Američka ratna mornarica raspolaže najvećom flotom nuklearnih nosača aviona na svetu, ali impresivan broj brodova ne otkriva koliko njih Pentagon zaista može da upotrebi u slučaju velikog rata. Svaki nosač predstavlja pokretni aerodrom sa desetinama borbenih letelica, hiljadama članova posade i ogromnim zalihama naoružanja. Međutim, održavanje takvih plovila zahteva godine rada, milijarde dolara i industrijske kapacitete koje nije moguće brzo proširiti.
Situacija postaje posebno zanimljiva kada se uporede američki planovi globalnog vojnog prisustva sa stvarnim stanjem brodova u floti. Jedni provode mesece u udaljenim morima, drugi se pripremaju za novu misiju, dok pojedini godinama ostaju u brodogradilištima radi zamene nuklearnog goriva i temeljne modernizacije. Istovremeno se približava povlačenje najstarijeg američkog nosača, čija je služba već produžena kako bi se izbegla praznina u raspoloživim kapacitetima.
Nova generacija trebalo bi postepeno da preuzme njegove zadatke, ali prelazak sa klase Nimic na klasu Džerald R. Ford pokazao se složenijim nego što su prvobitno predviđali američki planeri. Elektromagnetni katapulti, novi sistemi za zaustavljanje aviona i automatizacija doneli su velike konstrukcione promene, uz probleme koji su usporili završetak pojedinih brodova. Najnovije odluke iz septembra 2026. dodatno su pokazale koliko se zvaničan broj nosača razlikuje od njihovog stvarnog operativnog potencijala.
Koji nosači aviona čine američku flotu 2026. godine?
Zaključno sa oktobrom 2026, Ratna mornarica SAD ima 11 nosača aviona na nuklearni pogon. Deset pripada klasi Nimic (Nimitz), dok je jedanaesti USS Džerald R. Ford, vodeći brod nove generacije. Svi nose oznaku CVN, kojom američka mornarica označava nosače aviona na nuklearni pogon.
Klasa Nimic obuhvata sledeće brodove:
- USS Nimic (CVN-68), uveden u službu 1975.
- USS Dvajt D. Ajzenhauer (CVN-69), 1977.
- USS Karl Vinson (CVN-70), 1982.
- USS Teodor Ruzvelt (CVN-71), 1986.
- USS Abraham Linkoln (CVN-72), 1989.
- USS Džordž Vašington (CVN-73), 1992.
- USS Džon K. Stenis (CVN-74), 1995.
- USS Hari S. Truman (CVN-75), 1998.
- USS Ronald Regan (CVN-76), 2003.
- USS Džordž H. V. Buš (CVN-77), 2009.
Jedanaesti nosač, USS Džerald R. Ford (CVN-78), uveden je u službu 22. jula 2017. godine. Njegovim ulaskom američka mornarica dobila je prvu potpuno novu klasu nuklearnih nosača aviona posle više od četiri decenije, sa drugačijom konstrukcijom letne palube, novim reaktorima i naprednijim sistemima za lansiranje i prihvat aviona.
Američka mornarica u ovu grupu ne ubraja amfibijske jurišne brodove klasa Vosp i Amerika, iako oni mogu da nose avione F-35B, koji poleću sa kratke staze i vertikalno sleću. Njihova osnovna namena jeste podrška desantnim operacijama marinaca, zbog čega nose oznake LHD i LHA. Takvi brodovi nisu neposredna zamena za velike nosače sa katapultima, sposobne da koriste teške palubne lovce i avione za rano upozoravanje i kontrolu.
Nimic protiv Forda: Šta se promenilo posle pola veka?
Nosači klase Nimic dugački su približno 333 metra i pri punom opterećenju imaju deplasman veći od 100.000 tona. Pokreću ih dva nuklearna reaktora tipa A4W, koji proizvode paru za pogonske turbine, dok se para koristi i za katapulte kojima se avioni ubrzavaju tokom poletanja. Brodovi raspolažu sa četiri katapulta i sistemom za zaustavljanje aviona pomoću čeličnih užadi postavljenih preko sletnog dela palube.
Džerald R. Ford zadržao je približno iste osnovne dimenzije, sa dužinom od oko 337 metara i deplasmanom od približno 100.000 tona, ali je dobio dva reaktora nove generacije A1B. Njihova konstrukcija omogućava znatno veću proizvodnju električne energije, što je posebno važno zbog sve većeg broja brodskih sistema koji koriste električni pogon. Ford je istovremeno projektovan sa manjim potrebama za ljudstvom i drugačijim rasporedom opreme na letnoj palubi.
Najvidljivija promena predstavlja elektromagnetni sistem za lansiranje aviona EMALS, koji je zamenio parne katapulte. Umesto pritiska pare, ubrzavanje aviona obavlja linearni elektromotor, uz mogućnost preciznijeg prilagođavanja ubrzanja masi i karakteristikama pojedine letelice. Ford je dobio i novi sistem za prihvat aviona AAG, koji omogućava kontrolisano zaustavljanje različitih tipova palubnih aviona.
Promenjen je i način dopremanja naoružanja do letne palube, zahvaljujući električnim liftovima koji povezuju skladišta municije sa prostorima za pripremu letelica. Američka mornarica projektovala je Ford sa ciljem povećanja intenziteta vazduhoplovnih operacija u odnosu na Nimic, uz smanjenje vremena potrebnog za pripremu aviona. Međutim, uvođenje novih katapulta, sistema za zaustavljanje aviona i liftova bilo je praćeno kašnjenjima i problemima sa pouzdanošću.
O tim problemima i njihovim posledicama već smo detaljno pisali u septembru, kada smo uporedili američki Ford sa kineskim nosačem Fuđijan. Kineski nosač koristi tri elektromagnetna katapulta, dok je američki predsednik Donald Tramp u avgustu naredio preispitivanje istog sistema na budućem četvrtom brodu klase Ford. Time je otvoreno pitanje da li će svi nosači nove generacije zadržati jedinstvenu konstrukciju.
Truman odlazi na pet godina: Remont od 5,1 milijarde dolara
Najnovija promena u raspoloživosti američkih nosača dogodila se 30. septembra, kada je USS Hari S. Truman napustio Norfolk i uplovio u brodogradilište Njuport Njuz. Brod je započeo remont koji obuhvata zamenu nuklearnog goriva u reaktorima, modernizaciju elektronskih sistema, popravke pogonskog postrojenja i veliki broj konstrukcionih zahvata. Prema zvaničnom saopštenju američke mornarice, završetak radova predviđen je za novembar 2031. godine.
Vrednost ugovora sa kompanijom HII iznosi 5,1 milijardu dolara, što pokazuje koliki finansijski i industrijski napor zahteva produženje upotrebe jednog nuklearnog nosača. Truman je uveden u službu 1998. godine, a tokom remonta biće pripremljen za drugu polovinu projektovanog radnog veka. Po završetku radova trebalo bi da raspolaže modernizovanom opremom, ali tokom narednih pet godina neće moći da izvršava borbene zadatke. Zvanično saopštenje američke mornarice od 30. septembra potvrđuje rok povratka u novembru 2031. godine.
Takvi remonti nisu redovno održavanje koje se završava za nekoliko nedelja. Zamena goriva u nuklearnim reaktorima zahteva otvaranje složenih brodskih konstrukcija, uklanjanje pojedinih sistema i višegodišnji rad specijalizovanih timova. Istovremeno se modernizuju komunikaciona oprema, radari, sistemi za upravljanje borbenim dejstvima i drugi elementi koji bi inače zastareli tokom pedesetogodišnjeg radnog veka broda.
Truman pritom nije jedini nosač klase Nimic koji se nalazi na tako dugom remontu. USS Džon K. Stenis započeo je zamenu nuklearnog goriva i modernizaciju još u maju 2021. godine, ali su radovi produženi zbog tehničkih i proizvodnih problema. Prema budžetskoj dokumentaciji američke mornarice, njegov povratak pomeren je na novembar 2027, što znači da će tokom većeg dela naredne godine dva američka nuklearna nosača istovremeno biti nedostupna zbog višegodišnjih remonta.
Ford je operativan, ali ni novi nosač ne može bez održavanja
Džerald R. Ford pokazao je tokom 2025. i 2026. godine da nova klasa može da učestvuje u dugotrajnim vojnim operacijama na udaljenim pomorskim pravcima. Međutim, nakon raspoređivanja koje je trajalo 326 dana, brod je u julu 2026. ušao u brodogradilište Norfolk radi redovnog održavanja i popravki. Reč je o njegovom prvom planiranom remontnom periodu u javnom vojnom brodogradilištu otkako je uveden u službu.
Radovi na Fordu razlikuju se od višegodišnje zamene nuklearnog goriva kod Trumana, ali tokom njihovog trajanja nosač takođe nije dostupan za uobičajeno operativno raspoređivanje. Pregledaju se sistemi opterećeni tokom prethodne misije, izvode popravke i priprema brod za sledeći ciklus obuke i borbene upotrebe. Takvo održavanje predstavlja neizbežan deo rada svakog velikog ratnog broda, bez obzira na njegovu starost i tehnološku naprednost.
Ograničenja američke flote već smo analizirali 23. avgusta, u tekstu o stvarnoj raspoloživosti 11 nosača aviona. Tada smo ukazali na posledice produženog raspoređivanja Abrahama Linkolna tokom rata sa Iranom, kao i na premeštanje Džordža Vašingtona iz pacifičkog područja radi njegove zamene. Septembarski odlazak Trumana na višegodišnji remont predstavlja novi, dugoročni faktor koji dodatno ograničava broj raspoloživih brodova.
Nuklearni pogon omogućava dugotrajnu plovidbu, ali ne i neprekidan rat
Velika prednost američkih nosača jeste nuklearni pogon, koji im omogućava da godinama plove bez dopunjavanja goriva za glavne pogonske reaktore. Međutim, takva autonomija ne odnosi se na vazduhoplovno gorivo, municiju, rezervne delove, hranu i druge zalihe neophodne za rad broda i njegovog vazduhoplovnog sastava. Zbog toga nosače tokom raspoređivanja redovno snabdevaju vojni transportni brodovi, bez kojih bi intenzitet njihovih borbenih operacija brzo morao da bude smanjen.
Na palubama američkih nosača obično se nalazi više desetina letelica, uključujući F/A-18E/F Super Hornet, F-35C, avione za elektronsko ratovanje EA-18G Growler i E-2D Hawkeye za rano upozoravanje i kontrolu. Njihov broj i sastav razlikuju se u zavisnosti od dodeljenog vazduhoplovnog krila i predviđenih zadataka. Sam nosač zato ne predstavlja kompletnu borbenu jedinicu dok na njemu nisu ukrcani avioni, njihove posade, tehničko osoblje i potrebna količina naoružanja.
Dodatnu zaštitu obezbeđuju razarači, podmornice i drugi brodovi udarne grupe nosača aviona, čiji je zadatak da otkrivaju podvodne, površinske i vazdušne pretnje. Međutim, i oni imaju sopstvene cikluse održavanja i operativnog raspoređivanja, zbog čega raspoloživ nosač ne znači automatski i potpuno pripremljenu udarnu grupu. Takva organizacija dodatno komplikuje istovremeno održavanje velikog američkog pomorskog prisustva u Evropi, na Bliskom istoku i u zapadnom Pacifiku.
Džon F. Kenedi je 99 odsto završen, ali još nije u sastavu flote
Drugi nosač klase Džerald R. Ford, budući USS Džon F. Kenedi (CVN-79), dostigao je novi važan stepen razvoja 29. septembra 2026. godine. Američka mornarica saopštila je da je obavljeno njegovo preliminarno prihvatanje od brodogradilišta Njuport Njuz, nakon uspešno završenih prijemnih ispitivanja na moru tokom avgusta. U trenutku saopštenja brod je bio približno 99 odsto završen, dok su preostali radovi obuhvatali dodatna ispitivanja sistema i završetak četiri lifta za transport naoružanja.
Preliminarno prihvatanje omogućava mornarici da sa posadom nastavi ispitivanja na otvorenom moru, dok brodogradilište završava preostale ugovorene poslove. To, međutim, nije isto što i konačna primopredaja, a još manje znači da je brod dostigao punu borbenu spremnost. Zvanični plan predviđa isporuku tokom proleća 2027. godine, nakon čega slede dalje pripreme za operativnu službu.
O napretku Kenedija pisali smo još 17. avgusta, nakon završetka njegovih ključnih pomorskih ispitivanja. Za razliku od ranijih planova, mornarica je odlučila da brod pre konačne isporuke dobije potpunu kompatibilnost sa palubnim lovcima F-35C. Kenedi će zadržati elektromagnetne katapulte EMALS i sistem AAG, bez obzira na kasniju Trampovu inicijativu za povratak parnih katapulta na četvrtom nosaču nove klase.
Nimic odlazi 2027, a njegova zamena još prolazi ispitivanja
Prvi brod klase Nimic uveden je u službu 3. maja 1975. godine, što znači da je tokom 2026. premašio 51 godinu operativne upotrebe. Njegovo povlačenje prvobitno je bilo planirano za 2026, ali je američka mornarica odlučila da produži radni vek do marta 2027. godine. Odluka je usklađena sa očekivanom isporukom Kenedija, kako bi se izbeglo prerano smanjenje broja nosača u sastavu flote.
Nimic je tokom 2026. učestvovao u pomorskim aktivnostima na američkoj zapadnoj obali i u vodama Latinske Amerike, uključujući operaciju Southern Seas. Tokom proleća i leta brod je završavao poslednje velike zadatke pred planirano povlačenje. Njegovo isključivanje iz službe biće posebno složen proces zbog uklanjanja nuklearnog goriva i kasnijeg rastavljanja ogromnog trupa.
Džon F. Kenedi zamišljen je kao neposredna zamena za Nimic u ukupnom sastavu američke flote, ali konačna isporuka ne znači trenutno raspoređivanje u borbenu zonu. Novi nosač mora da završi dodatna ispitivanja, proveru rada katapulta, sistema za prihvat aviona i obuku celokupne posade. Tek nakon tih postupaka moguće je govoriti o potpunoj operativnoj spremnosti novog broda.
Šta dolazi posle Kenedija?
Američka mornarica već gradi naredna dva nosača klase Ford: Enterprajz (CVN-80) i Doris Miler (CVN-81). Njihova proizvodnja odvija se u brodogradilištu Njuport Njuz, jedinom američkom postrojenju koje gradi nuklearne nosače aviona. Enterprajz nastavlja prvobitnu koncepciju klase, dok je Doris Miler postao predmet dodatnog preispitivanja zbog planirane zamene elektromagnetnih katapulta parnim sistemom.
Tramp je 13. avgusta zatražio da Pentagon izradi plan takve promene, koja bi zahtevala ozbiljne zahvate u konstrukciji broda. Prema američkim budžetskim dokumentima, isporuka Doris Milera planirana je za februar 2034. godine, ali bi eventualna promena katapulta mogla dodatno da utiče na proizvodne rokove. Već analizirali ovu odluku, uključujući moguće posledice po cenu i organizaciju proizvodnje.
Time se smena generacija američkih nosača aviona odvija paralelno sa višegodišnjim remontima postojećih brodova. Truman neće biti vraćen u službu pre novembra 2031, Stenis je prema sadašnjim rokovima vezan za brodogradilište do 2027, a Ford je tokom 2026. ušao u redovan remont nakon dugotrajnog raspoređivanja. Istovremeno, Kenedi se približava predaji mornarici, dok najstariji Nimic završava svoju službu.
Naredni važni događaji biće konačna primopredaja Kenedija, povratak Stenisa iz remonta i početak povlačenja Nimica tokom 2027. godine. Njihov raspored odrediće koliko će nosača američka mornarica imati na raspolaganju za obuku i operativno raspoređivanje tokom prelaska sa stare na novu generaciju.
