Rusija je objavila neobične snimke jednog od oružja o kojima se godinama govori kao o sledećoj velikoj promeni protivvazdušne odbrane. Na njima nema rakete koja napušta lanser, rafala protivavionskog topa niti eksplozije presretača u blizini cilja. Kamera prati bespilotnu letelicu dok se na njenoj površini pojavljuje intenzivno svetlo, posle čega dron počinje da gubi sposobnost leta.
Snimci su privukli pažnju jer nisu predstavljeni kao poligonska demonstracija. Ruski vojni izvori tvrde da prikazuju sistem koji se već koristi za zaštitu objekata od ukrajinskih napada bespilotnim letelicama. Moskva o samom oružju i dalje otkriva vrlo malo.
Sistem nema javno objavljeno ime, a nepoznati su njegova snaga, realni domet i broj proizvedenih primeraka. Ruski izvori navode da je nekoliko instalacija raspoređeno na jugozapadu zemlje, gde štite industrijska postrojenja i druge strateške objekte.
Kako ruski borbeni laser obara dronove
Prema dostupnom opisu, radar prvo otkriva i prati vazdušni cilj, nakon čega precizni optički senzori preuzimaju završno praćenje. Laserski zrak zatim se usmerava na malu površinu letelice i zadržava dovoljno dugo da izazove fizičko oštećenje.
Glavni inženjer za ispitivanje sistema, predstavljen pozivnim znakom „Ali“, tvrdi da uništenje mete može trajati od nekoliko sekundi do približno jednog minuta. Vreme zavisi od vrste drona, udaljenosti i uslova dejstva.
Laser može da probije ili oslabi oplatu, ošteti elektroniku, upravljačke komponente, pogonski sistem ili zapali gorivo. Na objavljenim snimcima ruski izvori identifikuju veliki ukrajinski kamikaza dron FP-1 i manji FPV dron.
FPV letelica je fizički lakša za oštećenje, ali ju je zbog dimenzija i naglih promena pravca teže pratiti. FP-1 predstavlja veću i stabilniju metu, ali za njegovo uništenje može biti potrebna veća količina energije.
Najveće ograničenje je vreme potrebno za uništenje cilja
Laser mora neprekidno da drži metu u vidnom polju dok se na nju prenosi dovoljna količina energije. Prolazak iza objekta, drveća ili reljefa može prekinuti dejstvo, dok magla, kiša, sneg, dim, prašina i velika količina vlage smanjuju efikasnost zraka.
Problem raste sa udaljenošću. Atmosferske turbulencije otežavaju fokusiranje, dok sistem istovremeno mora veoma precizno da prati cilj koji se kreće.
To ograničava mogućnost da laser potpuno zameni klasične raketne i artiljerijske sisteme PVO. Njegova prednost pojavljuje se kod ciljeva protiv kojih je upotreba skupih raketa neracionalna, a mitraljezi i topovi više nemaju dovoljan domet ili preciznost.
Glavna prednost je cena jednog obaranja
Ukrajinski dubinski napadi dronovima nametnuli su ruskoj PVO problem odnosa cene mete i sredstva kojim se ona obara. Lansiranje rakete vredne stotine hiljada ili nekoliko miliona dolara protiv višestruko jeftinije bespilotne letelice može biti vojno opravdano, ali dugoročno troši skupe zalihe.
Kod lasera najveći troškovi nastaju pri nabavci samog sistema, proizvodnji električne energije, hlađenju i održavanju optike. Posle raspoređivanja, pojedinačno dejstvo ne zahteva novu raketu ili granatu.
Ruski izvori tvrde da je cena jednog laserskog dejstva stotinama puta niža od lansiranja vođene protivvazdušne rakete. Takav sistem posebno odgovara zaštiti rafinerija, fabrika, baza i skladišta gde je dostupna snažna električna infrastruktura.
Masovni napadi i dalje mogu da zasićuju odbranu
Broj raspoloživih laserskih dejstava može biti veliki, ali jedan sistem ne može istovremeno da uništava neograničen broj ciljeva. Ukoliko je za obaranje jednog drona potrebno deset, dvadeset ili više sekundi, veliki broj letelica može da prođe kroz isti sektor pre nego što laser stigne da ih redom obradi.
Zbog toga bi se takvi sistemi najverovatnije koristili unutar slojevite PVO. Elektronsko ratovanje može da ometa deo dronova, topovi i jeftini presretači preuzimaju bliže mete, dok se rakete koriste protiv najopasnijih ciljeva ili onih koji probiju prethodne slojeve.
Ruski izvori tvrde da je nekoliko postojećih laserskih sistema već uništilo nekoliko stotina ukrajinskih bespilotnih letelica. Ministarstvo odbrane za sada nije objavilo podatke koji bi pokazali broj angažovanja, procenat uspešnosti ili uslove u kojima su presretanja izvršena.
Od prvih testova 2023. do sistema koji danas štite objekte
Oružje Online prati razvoj ruskih protivdronovskih lasera još od avgusta 2023. godine, kada su ruski izvori prvi put objavili da je na vojnom poligonu testiran infracrveni borbeni laser sposoban da fizički uništava i dronove avionske konfiguracije i kvadrokoptere. Tada se govorilo o spaljivanju površine i unutrašnjih komponenti bespilotnih letelica, dok su ruski zvaničnici još ranije tvrdili da se prototip sistema „Zadira“ koristi u zoni sukoba.
Mnogo konkretniji korak usledio je u junu 2025, kada se pojavio prvi snimak mobilne ruske jedinice koja upravlja laserskim sistemom protiv dronova. Sistem koji je koristila jedinica specijalnih snaga „Nomad“ tada nije pouzdano identifikovan, dok su pojedini zapadni izvori spekulisali da podseća na kineski LASS odnosno Šen Nung 3000/5000. Snimci su prikazivali zapaljene dronove i ostatke sa karakterističnim termičkim oštećenjima.
Samo nekoliko dana kasnije Rusija je objavila rezultate mnogo šireg programa u kojem je ispitano osam različitih laserskih sistema, od mobilnih jedinica do snažnijih stacionarnih kompleksa. Za sistem „Kočevnik“ tada su navođeni domet fizičkog uništenja drona do 1,5 kilometara, oslepljivanje optičkih senzora do tri kilometra, radarsko otkrivanje do pet kilometara i vreme razmeštanja od oko pet minuta.
Do novembra iste godine pojavio se još jedan ruski projekat, „Posok“ kompanije LazerBuzz. Osnovni prototip koristio je laser snage oko 3 kW, dok je kompanija najavljivala razvoj verzije od 80 kW sposobne da napada veće kamikaza dronove na znatno većim udaljenostima. Oružje Online je tada pisao i o snimku na kojem je FP-1 navodno uništen laserom sa približno 2 do 2,5 kilometra za oko deset sekundi.
Novi snimci iz 2026. zato ne predstavljaju početak ruskog laserskog programa. Razlika je u tvrdnji da nekoliko sistema sada već stalno štiti strateške objekte na jugozapadu Rusije i da se njihov borbeni učinak meri stotinama uništenih bespilotnih letelica.
Druga generacija namenjena krstarećim raketama i avionima
Ruske kompanije već pripremaju snažniju generaciju laserskog sistema. Prema dostupnim informacijama, cilj je povećanje izlazne snage kako bi se omogućilo dejstvo protiv krstarećih raketa i taktičkih aviona.
Takvi ciljevi zahtevaju znatno više od povećanja snage. Krstareća raketa prolazi kroz zonu dejstva mnogo brže od većine dronova, dok njen trup podnosi velika aerodinamička i termička opterećenja. Borbeni avion dodatno komplikuje problem brzinom, manevrom i mogućnošću delovanja sa velikih udaljenosti.
Snažniji laser zahteva i veći izvor električne energije, efikasnije hlađenje, bolju optiku i precizniji sistem stabilizacije. Ti zahtevi brzo povećavaju dimenzije, cenu i složenost celog kompleksa. Rusija je tokom juna najavljivala ispitivanja laserskih sistema protiv dronova, dok su se u julu pojavile informacije o početku njihove proizvodnje. Ukrajina uz pomoć zapadnih saveznika paralelno radi na laserskom oružju za vazdušne ciljeve.
Za sada nema potvrde da je novi sistem zapravo „Posok“, „Kočevnik“, dalji razvoj nekog od njih ili potpuno druga platforma. Njegovo ime, izlazna snaga i realni domet i dalje nisu objavljeni. Zvanični naziv ruskog sistema i dalje nije objavljen. Nisu poznati ni njegova snaga, domet niti broj raspoređenih instalacija, ali ruski izvori sada tvrde da se ne radi više samo o prototipu sa poligona, već o sistemu koji već štiti konkretne objekte od napada dronovima.
