Jak-130 je godinama bio poznat prvenstveno kao avion za naprednu obuku pilota, ali je njegova modernizovana verzija počela da privlači pažnju iz sasvim drugog razloga. Posle prvog leta Jak-130M, ruski proizvođač sve otvorenije pokušava da pomeri avion iz kategorije školskih platformi prema tržištu lakih borbenih aviona.
Taj pokušaj sada dobija i prvu konkretnu reakciju iz inostranstva. Na aeromitingu u egipatskom El Alamejnu interesovanje za avion pokazali su potencijalni kupci iz više regiona, dok Jakovljev prvi put detaljnije otkriva šta je promenjeno da bi Jak-130M mogao da preuzme ozbiljnije borbene zadatke.
AESA radar menja ono što Jak-130 može da radi
Najvažnija promena u odnosu na osnovni Jak-130 jeste radar BRLS-130R sa aktivnom elektronski skeniranom rešetkom.
Osnovna verzija razvijena je pre svega kao napredni trenažer, dok novi radar Jak-130M daje mogućnost samostalnog otkrivanja i praćenja vazdušnih i kopnenih ciljeva. Guskov navodi da radar istovremeno omogućava praćenje terena i meteoroloških uslova, čime avion dobija znatno širu situacionu sliku nego ranije.
Radar radi zajedno sa elektrooptičkim sistemom SOLT-130K, koji kombinuje televizijski, termovizijski i laserski kanal. Posada tako može da pronalazi i prati ciljeve danju i noću, kao i pri slabijoj vidljivosti, bez oslanjanja samo na jedan senzor.
Takva kombinacija posebno je važna za upotrebu precizno vođenog naoružanja vazduh-zemlja, ali i za borbu protiv vazdušnih ciljeva. AESA radar otvara mogućnost dejstva van vizuelnog dometa, što je ranije bilo rezervisano uglavnom za znatno veće i skuplje lovce.
Od obuke pilota do presretanja dronova
Jak-130M zadržava karakteristike zbog kojih je osnovna verzija korišćena za naprednu obuku pilota, ali je borbena uloga sada dobila mnogo veći značaj.
Guskov posebno ističe širok raspon brzina i sposobnost aviona da izvodi složene manevre pri dejstvu na spore vazdušne ciljeve. To otvara prostor za presretanje većih bespilotnih letelica, gde slanje teškog lovca može biti nepotrebno skupo.
Razmatrana je čak i mogućnost postavljanja četiri topovska kontejnera kako bi se povećala verovatnoća pogotka pri dejstvu na takve ciljeve.
Rusko iskustvo poslednjih godina pokazalo je koliko je neekonomično koristiti skupe rakete i lovce za presretanje sporih dronova. Jak-130M se u tom prostoru nudi kao platforma koja može da patrolira, pronađe cilj sopstvenim senzorima i upotrebi odgovarajuće naoružanje bez angažovanja Su-30, Su-35 ili drugih znatno skupljih aviona.
Tržište na kojem cena odlučuje koliko i performanse
Jak-130M nema performanse teškog višenamenskog lovca i nije projektovan da ih dostigne. Njegova izvozna logika zasniva se na drugačijoj računici.
Država koja kupi ovakav avion dobija istu platformu za naprednu obuku pilota i deo borbenih zadataka. Jedna flota može da služi za školovanje, patroliranje, napade na kopnene ciljeve, presretanje dronova i deo zadataka vazduh-vazduh.
Takav pristup posebno je privlačan državama sa manjim vojnim budžetima koje ne mogu da nabave veliki broj teških lovaca ili ne žele da troše njihove resurse na svaku patrolnu i udarnu misiju.
Na istom tržištu Rusija se suočava sa ozbiljnom konkurencijom. Južnokorejski FA-50 već je ostvario značajne izvozne rezultate, kineski JL-10 namenjen je sličnom krugu korisnika, dok američki T-7 predstavlja novu generaciju naprednih školskih aviona. Razlika koju Moskva pokušava da istakne jeste naglašena borbena konfiguracija Jak-130M, sa radarom, elektrooptičkim sistemom i širim izborom naoružanja.
Vijetnam među prvim ozbiljnim kupcima
Posebnu težinu programu daje interesovanje država koje već koriste rusku vojnu tehniku.
Vijetnam se početkom avgusta pojavio kao prvi ozbiljan kandidat za Jak-130M u ulozi lakog lovca nove generacije. Njegovo vazduhoplovstvo već poznaje osnovni Jak-130, što bi prelazak na modernizovanu verziju pojednostavio u pogledu obuke, infrastrukture i održavanja.
Među potencijalnim kupcima pominju se i Kazahstan, Alžir, Iran i Indonezija, dok Guskov sada potvrđuje šire interesovanje kupaca iz Afrike i Azije.
Za Jakovljev i Ujedinjenu avio-korporaciju to znači da se program posle prvog leta seli na sledeći teren. Tehnička ispitivanja treba da potvrde ono što je ugrađeno u prototip, dok će izvozni uspeh zavisiti od toga koliko će Jak-130M koštati, koje će naoružanje biti ponuđeno stranim kupcima i koliko brzo Rusija može da ga uvede u serijsku proizvodnju.
