Ruske rezerve tenkova iz sovjetskog doba, decenijama smatrane jednom od najvećih prednosti Moskve u dugom kopnenom ratu, prema zaapadnim satelitskim snimcima približavaju se kritičnoj tački iscrpljivanja. Posle više od četiri godine rata visokog intenziteta u Ukrajini, hiljada uništenih, oštećenih ili zarobljenih vozila i širenja oklopnih jedinica na frontu, nekada ogromna skladišta sovjetskog nasleđa više ne izgledaju kao nepresušna rezerva.
Pre februara 2022. Rusija je imala ubedljivo najveće rezerve glavnih borbenih tenkova na svetu. Procene su govorile o više od 20.000 vozila nasleđenih od Sovjetskog Saveza. U tim zalihama nalazili su se T-54/55, T-62, T-64, T-72 i T-80 različitih verzija, ali te brojke nikada nisu značile da je svaki tenk odmah spreman za rat.
Veliki deo starijih vozila otpisan je još tokom 2010-ih. Većina T-54/55, T-62 i T-64 tada je uklonjena iz ozbiljnih operativnih planova, dok je deo zaliha završio u inostranstvu. T-72 su prodavani Venecueli, a T-62 su donirani Siriji. Ono što je ostalo u ruskim skladištima 2022. godine predstavljalo je ogromnu masu oklopa, ali verovatno različitog tehničkog stanja, vrednosti i mogućnosti obnove.
Od ogromnih zaliha do oko 2.000 vozila
Najnoviji objavljeni satelitski snimci pokazuju da se u devet identifikovanih skladišnih objekata nalazi samo 2.088 tenkova. U tu brojku ulaze T-54/55, T-62, T-64, T-72 i T-80. Posebno se pominje 904. baza, u kojoj se nalazi oko 50 tenkova i koja funkcioniše kao tranzitno čvorište između skladišta i jedinica na prvoj liniji. To, prema analizama zapadnih analitičara, ukazuje da su ta vozila već u procesu pripreme za slanje trupama.
Smanjenje rezervi na nešto više od 2.000 vozila posebno je ozbiljna situacija jer se ne radi o najboljim preostalim tenkovima. Naprotiv, logika rata i remonta govori da su iz skladišta prvo povlačena vozila u najboljem stanju, ona koja su zahtevala manje radova i mogla brže da budu vraćena u borbu.
Ono što je ostalo verovatno predstavlja teže oštećene, zapuštenije ili tehnički manje upotrebljive tenkove. To posebno važi za T-72B i T-80BV/U/UD, relativno moderne konstrukcije sa znatnim potencijalom modernizacije. Ako su takvi tenkovi ostali u rezervi posle četiri godine intenzivnog rata, logično je pretpostaviti da su u veoma lošem stanju ili da zahtevaju ozbiljan remont pre bilo kakve upotrebe.
Satelitsko brojanje i stvarno stanje arsenala
Ipak, ovakve procene imaju ozbiljno ograničenje. Zapadni satelitski snimci pokazuju šta se nalazi na otvorenim skladišnim površinama, ali ne predstavljaju potpunu sliku ruskih zaliha. Rat je odavno pokazao da ni jedna strana ne bi trebalo da ostavlja vrednu tehniku na uvid protivničkom izviđanju ako to može da izbegne. Rusija je u međuvremenu imala dovoljno razloga da promeni način skladištenja.
Ukrajinski dronovi su već iskoristili transparentnost ruskih nuklearnih snaga prema SAD u okviru dogovora poput START sporazuma i parkiranja na otvorenom. Takođe, pogađali su ciljeve hiljadama kilometara od fronta, uključujući aerodrome, rafinerije, skladišta i vojne objekte duboko u ruskoj pozadini. U takvim uslovima teško je očekivati da bi Moskva i dalje držala najvrednije preostale tenkove u urednim redovima na otvorenom, kao u mirnodopskim satelitskim katalozima.
Deo vozila mogao je biti premešten u zatvorene hale, maskirane zone, remontne pogone, šumske prostore, železnička čvorišta ili privremene tranzitne baze. Deo je već mogao biti raspoređen u jedinice, deo u postupku modernizacije, a deo razvučen po manjim lokacijama koje satelitsko brojanje teže hvata kao jedinstvenu zalihu. Zbog toga broj od 2.088 tenkova u devet identifikovanih objekata ne treba čitati kao apsolutnu cifru ruskih rezervi.
Gubici i širenje jedinica gutaju rezerve
Ruska oklopna tehnika pretrpela je veoma visoke gubitke već u prvim mesecima rata. Ukrajinske snage, uz podršku savetnika i borbenog osoblja iz država članica NATO-a, uključujući i britanske Kraljevske marince, efikasno su koristile protivtenkovske rakete poput Džavelina i nanosile ozbiljne gubitke ruskim kolonama.
Tokom rata gubici su se nastavili, ali se istovremeno povećavao i broj tenkova potreban samoj ruskoj vojsci. Ruske jedinice na prvoj liniji imale su oko 3.000 tenkova na početku rata, dok se danas, prema istim analitičarima, procenjuje da raspolažu sa više od 4.000. To znači da rezerve nisu trošene samo da bi se nadoknadilo uništeno, već i da bi se proširile jedinice na frontu.
Taj pritisak je dvostruk: rat uništava tenkove, a povećana armija traži dodatne tenkove. Zbog toga čak i velika skladišta mogu brzo da se istope kada rat traje godinama.
Proizvodnja raste, ali ne dovoljno brzo
Ruski odbrambeni sektor značajno je povećao proizvodnju glavnih borbenih tenkova. Sa približno 90 do 110 tenkova godišnje u periodu 2020-2021, proizvodnja je porasla na oko 280 do 300 tenkova u 2024. godini. To je faktički utrostručenje.
Međutim, i takav rast ostaje nedovoljan u odnosu na tempo rata. Sovjetska industrija je sredinom i krajem osamdesetih proizvodila oko 4.000 tenkova T-72 i T-80 godišnje. Današnja Rusija je daleko od tog kapaciteta.
Ta razlika pokazuje koliko je industrijska baza opala posle raspada Sovjetskog Saveza. Posebno je važno što su T-80, koji su činili veliki deo sovjetske proizvodnje, bili skuplji i složeniji od T-90M koji se danas proizvodi. Uprkos ulaganjima i ratnom pritisku, Moskva nije uspela da obnovi sovjetski ritam proizvodnje.
Severna Koreja kao mogući izvor tenkova
Ukoliko se nestašice budu pogoršavale, zapadni analitičari spekulišu da bi rusko Ministarstvo odbrane moglo da pokuša da kupi severnokorejske glavne borbene tenkove. Najviše pažnje privlači severnokorejski Čonma 20, za koji se procenjuje da ima sposobnosti uglavnom uporedive sa ruskim T-90.
Podsetimo, dok je bio šef ukrajinske vojne obaveštajne službe, mladi general-pukovnik Kirilo Budanov, tvrdio je kako se Severna Koreja sprema da pošalje između 50 i 100 borbenih vozila sa posadama na ukrajinsko ratište, uključujući glavne borbene tenkove Čonma. Problem sa ovom logikom je u tome što obim severnokorejske proizvodnje tenkova ostaje potpuno nepoznat. Nije jasno koliko vozila Pjongjang može da proizvede, koliko ih može da izdvoji za izvoz i koliko brzo bi mogla da budu isporučena Rusiji.
Pored savremenijih severnokorejskih konstrukcija, kao potencijalni izvor pominju se i ogromne severnokorejske rezerve T-54/55 i T-62. Ta vozila su tehnološki zastarela, ali u ratu iscrpljivanja i ona mogu imati ulogu: za sekundarne pravce, statične položaje, vatrenu podršku ili kao privremena popuna dok ruska industrija ne poveća proizvodnju.
Moskvi treba vreme do nove proizvodne baze
Procene zapadnih analitičara ukazuju da bi ruska proizvodnja T-90 mogla postepeno da raste i dostigne oko 1.000 novih tenkova do sredine 2028. godine, a zatim oko 3.000 do sredine 2035. godine. Ako se taj tempo ostvari, Moskva bi dugoročno mogla da stabilizuje oklopnu komponentu.
Kratkoročno, problem ostaje. Rusija mora da se snađe dok industrija ne dostigne prošireni kapacitet. To znači više remonta lošijih vozila, racionalniju upotrebu tenkova na frontu, oslanjanje na starije tipove, moguće kupovine iz inostranstva i pritisak na saveznike poput Severne Koreje.
Sovjetska skladišta decenijama su bila ruski strateški amortizer, ali rat u Ukrajini pokazuje da ni takav amortizer nije beskonačan. Ako su satelitske procene tačne, otvorene i najlakše dostupne rezerve su ozbiljno istrošene. Međutim, to ne znači da zapadni sateliti vide ceo ruski oklopni fond. Realnija slika je složenija: Moskva troši stare zalihe, premešta ono što vredi sakriti, popravlja ono što još može da se vrati u upotrebu i kupuje vreme dok industrija diže proizvodnju. U takvoj računici svaki obnovljeni T-72, svaki preostali T-80 i svaki mogući severnokorejski tenk postaju deo iste borbe za održavanje mase oklopa u dugom ratu iscrpljivanja.
Rusija je izgubila rat. A moguce da u buducnosti izgubi i drzavu.
Ма каквих 1500 нових годишње !
То је жестока лагарија Машин Бравара.
То ни СССР није производио у свом прајму !
По УС обавештајним службама они производе у том Заводу од 150 до максимум 250 јединица.
Од оних старих тенкова преправљају Т80 и Т72 до 200 јединица годишње.
То је једина истина а не Руске Бајке Маторог Прдоње из Сурдулице.
Komsija,
pa da ih Rusi proizvode cak samo 250 komada godisnje opet je to vise nego sto ih USA proizvodi za isti period, a Amerika ni sa kim ne ratuje kopneno. Ima li ukro obavestajna sluzba podatak koliko Ukrajina proizvodi tenkova godisnje? Ako nema, ja obavestavam da NI JEDAN.
P.S.
Sta jos ukri kazu na svojim kanalima YT, jesu li dosli do Moskve?
A Finci skoro objavise da su Rusi napravili nove jedinice sa dodatnih 400 modernizovanih T80 (motor i ceo tenk je bolji za hladne uslove), dok je ukupno najmanje 900 T80 usmereno ka njihovoj granici (pre ulaska u NATO bilo je oko 370 tenkova).
Takodje, skoro je bio clanak da je vise od 600 skola vec dobilo spomenike-tenkove a da ce ih dobiti jos najmanje 500 – svi dojednog su izvuceni iz skladista, sredjeni (demilitarizovani) i prevezeni na postavku.
U pozadini, kako bi sprecili novu kontraofanzivu kao 2023., Rusi su ostavili po 1 bataljon T55/62 tenkova na najbitnijim pravcima koji sluze i kao neka vrsta lokalne policije…
Rat su izgubili odavno , samo mrcvare vojsku.
Treba napokon prekinuti svakakve apstraktne teorije o slanju absolutno svih novih ruskih tenkova na front.
U uslovima rata kad protivnik (NATO) ima na raspolaganju 450-500 vojnih i civilnih satelita, Rusima u cugu transportovati vise od cak 100 tenkova u pravcu Ukrajine je nemoguce, jer ce na ratistu biti sacekani i spaljeni.
Stoga ne fantazirajte o tome da Rusi stampaju tenkove samo za potrebe SVO i da ih ukri tamo unistavaju k’o muve.
T-62/55/54 Rusi mahom koriste kao samohodne topove za posrednu paljbu,sa dobro kamufliranih položaja.Posada je smanjena uglavnom na tri člana posade i uprkos nedostacima(relativno mala vertikalna elevacije topova od 115 i 100mm),doprinose većoj artiljerijskoj saturaciji ratišta(pogotovo pri navodjenju paljbe od strane dronova),posada je zaštićenija od vučnih kao i od samohodnih artiljerijskih oružja,a o zalihama municije 100 i 115mm da i ne govorim.
Tako je Zelimire.
Dodao bi da su neke jedinice DNR i LNR(kao npr.Somali,Vastok,Oplot,itd.)pri početku SVO 2022 imale 150+ tenkova tipa T-64 AV/BV.Kada su ‘utopljene’u zajedničku armiju i dalje su nastavile da koriste T-64(zarobljene,iz Rusije su stizali remontovani T-64 -samo pri jednoj isporuci oko 50 tenkova-a takodje i rezervni dijelovi,motori,itd.),prvenstveno zbog dotadašnjeg velikog iskustva pri borbenoj upotrebi,Što se tiče T-62,prvo su pristizali u standardnoj konfiguraciji T-62M/MV,a onda i duboko modernizovani T-62(obr.2022,2023,2024,itd)oko 1000+komada.Takodje su poslati i T-54/55 u količini od oko 1500kom.
Kada se rashoduje avion (recimo Mig23 u Bugarskoj) on se sredi da se “cakli”, I položi na slamu. Ako ne daj bože, zatreba, sklopi i stavi u upotreno stanje – za jedan dan.
Koliko guseničara RF realno poseduje u efetivnom stanju, to ne znam, ali znam, da je tokom 2024. god reparirala i poslala u zapadne vojne okrugle 1000 T62/T64. To je onaj tip predvidjen za delovanje u potencijalnom nuklearnom ratu. Šta takva informacija govori, mogu samo da naslutim, a šta govore zapadni izveštaji, to je još diskutabilnije. Da su rekli RF ostaje bez lakog pešadijskog zrna I polumatskog naoružanja, te Putin ide u posetu Vijetnamu i šalje emisare u S. Koreju, takvu I formaciju bih prihvatio zdravo za gotovo, a ovako – krajnje diskutabilan izveštaj.
Podaci variraju zavisno od izvora…
Po nekim ruskim izjavama pre par godina, paralelno sa obnovljenom proizvodnjom T-90 i T-80 i modernizacijom T-72 i T-80 – ukupno su godišnje ubacivali u trupe oko 2200 novih ili modernizovanih tenkova pri čemu za Ukrajinu nikada nije išlo više od 30 – 40% nove opreme.
Još od ukrajinske kontraofanzive 2023. nijedna strana ne koristi masovno oklop u napadima zbog izloženosti napadima dronova – koristi se max par tenkova pri zauzimanju zaseoka, livada i sl. i to nakon što se potisnu ili unište protivničke posade dronova…
Rusi zapravo gomilaju oklop, ali ne u Ukrajini već prema članicama NATO i Belorusiji.
Onog trenutka kada se oformi efikasno suzbijanje rojeva dronova – oklop se vraća na front u velikim brojevima.
Komsija,
potrudi se da pazljivije citas tudje komentare, u prethodnom sam sve jasno naveo.
Ali evo specijalno za tebe i slicne bukvalce dopunski objasnjavam da Rusi fizicki granice sa cak 16 raznih drzava i vecina ruskog oruzja je rasporedjena po celoj Rusiiji (17 miliona km2), te za potrebe SVO koristi max. 20% svojih ukupnih ratnih sredstava ukljucujuci i tenkove.
Znaci racunica je takva da od novih 1500 tenkova na front direktno ide oko 300 komada godisnje. Ako imas dokaze da ih ukri unistavaju u takvom broju, izvoli daj nam linkove sa snimcima, ali samo nemoj navoditi tvoje poznate “dokaze” sa YT ukro kanala.
Opet pises odgovore na pitanja koja niko nije postavio.
Procitaj moj komentar jos jednom i nadji pitanje. Koliko od tih 1500 proizvedenih izgori svake godine u Ukrajini?
Po tvojoj logici za 4 godine ratya Rusija je proizvela 6000 tenkova? Hahahahah
Komsija,
ruski “Уралвагонзавод” je najveca fabrika oklopnjaka na svetu, pa cak je u Ginisovoj knjizi rekorda zaregistrovana kao najveca.
A po zapadnim i ukro medijima Ukrajina verovatno kontrolise 20% ruske teritorije?
Inace,
“Уралвагонзавод” ih proizvodi oko 1500 godisnje i tesko da ce bas svi biti isporuceni na SVO. Naime Rusija ima najduzu kopnenu granicu na svetu (pa i morsku) i samim tim i ogroman broj eventualnih ratnih pravaca gde mogu biti potrebni tenkovi.
Interesuje me tvoje misljenje. Sta ti mislis, koliko od tih 1500 koje kazes da proizvede godisnje izgori u Ukrajini svake godine?
Ako imaju potrebu za 1500 znaci da gore podosta.
Ne interesuje me neke bajke o supriornosti vec tvoje iskreno misljkenje.
Ima nema?