Rat između SAD i Irana ulazi u „totalni ekonomski sukob“ dok Trampov „mirotvorni“ mandat tone

Sukob između Sjedinjenih Država i Irana ulazi u novu fazu u kojoj ekonomski pritisak postaje jedno od glavnih oružja. Dok Vašington pokušava da proširi sistem sankcija i uključi druge države u izolaciju iranske ekonomije, Teheran poručuje da će svaki pokušaj ograničavanja njegovih trgovinskih i finansijskih veza smatrati neprijateljskim potezom.

Sekretar iranskog Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti Mohsen Rezaei izjavio je da će „svaka zemlja koja učestvuje u nametanju ekonomskih ograničenja“ protiv Irana biti „smatrana neprijateljem“.

„Poručujemo svim zemljama oko nas i svim zemljama sveta: ne pridružujte se ekonomskom ratu koji vode SAD“, rekao je Rezaei na iranskoj državnoj televiziji nakon što je Vašington najavio pojačavanje ekonomskih sankcija usmerenih protiv Teherana.

Prema njegovim rečima, države koje odbiju da se „distanciraju“ od američke politike pritiska mogle bi da ugroze sopstvene interese u odnosima sa Iranom.

Teheran upozorava na širenje sukoba izvan vojnog fronta

Rezaei je naglasio da Iran do sada nije napadao američke ekonomske interese, već da su njegovi udari bili usmereni na vojne ciljeve.

„Još nismo napali nijedan američki ekonomski interes. Do sada smo ciljali samo vojne baze, ali ako žele da nam uvedu ekonomske sankcije, SAD poseduju naftna i ekonomska preduzeća oko Irana i drugde, i mi ćemo ih udariti“, rekao je on.

Istovremeno je upozorio da bi eventualna nova američka akcija protiv Irana mogla da dovede do daljeg širenja sukoba.

„Ako Donald Tramp preduzme akciju protiv nas, sukob između nas biće kao zemljotres“, izjavio je iranski zvaničnik.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je optužilo SAD za „ekonomski terorizam“, nakon što je američki ministar finansija Skot Besent najavio da će Vašington kroz nove sankcije povećati pritisak na Teheran.

Besent bi trebalo da predstavi detalje novih mera, kojima američka administracija želi da dodatno ograniči iranske prihode i međunarodne ekonomske veze.

Kina odbija američki pritisak, UAE prekida trgovinske veze

Vašington je pozvao druge vlade, posebno Peking, da se pridruže naporima usmerenim ka izolaciji iranske ekonomije.

Kina, jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Irana i najveći kupac iranske nafte, kritikovala je američku inicijativu, navodeći da „sankcije i pritisak“ ne mogu rešiti probleme na Bliskom istoku.

Peking i Teheran poslednjih godina razvili su snažnu ekonomsku saradnju, posebno u energetskom sektoru, dok Iran predstavlja važnu kariku u kineskoj strategiji povezivanja Azije, Bliskog istoka i Evrope.

Među trgovinskim partnerima Irana nalaze se i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su objavili obustavu „svih trgovinskih i finansijskih transakcija“ sa Iranom do daljeg obaveštenja.

Odluka Abu Dabija dodatno pokazuje da ekonomski pritisak Vašingtona ne ostaje ograničen samo na direktne odnose SAD i Irana, već pokušava da utiče i na države koje održavaju poslovne veze sa Teheranom.

Trampova politika pritiska pod pritiskom

Istovremeno sa zaoštravanjem odnosa sa Iranom, američka administracija suočava se sa pitanjima o rezultatima svoje spoljne politike.

Prema pisanju Rojtersa, rat u Iranu, zajedno sa nerešenim krizama u Ukrajini i Gazi, predstavlja problem za predsednika Donalda Trampa koji se vratio na vlast obećavajući ulogu mirotvorca.

Tramp je prekinuo diplomatske razgovore sa Teheranom nakon više nedelja pokušaja pronalaženja političkog rešenja i najavio novu kampanju „ekonomskog rata“ protiv Islamske Republike.

Prema navodima agencije, odluka predstavlja priznanje da prethodni vojni pritisak nije doveo do ustupaka koje Vašington očekuje od Teherana.

Istovremeno, rast cena energije i ekonomske posledice rata utiču na političku situaciju u SAD. Rojters navodi da je Trampov rejting podrške pao na 33 odsto prema poslednjim anketama koje citira.

Američki predsednik je tokom kampanje i nakon povratka u Belu kuću naglašavao politiku snažnog pritiska prema protivnicima, koristeći kombinaciju vojne sile, sankcija i ekonomskog uticaja.

Međutim, rezultati te politike ostaju predmet rasprave. Vašington je uspeo da dovede različite strane za pregovarački sto u pojedinim krizama, ali sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku nisu okončani.

Prema analizi Rojtersa, Trampova administracija sada ulazi u period u kojem će spoljnopolitički rezultati biti povezani i sa unutrašnjopolitičkim pritiscima pred američke izbore za Kongres.

Američki protivnici računaju da je politički prostor predsednika SAD ograničeniji od njihovog sopstvenog vremenskog okvira. Moskva, Peking i Teheran mogu pokušati da sačekaju promenu okolnosti u Vašingtonu, procenjujući da će posle izbora politička dinamika u SAD biti drugačija.

Ekonomski sukob između SAD i Irana tako tako ulazi u novu fazu, u kojoj će pored vojne moći ključnu ulogu imati sposobnost država da izdrže pritisak, pronađu alternativne trgovinske kanale i zadrže međunarodne partnere.