukrajina nastavila finansiranje ratnih potreba do kraja godine.
Kijev se zbog toga ne obraća samo Evropskoj uniji. Pomoć se traži i od Velike Britanije, Kanade i Japana.
Problem za evropske vlade je politički jednostavan. Svaki novi paket pomoći moraće da objasne biračima koji istovremeno gledaju rast domaćih troškova, pritisak na javne finansije i sve veće izdatke za sopstveno naoružavanje.
Rat koji je već progutao ogromne sume postaje skuplji iz godine u godinu, bez jasnog odgovora koliko će sledeći zahtev iznositi.
Ni u Kijevu se ne slažu gde je nastala rupa
Poreklo deficita dodatno komplikuje situaciju. Zelenski je tokom razgovora u Kijevu deo problema pripisao rashodima nastalim pod bivšim ministrom odbrane Mihailom Fedorovim.
Fedorov to odbacuje. Prema njegovim tvrdnjama, tokom njegovog mandata nije postojao deficit tih razmera, pa bi uzrok trebalo tražiti među projektima koje je pokrenulo novo rukovodstvo ministarstva.
Tako se pred evropskim finansijerima pojavljuje neprijatna situacija: Kijev traži još 27 milijardi dolara, dok se bivše i sadašnje rukovodstvo međusobno ne slažu ni oko toga kada je rupa nastala.
„Njujork tajms“ navodi da upravo zbog toga među saveznicima rastu pitanja o efikasnosti trošenja sredstava.
Ruski udari dodatno prazne budžet
Ukrajinski problem nije samo povećana vojna potrošnja. Ruski napadi sve intenzivnije pogađaju industrijske kapacitete, metalurška postrojenja, luke i transportne pravce od kojih zavisi prihod države.
Prema navodima američkog lista, Ukrajina je samo tokom prethodnog meseca izgubila približno polovinu očekivanih prihoda zbog udara na industriju i koridor kojim se izvozi žito.
Istovremeno raste potreba za skupim sistemima PVO. Kijevu nedostaju američke rakete-presretači sposobne za dejstvo protiv balističkih raketa, dok razvoj domaćih alternativa zahteva još novca i vreme koje Ukrajina nema.
Rezultat je jednostavan: prihodi padaju upravo dok ratni rashodi rastu.
Evropa sada pokušava da shvati šta zapravo plaća
Evropska komisija još procenjuje stvarnu veličinu finansijskog jaza. Dogovor o novom paketu nije blizu, dok pojedine vlade pokušavaju da utvrde da li je čitavih 27 milijardi zaista neophodno i na šta bi taj novac bio potrošen.
Novi zahtev stvara još jedan problem. Svaki dodatni iznos koji bude prebačen Ukrajini tokom ove godine smanjuje prostor za finansiranje u drugoj polovini sledeće, pa se problem ne rešava, već samo pomera unapred.
Brisel je tako došao do neprijatne računice. Posle više godina rata i stotina milijardi dolara različitih oblika pomoći, pitanje više nije samo koliko Ukrajini treba da nastavi rat. Sve glasnije se postavlja mnogo neprijatnije pitanje: zašto joj svaki sledeći period rata treba još više novca nego prethodni?
