Modernizovani borbeno-školski avion Jak-130M obavio je prvi let u Irkutskom avijacijskom zavodu, čime je program prešao iz faze zemaljskih provera u ono što za svaki avion najviše znači: stvarno ponašanje u vazduhu. Ujedinjena avio-korporacija zvanično je saopštila da su fabrička letačka ispitivanja počela uspešno, a prvi let prototipa protekao je bez primedbi posade.
Prema podacima UAK-a, probni let trajao je približno 50 minuta. Avion je tokom misije izvodio manevre na visinama do 2.000 metara i dostizao brzinu do 600 kilometara na sat. Piloti su u potpunosti izvršili planiranu letačku misiju, tehničke službe su potvrdile normalan rad svih sistema, a posada nije imala pritužbi na ponašanje aviona.
To je važan trenutak za program koji Rusija ne predstavlja samo kao modernizaciju školskog aviona, već kao pokušaj da se Jak-130 prebaci u mnogo širu kategoriju. Osnovni Jak-130 godinama je poznat kao borbeno-školska platforma za obuku pilota, posebno za prelaz na savremene lovce. Verzija M treba da zadrži tu osnovnu ulogu, ali uz znatno ozbiljnije borbene mogućnosti.
Od školskog aviona do lake borbene platforme
Generalni direktor UAK-a Vadim Badeha naglasio je da se Jak-130M razlikuje od osnovne verzije po znatno proširenim borbenim sposobnostima. Prema njegovim rečima, modernizovani avion sposoban je da izvršava ceo niz trenažnih i borbenih misija u svim vremenskim uslovima, bez obzira na doba dana.
Znači da Jak-130M više nije zamišljen samo kao avion na kojem se pilot uči upravljanju savremenom borbenom letelicom. On treba da bude sposoban za dejstvo po kopnenim i vazdušnim ciljevima, uključujući i teške bespilotne letelice. To je posebno zanimljivo u sadašnjem ratnom okruženju, gde dronovi više nisu sporedna pretnja, već jedan od glavnih problema za vojsku, logistiku, avijaciju i protivvazdušnu odbranu.
Rusija ovim pokušava da dobije avion koji ne mora da troši resurse pravih višenamenskih lovaca za svaku misiju nižeg intenziteta. Jak-130M ne može da zameni Su-30, Su-35 ili Su-57, niti za to postoji realan osnov. Njegova logika je drugačija: jeftinija platforma za obuku, patroliranje, podršku, ograničene udare i zadatke protiv dronova tamo gde upotreba skupljih aviona nije potrebna ili nije racionalna.
Šta donosi modernizacija
U prethodnoj fazi razvoja već je bilo najavljeno da Jak-130M dobija znatno ozbiljniji paket opreme od osnovnog modela. Među ključnim elementima pominjani su radar BRLS-130R, optičko-termovizijski i lasersko-televizijski sistem SOLT-130K, sistem samoodbrane Prezident-S130 i komunikacioni kompleks KSS-130.
Takva kombinacija menja karakter aviona. Radar i optoelektronski sistem daju mu bolju situacionu svest, mogućnost otkrivanja i praćenja ciljeva, kao i upotrebu preciznijeg naoružanja. Sistem samoodbrane povećava šanse preživljavanja u zoni gde postoji opasnost od raketa, elektronskog ometanja i savremenih sredstava protivvazdušne odbrane. Komunikacioni kompleks je važan za rad u mreži, jer savremeni avion više ne funkcioniše izolovano, već kao deo šireg sistema osmatranja, razmene podataka i ciljanja.
Upravo zato se Jak-130M može posmatrati kao avion dvostruke namene. U mirnodopskim i trenažnim uslovima, on ostaje platforma za obuku pilota. U ratnim uslovima, može da preuzme deo zadataka lake borbene avijacije: udare po kopnenim ciljevima, upotrebu vođene municije, podršku kopnenim snagama i presretanje sporijih vazdušnih ciljeva, pre svega većih bespilotnih letelica.
Realne mogućnosti i realna ograničenja
Uprkos modernizaciji, Jak-130M ne treba predstavljati kao punokrvni lovac. On nema nadzvučne performanse pravog borbenog aviona, nema istu nosivost, domet, radarske kapacitete ni borbenu otpornost kao teže platforme. Njegova vrednost je u odnosu cene, dostupnosti, obuke i sposobnosti da izvrši zadatke za koje bi slanje skupljeg aviona bilo preterano.
Najveći potencijal ima u sukobima nižeg i srednjeg intenziteta, u patrolnim misijama, protivterorističkim operacijama, udarima po slabije zaštićenim ciljevima i borbi protiv pojedinih tipova dronova. Za države koje nemaju budžet za skupe lovce, ili ne mogu da održavaju veliku flotu teških aviona, Jak-130M može biti zanimljiva alternativa.
To posebno važi za izvozna tržišta. Osnovni Jak-130 već je u službi ruskih Vazduhoplovno-kosmičkih snaga, kao i vazduhoplovstava više zemalja u Evropi, Aziji i Africi. Modernizovana verzija može privući kupce kojima je potreban avion za obuku, ali i platforma koja po potrebi može da nosi naoružanje i izvršava ograničene borbene zadatke.
UAK i Rosoboroneksport su u novembru 2025. godine prvi put predstavili prototip znatno modernizovanog Jak-130M na aeromitingu u Dubaiju. Prema navodima iz ruskog sektora, avion je tada izazvao interesovanje međunarodnih kupaca. To nije iznenađujuće, jer tržište lakih borbenih i borbeno-školskih aviona ponovo dobija značaj, naročito u državama koje traže pristupačnije platforme za patroliranje, obuku, udare po kopnenim ciljevima i kontrolu vazdušnog prostora.
Prvi let kao prelazak iz obećanja u proveru
Prvi let ne znači da je Jak-130M spreman za serijsku proizvodnju, ali znači da program ulazi u ozbiljniju fazu. Zemaljska ispitivanja mogu potvrditi rad sistema, konstrukcije, elektronike i osnovnih sklopova, ali tek let pokazuje kako se avion ponaša u realnim uslovima.
Sada predstoji mnogo duži i zahtevniji deo: ispitivanje avionike, senzora, komunikacionih sistema, radarskog paketa, sistema samoodbrane, rada sa naoružanjem i stabilnosti platforme u različitim režimima leta. Posebno će biti važno kako će se avion ponašati sa borbenim opterećenjem, koliko će uspešno koristiti nove senzore i da li će modernizacija zadržati pouzdanost osnovnog Jak-130.
Podsetimo, još u oktobru 2025. pisali smo o tome da je prvi prototip Jak-130M ušao u fazu zemaljskih ispitivanja u Irkutskom avijacijskom zavodu i da je ključna prekretnica trebalo da bude upravo prelazak na vazdušne testove. Tada je osnovno pitanje bilo da li modernizovani „trenažer“ zaista može da pređe granicu između školskog aviona i lake borbene platforme.
Sada je ta granica prvi put pređena u letu. Jak-130M je poleteo, fabrička ispitivanja su počela, a ruska industrija dobila je priliku da pokaže da modernizacija nije samo izložbeni paket sa Dubaija, već program koji može da se razvije u stvarnu serijsku platformu. Sledeći testovi pokazaće ono što je najvažnije: dokaz da zaista postaje upotrebljiv laki borbeni sistem za vreme u kojem dronovi, precizna municija i skupi lovci menjaju računicu vazdušnog rata.
