Ruski glavni borbeni tenk T-90M ponovo se pojavljuje u novoj konfiguraciji, ovog puta sa kombinacijom dodatnog eksplozivnog reaktivnog oklopa, zaštitne konstrukcije protiv dronova i sistema aktivne zaštite Arena-M. Snimci i fotografije koje kruže internetom prikazuju tenk u znatno „težem“ izdanju, očigledno prilagođenom ratu u kojem više ne preživljava samo najjači oklop, već onaj koji može da se brani od raketa, FPV dronova, municije koja se zadržava i napada odozgo.
Jedna od fotografija prikazuje T-90M na transporteru tenkova. Sam transport nije neobičan. Tenkovi se na veće udaljenosti rutinski prevoze kočom, kako bi se štedeli motor, transmisija, gusenice i radni resurs vozila. To ne govori mnogo o tome da li se vozilo šalje na front, na poligon, u remontni pogon ili u jedinicu za obuku.
Mnogo je važnije ono što se vidi na samom tenku. Ukoliko je prikazana konfiguracija autentična i funkcionalna, ona potvrđuje da Arena-M više nije samo izložbeni sistem ili ograničeni eksperiment, već deo postepenog uvođenja dodatne zaštite na najvažniji ruski operativni tenk.
T-90M dobija slojevitu zaštitu
Nova konfiguracija T-90M uklapa se u širu rusku promenu pristupa oklopu posle iskustava iz Ukrajine. Klasičan tenk, ma koliko savremen bio, više ne može da računa samo na osnovni oklop, reaktivnu zaštitu i manevar. Rat je pokazao da oklopna vozila stradaju od protivtenkovskih vođenih raketa, artiljerije, mina, lutajuće municije, FPV dronova i improvizovanih sredstava koja napadaju odozgo, sa boka ili iz mrtvih uglova.
Zato se na novim i modernizovanim ruskim tenkovima sve češće pojavljuje kombinacija više slojeva zaštite. Eksplozivni reaktivni oklop treba da smanji efekat kumulativnih i potkalibarnih projektila. Zaštitne konstrukcije iznad kupole, često nazivane „kavezima“ ili protivdronovskim nadgradnjama, služe kao fizička prepreka za FPV dronove i municiju koja napada iz gornje polusfere. Aktivna zaštita treba da presretne pretnju pre udara.
Kod prikazanog T-90M vidi se upravo takva logika: ne jedan čudesni sistem, već slojevita odbrana. Tenk mora prvo da bude teži za otkrivanje i gađanje, zatim da oteža pogodak dronu ili raketi, a na kraju da pokuša fizičko presretanje projektila koji uspe da se približi.
Arena-M kao poslednja linija odbrane
Arena-M predstavlja ruski sistem aktivne zaštite namenjen presretanju dolazećih pretnji pre nego što pogode tenk. Njegova osnovna logika je poznata: radar neprekidno osmatra prostor oko vozila, detektuje projektil koji prilazi, automatski prati njegovu putanju, izračunava tačku susreta i aktivira zaštitnu municiju koja treba da uništi ili skrene pretnju neposredno pre udara.
Prema podacima ruskih proizvođača, osnovna Arena-M može da presreće rakete, projektile i visokoeksplozivne protivtenkovske projektile koji se kreću brzinom do 1.000 metara u sekundi, na daljinama do 50 metara od vozila. Time sistem pripada istoj širokoj kategoriji kao izraelski Trofi, iako Arena-M nema isti nivo borbene provere u realnim uslovima.
Za rusku vojsku, ugradnja ovakvog sistema na T-90M ima posebnu težinu. T-90M je najvažniji ruski operativni tenk, znatno moderniji od starijih T-72B3 i T-80 varijanti, ali je i on pretrpeo gubitke u Ukrajini. Upravo to je primoralo Moskvu da ubrza ono što je godinama najavljivano, ali se kretalo sporo.
Oružje Online je ranije pisao da je Uralvagonzavod februara 2025. zvanično predstavio T-90M opremljen sistemom Arena-M, što je bila važna prekretnica.
Nova varijanta protiv dronova
Početkom januara 2026. potvrđeno je da je završen razvoj nove varijante sistema Arena-M, sposobne da se bori protiv dronova za jednokratnu upotrebu i municije koja se zadržava. To je jedna od najvažnijih promena, jer osnovni sistemi aktivne zaštite prvobitno nisu projektovani za masovni rat FPV dronova.
Klasična aktivna zaštita nastala je prvenstveno za borbu protiv protivtenkovskih vođenih raketa, ručnih protivoklopnih sredstava i projektila koji dolaze relativno predvidljivim putanjama. Ukrajinski rat je promenio taj okvir. FPV dronovi prilaze pod različitim uglovima, manevrišu, napadaju sa gornje strane, pogađaju motorni prostor, kupolu, zadnji deo vozila ili otvore na zaštiti.
Ruski zvaničnici Ministarstva odbrane početkom januara 2026. naveli su da su inženjeri završili softverska ažuriranja koja daju Areni-M poseban režim protiv dronova. Time se uloga sistema širi izvan tradicionalne protivtenkovske municije, prema vazdušnim pretnjama koje prilaze tenku.
Posebno je važno što se pominje sposobnost borbe protiv dronova upravljanih preko optičkih vlakana. Takvi dronovi su veliki problem za elektronsko ratovanje, jer nisu zavisni od klasične radio-veze koja se može ometati. Ukoliko Arena-M zaista može da ih otkrije i presretne u završnoj fazi napada, to bi bio značajan dodatak ruskoj zaštiti oklopa.
Mogućnosti nove, poboljšane varijante nisu javno precizirane. Poznato je šta osnovni sistem nominalno može protiv raketa i projektila, ali nije jasno koliko efikasno nova Arena-M radi protiv malih, sporijih, nisko letećih i često improvizovanih dronova.
Odgovor na gubitke tenkova
Ruska tenkovska industrija od 2022. godine pokušava da nađe odgovor na realnost koju su nametnuli dronovi i municija koja napada odozgo. Tenkovi su od prvih meseci rata trpeli gubitke ne samo od klasičnih protivtenkovskih raketa, već i od jeftinih sredstava koja su pogađala najranjivije delove vozila.
Američki Javelin i drugi sistemi napada odozgo uništili su solidan broj ruskih oklopnih vozila, dok su FPV dronovi kasnije postali svakodnevna pretnja za obe strane. Ruske posade su najpre improvizovale zaštitu, dodajući rešetke, krovne konstrukcije, mreže, limove i dodatne blokove oklopa. Vremenom su te improvizacije postale deo fabričkih ili polufabričkih rešenja.
Generalni direktor Rosteka Sergej Čemezov u maju je upravo taj razvoj prikazao kao rusku prednost. Govoreći o tenkovima koje proizvodi Uralvagonzavod, naveo je da su dobili dodatnu sveobuhvatnu zaštitu od dronova i protivtenkovskih raketa na osnovu iskustva iz specijalne vojne operacije.
„Planiraju da to urade samo sa Abramsima – kopirali su to od nas. Ranije su Izraelci to usvojili od nas. Drugim rečima, možemo reći da prednjačimo u trendovima u globalnoj tenkovskoj industriji“, rekao je Čemezov.
Takva izjava nosi jasnu propagandnu oštricu, ali odražava stvarnu promenu. Rat u Ukrajini naterao je sve vojske da preispitaju zaštitu tenkova. Ni zapadni tenkovi više ne izlaze na front bez dodatne zaštite, mreža, krovnih konstrukcija, maskiranja i protivdronovskih mera.
T-90M kao privremeno rešenje koje je postalo glavni oslonac
T-90M je bio prvi ruski tenk koji je ušao u upotrebu sa velikim poboljšanjima u odnosu na sovjetske osnove iz kojih je izveden. U odnosu na starije T-72 i ranije T-90 varijante, doneo je bolju vatrenu moć, bolju zaštitu, savremenije nišanske sisteme i bolju ergonomiju.
Naoružan je glatkocevnim topom 2A46M-5 kalibra 125 mm, uz mogućnost upotrebe savremenih potkalibarnih projektila 3BM-69/70, kojima se pripisuje probojnost od 800 do 900 mm oklopa. Dobio je nove sisteme za upravljanje vatrom, uključujući termovizijske uređaje za nišandžiju i komandanta, što povećava sposobnost dejstva noću i u lošim uslovima vidljivosti.
Preživljavanje je poboljšano ugradnjom reaktivnog oklopa Relikt, snažnijim motorom, dodatnom zaštitom i boljom izolacijom unutrašnje municije. U odnosu na starije sovjetske konstrukcije, T-90M je pokušao da zadrži kompaktnost i vatrenu moć, ali da smanji neke od najpoznatijih slabosti ruskih tenkova.
Ipak, T-90M je prvobitno smatran prelaznim rešenjem. Rusija je mnogo ambicioznije predstavljala T-14 Armata kao tenk sledeće generacije, sa novom arhitekturom, besposadnom kupolom i posadom smeštenom u oklopnoj kapsuli. Budućnost programa T-14 sada je veoma neizvesna, pa je T-90M iz privremene opcije prerastao u najvažniji ruski tenk za masovniju upotrebu. Sada se proizvodi tempom od preko 600 komada godišnje.
T-14 nestaje iz fokusa, T-90M dobija novac
Neizvesnost oko T-14 dodatno objašnjava zašto se ulaže u T-90M. Armata je tehnološki ambicioznija, ali složenija, skuplja i teža za masovnu proizvodnju u ratnim uslovima. T-90M se oslanja na postojeću industrijsku bazu, poznatu logistiku i proverene proizvodne lance.
Pre izbijanja opsežnih neprijateljstava u Ukrajini, ruska vojska planirala je da rasporedi oko 600 tenkova T-90M. Od toga je oko 400 starijih T-90A trebalo da bude modernizovano na ovaj standard, dok je do 200 novih vozila trebalo da bude izgrađeno.
Rat je promenio planove. Ekstremni gubici starijih tipova tenkova, rast tenzija sa NATO-om i potreba da se nadoknade gubici doveli su do značajnog širenja proizvodnje. T-90M je postao logičan izbor: dovoljno moderan za front, dovoljno poznat industriji i dovoljno realan za masovnije uvođenje.
Prema izveštajima istraživača otvorenih izvora iz Conflict Intelligence Team, proizvodnja tenkova T-90 porasla je sa približno 90 vozila godišnje tokom 2020. i 2021. godine na procenjenih 280 do 300 tenkova u 2024. godini. Isti izvori procenjuju da bi ruski odbrambeni sektor mogao dodatno značajno da proširi proizvodnju, do nivoa od 1.000 tenkova godišnje do sredine 2028. i 3.000 tenkova godišnje do sredine 2035.
Te procene govore o nameri, ali i o pritisku. Rusija ne modernizuje T-90M zato što želi savršen tenk, već zato što joj treba velik broj tenkova koji mogu da prežive dovoljno dugo u okruženju punom dronova i protivoklopnih sredstava.
Gubici T-90M naterali su ubrzanje
T-90M je najmoderniji ruski tenk u široj operativnoj upotrebi, ali ni on nije ostao pošteđen gubitaka. T-90M nije staro vozilo iz skladišta, već skupa i vredna platforma čiji gubitak pogađa i borbenu sposobnost i imidž ruske vojske. Upravo zato je aktivna zaštita postala važna. Nije dovoljno samo proizvoditi više tenkova ako ih FPV dronovi, mine i protivtenkovske rakete mogu uništavati brže nego što ih industrija uvodi.
Arena-M bi trebalo da smanji deo tog problema, ali ne treba je posmatrati kao neprobojni štit. Svaki sistem aktivne zaštite ima ograničenja: mrtve uglove, broj spremnih kontramera, mogućnost zasićenja, reakcijsko vreme, rad u uslovima ometanja, opasnost po sopstvenu pešadiju i pitanje efikasnosti protiv vrlo malih ciljeva.
Ruska strana sada pokušava da poveže Arenu-M sa fizičkim zaštitama, reaktivnim oklopom i protivdronovskim konstrukcijama. To je priznanje da nijedan sloj sam nije dovoljan.
T-90M2 ili ograničena varijanta?
Pojedini izveštaji sugerišu da bi verzija Arene-M sposobna za borbu protiv dronova mogla u početku biti ograničena na revidiranu varijantu T-90M, ponekad neformalno označavanu kao T-90M2 Rivok. Pominje se modifikovana kupola sa proširenim zadnjim delom, što bi omogućilo drugačiji raspored opreme i zaštite.
Prema tim izveštajima, proizvodnja takve specifične konfiguracije tokom 2026. mogla bi ostati ograničena, umesto da odmah postane široko rasprostranjena u celoj floti T-90M.
Rusko Ministarstvo odbrane nije javno potvrdilo precizne proizvodne brojeve, niti je jasno definisalo koja oznaka podvarijante se odnosi na tenkove sa novom, dron-sposobnom Arenom-M. Zato ostaje otvoreno pitanje koliko operativnih T-90M trenutno zaista nosi funkcionalnu Arenu-M sa režimom protiv dronova, koliko ih ima stariju konfiguraciju, a koliko i dalje koristi samo ranije sisteme upozorenja i ometanja.
U tom kontekstu često se pominje i Štora, stariji ruski sistem protivmera koji upozorava posadu i pokušava da ometa navođenje određenih pretnji, ali ne presreće fizički projektil. Arena-M je zato druga kategorija: ona ne pokušava samo da zbuni napad, već da ga uništi pre udara.
Fotografija pokazuje kretanje, ne masovno uvođenje
Nova fotografija T-90M sa Arenom-M na transporteru je značajna, ali ne treba joj davati veće značenje nego što nosi. Ona pokazuje da se tenkovi u takvoj konfiguraciji kreću ili kroz rusku logističku mrežu ili ka frontu. Ipak, ne pokazuje sama po sebi da je sistem masovno uveden u jedinice, niti potvrđuje koliko primeraka postoji.
Vozilo može ići ka poligonu, remontnoj bazi, fabrici, jedinici za obuku ili frontu. Bez nezavisne geolokacije, dodatnih fotografija i potvrde iz više izvora, ne može se precizno odrediti konačno odredište.
Ipak, fotografija se uklapa u širi obrazac. Uralvagonzavod je već prikazao T-90M sa Arenom-M, ruski zvaničnici govore o softverskom ažuriranju protiv dronova, a Rostek naglašava stalne modernizacije na osnovu povratnih informacija sa fronta.
Generalni konstruktor Uralvagonzavoda Andrej Terlikov ranije je ocenio da T-90M ima potencijal za dalju modernizaciju tokom naredne decenije. Nova konfiguracija upravo pokazuje u kom pravcu ide ta modernizacija: manje spektakularnih promena u osnovnom konceptu, mnogo više dodatnih slojeva zaštite, senzora, softvera i protivdronovskih rešenja.
Tenk se menja pod pritiskom dronova
Ruski T-90M u novoj konfiguraciji pokazuje kako se tenk menja pod pritiskom ukrajinskog rata. Nekada je glavna rasprava bila top, oklop i motor. Danas se jednako gleda krov kupole, zaštita od FPV dronova, softver aktivne zaštite, radarski senzori, reaktivni blokovi, konstrukcije protiv napada odozgo i sposobnost posade da preživi prvi pogodak.
T-90M sa dodatnim reaktivnim oklopom, zaštitnim kavezom i Arenom-M više ne izgleda kao čist, fabrički projektovan tenk iz kataloga. Izgleda kao vozilo oblikovano ratom: teže, grublje, složenije i prilagođeno pretnjama koje su se pojavile mnogo brže nego što su vojni planeri očekivali.
Za rusku vojsku, to je pokušaj da se najvažniji operativni tenk održi relevantnim dok T-14 ostaje neizvestan, stariji T-72 i T-80 trpe ogromne gubitke, a ukrajinski dronovi nastavljaju da traže svaki otvor, svaki slabiji ugao i svaki trenutak kada tenk ostane bez pešadijske, elektronske ili aktivne zaštite.
