Zemlje istočnog krila NATO-a pripremaju predlog kojim bi preuzele deo finansijskih troškova vezanih za prisustvo američkih vojnika na njihovoj teritoriji, objavio je Blumberg, pozivajući se na diplomatske izvore. Cilj inicijative je da se dodatno učvrsti američko vojno prisustvo u regionu u trenutku kada među evropskim saveznicima postoji zabrinutost zbog mogućeg smanjenja angažovanja Vašingtona.
Prema navodima agencije, predstavnici pojedinih država članica NATO-a smatraju da bi finansijsko učešće u održavanju američkih kontingenata moglo da bude način da se administraciji predsednika Donalda Trampa pokaže spremnost evropskih saveznika da preuzmu veći deo tereta kolektivne odbrane.
Konsolidovani predlog država istočnog krila trebalo bi da bude predstavljen na sastanku saveznika sa podsekretarom odbrane SAD za politiku Elbridžom Kolbijem, koji je najavljen za 27. avgust u Briselu.
Pitanje američkog prisustva ponovo u centru pažnje
Sjedinjene Države trenutno imaju između 80.000 i 100.000 vojnika raspoređenih širom Evrope, mada se broj menja u zavisnosti od rotacija, vežbi i privremenih razmeštanja. Najveći deo američkog kontingenta nalazi se u Nemačkoj, gde Vašington održava ključne baze za logistiku, komandovanje i podršku operacijama NATO-a.
Istočnoevropske članice saveza posebno su zabrinute zbog mogućnosti smanjenja američkog prisustva, jer američke snage smatraju glavnim elementom odvraćanja prema Rusiji. Poljska i baltičke zemlje poslednjih godina insistiraju na jačanju američkog vojnog prisustva, dok istovremeno povećavaju sopstvene vojne budžete.
Zabrinutost je dodatno porasla nakon ranijih najava Vašingtona o promenama u rasporedu američkih snaga u Evropi. Povlačenje dela američkih vojnika iz Nemačke već je ranije izazvalo političke rasprave unutar NATO-a, jer je Berlin tradicionalno bio centralna tačka američkog vojnog prisustva na kontinentu.
Evropa želi sigurnost, ali i mora da plati
Ideja da saveznici finansijski učestvuju u održavanju američkih baza nije potpuno nova. Pojedine države već godinama doprinose troškovima infrastrukture i podrške američkim snagama koje su stacionirane na njihovoj teritoriji.
Međutim, nova inicijativa dobija drugačiji značaj zbog političkih poruka iz Vašingtona da evropske države moraju preuzeti veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost.
Trampova administracija je više puta kritikovala članice NATO-a koje ne izdvajaju dovoljno za odbranu, zahtevajući da evropske zemlje povećaju vojnu potrošnju. Upravo zato deo evropskih saveznika pokušava da kroz dodatno finansijsko angažovanje smanji rizik od američkog povlačenja.
Za zemlje poput Poljske, Rumunije i baltičkih država, američke trupe nisu samo vojna pomoć već i politički signal. Njihovo prisustvo predstavlja dokaz trajne američke posvećenosti istočnom krilu NATO-a.
Promena odnosa unutar saveza
Najnovija inicijativa pokazuje promenu u načinu na koji evropske članice NATO-a pokušavaju da zadrže američku podršku. Umesto oslanjanja isključivo na političke garancije, pojedine države nude konkretan finansijski doprinos kako bi povećale interes Vašingtona da zadrži postojeće rasporede.
Istovremeno, ova situacija otvara i pitanje koliko su evropske države spremne da dugoročno preuzmu veći deo bezbednosnog tereta. Iako se evropske vojne investicije povećavaju, američke snage i dalje predstavljaju ključni deo NATO kapaciteta na kontinentu.
Predlog istočnoevropskih saveznika zato nije samo finansijsko pitanje, već deo šire rasprave o budućem odnosu između Evrope i Sjedinjenih Država. Dok jedni žele snažnije američko prisustvo kao garanciju odvraćanja, drugi smatraju da Evropa mora razviti veću samostalnost u odbrambenoj politici.
