Ruska vojska, po svemu sudeći, ubrzano prilagođava svoje najmodernije jurišne helikoptere novoj realnosti rata u Ukrajini: dron više nije sporedna pretnja, već oružje koje može da uništi i najskuplje platforme na maloj visini. Novi snimci pokazuju da je Mi-28NM, najsposobnija verzija ruskog jurišnog helikoptera Mi-28, dobio dodatna kućišta antena na više tačaka trupa, što upućuje na značajno ojačanje sistema za elektronsko ratovanje.
Antenska kućišta primećena su sa strane nosa helikoptera, na vrhu kratkih krila i na repnom kraku. Takav raspored nije slučajan. Umesto ometanja usmerenog u jedan sektor, sistem izgleda postavljen tako da pokriva širok ugao oko helikoptera, omogućavajući istovremeno otkrivanje i ometanje signala iz više pravaca.
To je posebno važno u borbi protiv dronova, jer napad ne mora doći frontalno, niti iz pravca koji posada očekuje. Ukrajinsko bojište već je pokazalo da relativno jeftine bespilotne letelice mogu da ugroze helikoptere visoke vrednosti, naročito kada lete nisko, deluju blizu linije fronta ili se oslanjaju na poznate rute prilaza.
Elektronski štit umesto samo oklopa
Nova oprema na Mi-28NM verovatno nije samo klasični ometač. Sistem bi mogao da kombinuje detekciju i elektronsko ometanje. U praksi, to znači da helikopter mora što ranije da prepozna prisustvo drona, utvrdi pravac pretnje i pokuša da poremeti vezu između drona i operatera, odnosno radio-frekvencije preko kojih se bespilotna letelica navodi.
Takva zaštita može da obuhvati više metoda: radio-frekventno skeniranje, radarsko otkrivanje, akustične senzore, optičke sisteme ili kombinaciju tih rešenja. Sama oprema za ometanje zatim pokušava da prekine ili poremeti komandne kanale neprijateljskog drona pre nego što ovaj dođe u zonu napada.
Slična antenska kućišta ranije su primećena i na ruskim jurišnicima Su-34M, što ukazuje da se ne radi o izolovanoj improvizaciji na jednom tipu letelice, već o širem pokušaju da se ruska avijacija zaštiti od bespilotnih sistema. Dronovi su, jednostavno, naterali i helikoptere i avione da dobiju novu vrstu samozaštite.
Helikopter kao lovac na dronove
Mi-28NM nije zamišljen samo kao platforma koja se brani od dronova. On može postati i aktivni lovac na njih. Jurišni helikopteri imaju nekoliko osobina koje ih čine pogodnim za takvu ulogu: mogu da lebde, da lete sporo, da deluju na malim visinama i da koriste topovsko i raketno naoružanje protiv ciljeva koji su preskupi za obaranje klasičnim protivvazdušnim raketama.
Mi-28 raspolaže automatskim topom kalibra 30 mm, koji je pogodan za dejstvo po bespilotnim letelicama u vizuelnom dometu. Pored toga, može da nosi precizno vođene rakete i, u zavisnosti od konfiguracije, do 16 protivtenkovskih raketa ili 80 nevođenih raketa kalibra 80 mm. Ulogu protiv dronova dodatno ojačava mogućnost povezivanja sa kopnenim sistemima protivvazdušne odbrane, gde helikopter može služiti kao povišena senzorska platforma i dopuna mreži za osmatranje.
Takva upotreba nije samo ruska ideja. Na Bliskom istoku je već demonstrirana korisnost jurišnih helikoptera u zadacima protiv bespilotnih letelica i podzvučnih krstarećih raketa, dok američka vojska sve više naglašava obuku posada helikoptera Apač za operacije protiv dronova. Razlog je jednostavan: helikopter je jeftiniji za održavanje od lovca sa posadom, može duže da ostane u zoni, deluje fleksibilnije i ne mora uvek da koristi skupu municiju za relativno mali cilj.
Mi-28NM kao odgovor na novo bojište
Mi-28NM je prvi put borbeno testiran u Siriji od 2016. godine. Njegove performanse bile su dovoljno ubedljive da rusko Ministarstvo odbrane potpiše ugovore za isporuku još 98 helikoptera do 2027. godine. U odnosu na ranije varijante Mi-28, verzija NM dobila je motore VK-2500P, povećanje brzine za oko 13 procenata, nove senzore sa vidljivošću u svim pravcima, nadograđen sistem za upravljanje vatrom i poboljšane mogućnosti vazduh-vazduh.
To poslednje postaje sve važnije. Mi-28NM nije ograničen samo na udare po kopnenim ciljevima. Može da koristi i rakete vazduh-vazduh R-74, što mu daje mogućnost dejstva po vrednijim vazdušnim ciljevima, ne samo po malim dronovima. U kombinaciji sa novim sistemima detekcije i elektronskog ratovanja, helikopter dobija širu ulogu u vazdušnoj odbrani na malim i srednjim visinama.
Realnost je, međutim, jasna: ni Mi-28NM, ni Apač, ni bilo koji drugi jurišni helikopter više ne mogu da računaju na staru sliku bojišta. Prostor iznad fronta postao je zasićen FPV dronovima, izviđačkim bespilotnim letelicama, lutajućom municijom i improvizovanim udarnim sistemima. Helikopter koji nema elektronski štit, senzorsku svest i sposobnost reakcije na malu metu postaje preskupa meta.
Ruske modifikacije Mi-28NM zato govore mnogo više od same ugradnje novih antena. One pokazuju da se i najteže jurišne platforme moraju prilagoditi ratu u kojem mali dron menja pravila igre. Helikopter više nije samo lovac na tenkove i podrška pešadiji. Sada mora da vidi, ometa i obara ono što ga je do juče vrebalo iz mrtvog ugla.
