Rat dronova i raketa odavno više nije ograničen na front. Sada se sve otvorenije preliva na aerodrome, fabrike, radare, skladišta, centre veze i infrastrukturu koja određuje koliko dugo jedna vojska može da nastavi operacije. Upravo tu se ukrštaju tri procesa: NATO traži nova sredstva za onesposobljavanje ruskih aerodroma, Rusija masovno gradi hangare i skloništa za avione, dok Ukrajina sve dublje gađa objekte povezane sa ruskim strateškim kapacitetima.
Severnoatlantski savez zvanično je pokrenuo specijalizovano tehnološko takmičenje sa ukupnim nagradnim fondom od 250.000 evra. Cilj je razvoj naprednih sistema koji bi mogli dugoročno da onesposobe piste i infrastrukturu na ruskim vojnim aerodromima.
Prema pisanju industrijskih medija, u okviru programa trebalo bi da budu izabrana najefikasnija tehnološka rešenja za napade na vazduhoplovne baze. Među konceptima koji se pominju nalaze se inovativne bespilotne letelice, municija za zavaravanje i autonomni sistemi roja. Zahtevi nisu mali: sistemi moraju da budu otporni na savremeno elektronsko ratovanje i sposobni da izvršavaju zadatke bez GPS-a i bez spoljnih komunikacionih signala.
To znači da NATO ne traži samo još jedan dron za jednokratni udar. Traži se oružje koje može da preživi ometanje, da se kreće autonomno, da pronađe cilj i da poremeti rad aerodroma tako da se borbeni avioni ne mogu normalno dizati u vazduh niti vraćati na pistu.
Pista postaje cilj, ne samo avion
Glavni cilj takmičenja jeste razvoj sredstava koja mogu dugoročno da poremete operativne aktivnosti vazduhoplovnih baza. Nije reč samo o uništavanju pojedinačnog aviona na zemlji, već o sprečavanju poletanja i sletanja borbene avijacije.
Takav pristup je logičan u ratu u kojem su avioni sve češće sklonjeni, maskirani ili razmešteni. Uništavanje jedne letelice je vredno, ali onesposobljavanje piste, rulnih staza, skloništa, energetike, komunikacija i logistike može privremeno izbaciti iz upotrebe čitavu bazu.
Ovaj razvoj je direktno usmeren na tehnološko suprotstavljanje ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama u slučaju šire eskalacije. Takmičenje vredno četvrt miliona evra nije veliko po budžetu, ali je zanimljivo po smeru: NATO javno traži koncepte za napad na infrastrukturu koja ruskoj avijaciji omogućava svakodnevni rad.
Rusija gradi hangare i skloništa širom zemlje
Paralelno sa tim, Rusija ubrzano prikriva i štiti svoju avijaciju. Ukrajinski OSINT projekat AviVektor, specijalizovan za praćenje satelitskih snimaka vojnih i civilnih aerodroma, objavio je da se izgradnja hangara i zaštitnih skloništa velikih razmera nastavlja u vazduhoplovnim bazama ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga i mornaričke avijacije.
Na aerodromu Petrozavodsk u Kareliji, gde su bazirani lovci Su-27, Su-30SM, Su-35S i Su-57, satelitski snimci pokazuju nova gradilišta i objekte za zaštitu aviona. To je posebno osetljiva baza zbog položaja prema severozapadnom pravcu i blizine NATO prostora nakon ulaska Finske u Alijansu.
Novi snimci pojavili su se i za vazduhoplovnu bazu Severomorsk-3, bazu mornaričke avijacije Severne flote u Murmanskoj oblasti. Tamo je tokom 2025. godine izgrađeno šest hangara za avione u severnom i južnom delu baze, dok je 2026. počela izgradnja još sedam. U toj bazi nalaze se palubni lovci MiG-29K i Su-33, kao i dvosedi Su-25UTG, jurišno-trenažni avioni sa kukom za sletanje, namenjeni obuci poletanja i sletanja sa nosača aviona.
Engels više ne sme da bude otvoren parking
Pre ovih snimaka, satelit američke kompanije Planet Labs PBC zabeležio je izgradnju najmanje 17 hangara i zaštitnih skloništa u vazduhoplovnoj bazi Engels u Saratovskoj oblasti. To je jedna od najvažnijih baza ruske dalekometne avijacije, gde su raspoređeni turboelisni strateški bombarderi Tu-95MS i nadzvučni bombarderi Tu-160 sa promenljivom geometrijom krila.
Engels je već bio meta ukrajinskih udara, zbog čega otvoreno parkiranje strateških bombardera više nije prihvatljiva praksa. Satelitski snimci sada pokazuju da Moskva ubrzano pokušava da promeni način zaštite avijacije na zemlji.
Takav tempo ukazuje na širu nameru: da što veći broj aviona ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga i mornarice dobije hangar ili sklonište, umesto da bude parkiran na otvorenom prostoru. Time se smanjuje ranjivost od dronova, krstarećih raketa, kasetnih bojevih glava, izviđačkih satelita i planiranja udara na osnovu lako vidljivih rasporeda aviona.
Ukrajina gađa strateške snage nuklearnog odvraćanja
Najnoviji ukrajinski udari, prema ruskom vojnom dobrovoljcu i novinaru Alekseju Živovu, više nisu vezani samo za mostove, skladišta goriva i rafinerije. On tvrdi da su napadi sada usmereni i na strateške snage nuklearnog odvraćanja, njihovu infrastrukturu i ključne objekte gde se proizvode elementi ruskog nuklearnog štita.
Živov navodi da je Kijev samo u poslednjih nekoliko dana pogodio objekte u Brjansku, Voronježu i Volgogradu, kao i dva centra za svemirsku komunikaciju. U njegovom tumačenju, to više nije obična dubinska kampanja protiv logistike, već udar na delove sistema koji stoje iza ruskih strateških kapaciteta.
„Već postoji toliko razloga za korišćenje naše doktrine nuklearne odbrane da je sramota čak i o njima raspravljati. I naravno, ovi udari nisu potrebni Ukrajini; potrebni su EU, Britaniji i SAD. Oni ih sprovode pod okriljem ukrajinskog smokvinog lista“, ističe Živov.
On upozorava da bi Rusija, ako nastavi da se ponaša kao da „nije ništa strašno“ i da je dovoljno samo ojačati protivvazdušnu odbranu, mogla u narednoj godini da izgubi ključne raketne kompetencije.
Flamingo otvara neprijatna pitanja za rusku PVO
Posebno mesto u ruskim raspravama sada zauzima ukrajinska raketa FP-5 „Flamingo“. Živov postavlja pitanje koje se sve češće čuje i u ruskim vojnim krugovima: zašto se tako velika i relativno spora raketa ne presreće u 100 odsto slučajeva?
„Ukrajina bi mogla dugo da proizvodi dronove tipa Flamingo. Posebno pitanje, koje se često postavlja u prazninu, ostaje: zašto se tako velika i spora raketa ne presretne u 100% slučajeva? Da li imamo borbene avione za takve slučajeve ili ta klasa oružja više ne postoji?“, pita ovaj novinar.
Pitanja oko neuspelih presretanja Flaminga poslednjih nedelja se gomilaju. Vojni analitičari uspeh ukrajinske upotrebe ove rakete pripisuju pažljivo planiranim rutama. Rakete se, prema tim tumačenjima, kreću kroz takozvane sive zone, koriste teren, rečna korita i pravce koji smanjuju vreme reakcije radara i PVO sistema.
Ukrajinski izvori tvrde i da je Fire Point počeo da koristi drugačiji motor u svojim raketama, što im omogućava let na izuzetno malim visinama. Upravo takav profil otežava otkrivanje kopnenim radarima, naročito ako raketa prati reke, vodene površine i prirodne koridore.
U praksi, Rusija sada pokušava da zatvori više rupa istovremeno: fizički štiti avione hangarima i skloništima, jača protivvazdušnu odbranu, traži odgovor na niskoleteće rakete poput Flaminga i suočava se sa zapadnim programima koji otvoreno traže tehnologije za dugoročno onesposobljavanje ruskih aerodroma.
