Kraljevska mornarica ubrzava uvođenje laserskog oružja na svoje ratne brodove, pokušavajući da odgovori na problem koji je postao jedan od najskupljih paradoksa savremenog rata: kako braniti brod vredan milijarde od drona koji košta hiljade, a da se na njega ne troši raketa od nekoliko miliona dolara.
Rešenje koje London sada gura u prvi plan zove se DragonFire. Reč je o laserskom sistemu velike snage koji bi do kraja 2027. trebalo da bude instaliran na britanske razarače klase Tip 45, poznate i kao klasa Daring. Time bi Ujedinjeno Kraljevstvo postalo prva evropska članica NATO-a koja uvodi lasersko oružje kao operativni deo odbrane površinskih ratnih brodova.
Sistem je detaljno predstavljen 24. juna 2026. godine na sastanku Industrijske savetodavne grupe NATO-a u Portsmutu. Poruka je bila jasna: DragonFire nije zamišljen kao futuristički eksperiment za sajamske hale, već kao pokušaj da se promeni računica pomorske odbrane u eri masovnih dronova.
Problem nije samo vojni, već i finansijski
Rat u Crvenom moru, Ukrajini i na Bliskom istoku pokazao je da jeftini dronovi mogu da nametnu ogromne troškove najmodernijim vojskama. Klasična protivvazduhoplovna odbrana radi, ali često radi preskupo.
Britanski razarači Tip 45 koriste raketni sistem Sea Viper za odbranu od vazdušnih pretnji. To je ozbiljno oružje, namenjeno zaštiti broda i šire pomorske grupe od aviona, raketa i složenijih ciljeva. Problem nastaje kada se takva raketa koristi protiv malih dronova klase 1 i 2.
Takav odnos je dugoročno neodrživ. Napadač može da šalje serijske bespilotne letelice, dok branilac troši ograničen broj presretača čija se cena meri milionima. U ratu iscrpljivanja, čak i uspešno presretanje može postati poraz ako je odbrana svaki put desetine ili stotine puta skuplja od napada.
DragonFire pokušava da poništi upravo tu asimetriju. Procena britanske strane je da bi jedno lasersko presretanje koštalo oko 12 evra. Sistem ne koristi klasičnu municiju, već energiju iz brodske električne mreže. Dok brod ima napajanje i sistem može da se hladi i stabilizuje, laser može da ponavlja dejstva bez pretovara raketa.
Šta je DragonFire
DragonFire je lasersko oružje klase 50 kilovata. Razvio ga je britanski konzorcijum u kojem su MBDA, Leonardo UK, QinetiQ i Laboratorija za odbrambenu nauku i tehnologiju.
Osnovna tehnologija zasniva se na kombinovanju više laserskih zraka. Umesto da se koristi jedan izvor, sistem precizno poravnava i spaja više laserskih izvora u jedan snažan snop. Takav pristup omogućava da se energija koncentriše na maloj površini mete i da snop zadrži fokus na većoj udaljenosti.
Britanci tvrde da sistem ima preciznost dovoljnu da pogodi metu veličine novčića sa udaljenosti od jednog kilometra. U borbenoj upotrebi to ne znači da se gađa „novčić“ kao takav, već da sistem može da drži energiju na vrlo maloj tački mete dovoljno dugo da izazove strukturno oštećenje.
To je razlika u odnosu na ranije laserske sisteme koji su često mogli samo da zagreju površinu mete, bez pouzdanog uništenja. DragonFire je projektovan da koncentriše energiju na određeni deo drona ili drugog cilja i da ga onesposobi sagorevanjem kritične površine. Sistem je najavljivan da će završiti u Ukrajini, međutim, umesto toga se odjednom pojavio navodno potpuno nezavisni ukrajinski sistem „Trizub”.
Kupola, senzori i borba sa morem
Najosetljiviji deo laserskog oružja nije samo snaga. Mnogo teže je održati snop na maloj tački mete koja se kreće, dok se brod ljulja, vazduh je pun vlage, a cilj manevriše.
Zbog toga DragonFire koristi modul za ciljanje koji je razvio Leonardo. Taj modul je integrisan u kupolu i opremljen elektrooptičkim senzorima, kao i sekundarnim laserom za praćenje. Njegov zadatak je da pronađe cilj, prati ga i drži glavni snop na izabranoj tački.
Prema dostupnim podacima, sistem može da drži snop na delu mete prečnika oko 50 milimetara, dok cilj leti brzinom do 650 kilometara na sat. Istovremeno mora da kompenzuje pokrete broda, vetar, vibracije, talase i teške vremenske uslove.
Na kopnu je laserskom sistemu već dovoljno teško da precizno drži cilj. Na moru je problem veći, jer platforma nikada ne miruje potpuno. Upravo zato integracija na razarače Tip 45 predstavlja važan test za celu tehnologiju.
Laser ne menja rakete, već popunjava rupu
DragonFire neće zameniti Sea Viper. To nije njegova uloga. Britanci ga uvode kao dodatni sloj odbrane na malim visinama i kratkim dometima, posebno protiv jeftinih dronova i višestrukih napada u neposrednoj blizini broda.
Raketa ostaje glavno oružje protiv složenijih i udaljenijih ciljeva: balističkih raketa, brzih protivbrodskih projektila, borbenih aviona i pretnji koje zahtevaju dejstvo na većim daljinama. Laser preuzima deo posla koji je za rakete ekonomski neracionalan.
U praksi, to znači da bi razarač Tip 45 mogao da čuva skupe presretače za ciljeve koji ih zaista zahtevaju, dok bi DragonFire gađao manje dronove, pojedinačne bliske pretnje i potencijalno deo rojeva koji bi inače trošili raketne zalihe.
To je posebno važno za brodove koji deluju daleko od matične baze. Rakete se ne mogu dopuniti jednostavno usred borbene misije. Električna energija, sa druge strane, dostupna je dok brodski sistemi rade. Laser zato ne rešava sve, ali produžava izdržljivost broda u dugotrajnoj odbrani.
Fizička ograničenja koja niko ne može da izbriše
Lasersko oružje ima ozbiljne prednosti, ali nije magično. Ono zavisi od fizike, a fizika na moru nije uvek saveznik.
Snop slabi kroz vlagu, dim, prašinu, maglu, kišu i aerosole. Potrebna je stabilna linija vidljivosti između sistema i cilja. Laser ne može da gađa ono što ne vidi. Ne može da zaobiđe prepreku kao raketa. Ne može da lovi cilj iza horizonta. Efikasnost mu zavisi od atmosferskih uslova, daljine, vremena zadržavanja snopa na meti i kvaliteta praćenja.
Tu su i problemi napajanja i hlađenja. Laser klase 50 kilovata mora da dobije stabilnu energiju i da izbaci toplotu iz sistema. Na ratnom brodu, gde mnogi sistemi već troše ogromne količine energije, to nije trivijalan zadatak.
Postoji i taktički problem. Svaki sistem koji zrači, prati i dejstvuje dovoljno dugo može biti otkriven. Protivnik koji raspolaže elektronskim izviđanjem, optičkim senzorima, dronovima i protivradarskim sredstvima može pokušati da pronađe položaj broda ili tačku dejstva. Ruska vojska je u Ukrajini već pokazala da brzo lovi radare, položaje PVO i zapadne sisteme čim se pojave blizu fronta. Na moru je situacija drugačija, ali logika ostaje ista: sve što radi u borbenom režimu ostavlja trag.
Zašto Britanci ubrzavaju program
Britanski projekat DragonFire napredovao je brže nego što se ranije očekivalo. Prvobitni rok za uvođenje sistema bio je vezivan za sredinu sledeće decenije, ali je pomeren za oko pet godina unapred. Novi plan predviđa ugradnju na razarače Tip 45 do kraja 2027. godine.
Osnova za ubrzanje je ugovor o proizvodnji vredan 417 miliona dolara, dodeljen kompaniji MBDA u novembru 2025. godine za isporuku prva dva bloka sistema. QinetiQ i Leonardo trenutno rade na tehničkoj fazi minijaturizacije sistema upravljanja zrakom i zaštiti komponenti od korozivne soli.
So je jedan od najvećih neprijatelja pomorske elektronike. Sistem koji radi na kopnu ne može se samo prebaciti na brod i očekivati da preživi godine vlage, vetra, vibracija i slane atmosfere. Zato je zaštita optike, senzora, elektronike, hladnjaka i pokretnih delova jedan od ključnih uslova za stvarnu operativnu upotrebu.
Ako operativne evaluacije sledeće godine potvrde najavljene karakteristike, Ministarstvo odbrane Velike Britanije planira da ovom tehnologijom opremi do četiri razarača Tip 45. Time bi laser postao stalni deo pomorske taktike, a ne dodatak za testiranje.
Tip 45 dobija novo mesto u ratu protiv dronova
Razarači Tip 45 građeni su kao brodovi protivvazduhoplovne odbrane, namenjeni zaštiti flote od vazdušnih pretnji. Njihov sistem Sea Viper i radarski kompleks čine ih jednim od najvažnijih britanskih sredstava za zaštitu pomorskih grupa.
Međutim, rat protiv dronova otvorio je sloj pretnji za koji klasični skupi presretači nisu idealno rešenje. Mali dron ne mora da potopi razarač da bi postigao efekat. Dovoljno je da iscrpi rakete, poremeti misiju, natera brod da se povuče, ošteti senzor ili pogodi ranjivi deo nadgrađa.
DragonFire je pokušaj da se taj problem reši pre nego što postane nerešiv. Brod koji može da obara deo jeftinih ciljeva energijom, a ne raketama, ima veću izdržljivost u dugoj misiji. Ipak, njegova vrednost zavisiće od toga koliko brzo može da prepoznaje mete, koliko ih može obraditi u kratkom vremenu i koliko će efikasno raditi u lošem vremenu.
Najveći test neće biti demonstracija na poligonu, već stvarna pomorska situacija: više malih ciljeva, ometanje, dim, vlažan vazduh, napad iz više pravaca i ograničeno vreme za reakciju. Upravo tu će se videti da li DragonFire postaje nova klasa brodskog oružja ili samo koristan, ali ograničen dodatak postojećoj odbrani.
