Ukrajinska operacija „Paukova mreža“ ili „Paučina“, izvedena u junu 2025. godine, nije bila samo još jedan spektakularan napad dronovima duboko na ruskoj teritoriji. Prema oceni časopisa Forin afers, ona je otvorila mnogo opasnije pitanje: šta se dešava kada država bez nuklearnog oružja napadne objekte koji su povezani sa nuklearnim potencijalom velike sile, a nuklearna sila ne uspe ni da spreči napad, ni da sprovede odvraćanje kojim je godinama pretila?
Ukrajinske obaveštajne službe su, prema opisu Foreign Affairs, izvele smelu i tehnički složenu operaciju. Njihovi operativci su se infiltrirali u Rusiju i sakrili dronove kratkog dometa u kamionima u blizini više ruskih vazduhoplovnih baza. Neke od tih baza nalazile su se duboko u unutrašnjosti Rusije, čak do Amurske oblasti, na granici sa Kinom.
U većini pogođenih baza nalazili su se ruski strateški bombarderi, letelice koje mogu da nose nuklearno oružje i čine deo ruskog strateškog arsenala. Prema tvrdnjama Kijeva, ukrajinski operativci su koristeći rusku mrežu mobilne telefonije daljinski lansirali dronove i njima uništili najmanje 10 bombardera, dok je ukupno oštećena 41 letelica. Među njima su, prema istim navodima, bile i letelice koje se koriste za kontrolu nuklearnih snaga.
Dron od 500 dolara protiv strateškog bombardera
Operacija je odmah privukla pažnju zbog neverovatnog odnosa cene i efekta. Jedan analitičar je primetio da je dron vredan svega oko 500 dolara uništio strateški bombarder vredan desetine miliona dolara. To je dovoljno da se „Paukova mreža“ predstavi kao primer nove ekonomije rata, u kojoj jeftina sredstva mogu naneti ogromnu štetu najskupljim platformama.
Međutim, Forin afers naglašava da najvažniji aspekt napada nije bio odnos troškova i koristi. Nije bila presudna ni domišljatost ukrajinskih službi, ni činjenica da su ruski telekomunikacioni sistemi iskorišćeni za daljinsko aktiviranje dronova. Najvažnije je bilo to što je takav napad uopšte bio moguć.
Moskva je godinama u svojoj doktrini insistirala da bi napad konvencionalnim oružjem na njene strateške objekte mogao da izazove nuklearni odgovor. Ta poruka trebalo je da deluje kao crvena linija. Ipak, Kijev se nije zaustavio. Ukrajina je bila spremna da napadne deo ruskog nuklearnog potencijala, a Rusija nije uspela da spreči njegovo uništenje.
Tu se, prema Forin afersu, nalazi prava politička težina operacije. Nuklearno odvraćanje, koje se decenijama smatralo najtvrđom garancijom bezbednosti, nije odvratilo protivnika od udara po strateškoj infrastrukturi.
Mit o apsolutnom odvraćanju
Forin afers ovu operaciju koristi kao deo šireg argumenta: rat u Ukrajini pokazuje da nuklearno odvraćanje ne funkcioniše onako kako se dugo pretpostavljalo. Decenijama je vladalo uverenje da posedovanje nuklearnog oružja predstavlja najpouzdaniji oblik zaštite države. Nuklearna bomba je bila shvatana kao krajnje osiguranje od invazije, udara i pokušaja spoljnog slamanja režima.
Mnogi posmatrači su rusku operaciju u Ukrajini 2022. godine tumačili upravo kroz taj okvir. Po njima, Kijev je napravio istorijsku grešku kada je 1994. pristao da se odrekne nuklearnog oružja nasleđenog od Sovjetskog Saveza. Da je Ukrajina zadržala nuklearni arsenal, tvrde oni, Moskva se ne bi usudila da pokrene rat.
Slična logika često se primenjuje i na Iran. Da je Teheran već imao nuklearno oružje, Izrael i Sjedinjene Države, prema ovom argumentu, ne bi mogli da izvode udare protiv Irana, ubijaju njegove lidere i uništavaju vojnu infrastrukturu.
Iz toga proizlazi zaključak koji plaši zapadne stratege: sve više država moglo bi da pokuša da nabavi nuklearno oružje kao osiguranje od agresije. Ako se nuklearna bomba posmatra kao jedina prava garancija opstanka, onda se logika neširenja nuklearnog oružja urušava sama od sebe.
Ratovi pokazuju suprotno
Problem je što nedavni sukobi, prema Forin afersu, pokazuju suprotan trend. Nuklearno oružje ne sprečava nužno konvencionalne i hibridne napade. Ono ne sprečava protivnike da testiraju granice, gađaju dubinu teritorije, napadaju infrastrukturu i igraju se pragom eskalacije.
Ukrajina ne napada samo ciljeve duboko unutar Rusije, već i objekte direktno povezane sa ruskim nuklearnim sposobnostima. Iran i njegovi saveznici više puta su napadali Izrael, državu za koju se veruje da poseduje nuklearno oružje. Teheran je raketama i dronovima gađao izraelske gradove, pa čak i nuklearna postrojenja.
Indija i Pakistan, dve nuklearne sile, ušle su u maju 2025. godine u najozbiljniji međusobni sukob u ovom veku. Obe zemlje imaju nuklearno oružje, ali ih to nije sprečilo da napadnu jedna drugu.
U svim tim slučajevima mogućnost nuklearne eskalacije nije zaustavila konvencionalni rat, hibridne operacije, raketne udare, dronovske napade i političko igranje na ivici. Nuklearni arsenal nije nestao iz računice, ali nije ni zaključao protivnika u strahu.
Nuklearne sile pod pritiskom jeftinih sredstava
Operacija „Paukova mreža“ zato ima simboliku koja prevazilazi samu štetu na ruskim avionima. Ona pokazuje da se čak i strateški resursi nuklearne sile mogu naći pod udarom jeftinih, skrivenih i daljinski aktiviranih sredstava.
To ne znači da je nuklearno oružje postalo nevažno. Ono i dalje određuje krajnji okvir eskalacije. Ali Forin afers ukazuje na nešto drugo: između mira i nuklearnog rata otvorio se ogroman prostor za konvencionalne, sabotažne, obaveštajne, dronovske i hibridne operacije.
U tom prostoru protivnici nuklearnih sila sve češće deluju. Gađaju baze, radare, gradove, brodove, skladišta, energetske objekte, pa čak i elemente strateške infrastrukture. Ne prelaze nužno prag koji bi izazvao nuklearni odgovor, ali dovoljno ga pritiskaju da pokažu slabost samog odvraćanja.
Forin afers zato zaključuje da se državni i nedržavni akteri sve otvorenije igraju na živce nuklearnih sila. Ukrajina je na ruskoj teritoriji pokazala koliko daleko takva igra može da ode. Dronovi sakriveni u kamionima, lansirani preko ruske mobilne mreže, pogodili su simbole strateške moći zemlje koja decenijama ponavlja da su njeni nuklearni kapaciteti nedodirljivi.
Najneprijatnija poruka te operacije nije da je Rusija izgubila određeni broj bombardera. Poruka je da nuklearna sila može biti pogođena tamo gde je verovala da sama pretnja odmazdom treba da bude dovoljna zaštita.
To samo pokazuje rusko strpljenje da su to uradili americi dosad bi od ukrajne bila samo srna rupa. Rusi se još uvek nadaju da sa ukrajincima mogu nekad da uspostava dobre odnose a to je dokaz da ništa nisu naučili iz istorije.
Kad su ovi glupavi , mogu da im mecu kako hoce.
Čitava akcija potvrdjuje da su Ukri samo NATO satrapi,neformalan dio njih i tu povratka više nema(zajednički život i nasljedje je odavno odnio Dnjepar),te Rusi trebaju postupati u skladu sa tom realnosti.Vjerovatno ih čeka još bolnih gubitaka,grešaka i promašaja(iz kojih valja učiti),ali u konačan ishod uopšte ne sumnjam(2014 je pokazala da druge alternative nema-zbog budućnosti zemlje i generacija koje dolaze).
U slucaju lansiranja interkontinetalnih balistickih N raketa iz baza u pustinji centralne USA Amerikanci imaju dva-tri mogucih traektorija prema Rusiji, preko Kanade kroz Severni pol, preko Pacifika kroz Kinu/Severnu Koreju i preko Atlantika kroz Evropu.
U prvom slucaju, USA jedino mogu koristiti nebo Kanade koja se time svrstava u legitimnu metu ruskog N oruzja i time amerikanci izdaju svoje saveznike Kanadjane.
U drugom slucaju, Kina nece tacno moci znati da li su te americke rakete usmerene samo na Rusiju ili i na Kineze takodje, stoga ce i ona automatski biti ukljucena u N rat protiv USA.
U poslednjem slucaju i cela EU postaje polje N boja.
Na kraju krajeva kako unistiti Rusiju, a da istovremeno ostanu netaknuti americki saveznici Japan i Evropa?
Izgleda nema od nukl.odvracanja nista,tesko da bi i SAD,usli u rat,zbog neke od Baltickih republika ,Crne gore,Albanije,Bugarske itd ,sa Rusijom.Reko ranije Tramp,za Crnu goru.Ispada, Rusi,treba bolje da paze tehniku,kaponire,armirana skloništa za avione itd.mnogo im ranije aviona na otvorenom,sad ne znam kakva je situacija u vezi toga.
Pa i Amerikancima unisteno oko Irana,dosta baza,tehnike pa ne prete Iranu nukl.napadom.Amerikanci i da im potopi neko nukl.podmornicu,neki ratni brod ,izuzev nosaca aviona,tesko da bi izvršili nukl.napad,jedino bi možda ako bude napad na Američko kopno.Pre ce biti ,da ce Izrael da upotrebi protiv Irana,ako bude egzistencijalno ugrožen,zbog male dubine teritorije,posto Iran,ne odustaje od nukl,raketnog programa,i podrške militantima,Hezbolahu,Hutima,itd.Izmedju Irana i Izraela,dok Ajatolasi na vlast,teško da bude mir,dok neko ne bude totalno unisten.
Da se razumemo u slucaju N rata, ruska strateska avijacija ima vise takticku ulogu zarad strateskih interkontinetalnih balistickih raketa klasa more-zemlja i zemlja-zemlja (ne spominjem ni N torpeda).
Da se razumemo.
U slucaju N rata sve tri grane imaju (podmornice, avijacija, interkont. rakete) VEOMA vaznu ulogu i ne zovu se za dzaba N Trijada.
To sto ti pokusavas da umanjis stetu u kojoj je desetkovan deo te trijade N avijacija je rezultat tvog pamcenja zlatne ribice. Sta god da ukrajinci uniste , za bravarceta je to nebitno. Pitaj ruske generale koji su platili glavama i karijerama da li je takticna ili strateska uloga.
Komsija,
samo tri drzave realno poseduju N trijadu, to su Rusija, USA i Kina (u daljem text-u Kinu necu spominjati).
I za jedne i za druge je u slucaju N rata strateska avijacija beznacajna, jer se ni jedni ni drugi ne mogu nezametljivo pribliziti strateskim objektima protivnika.
Sto se tice N podmornica, Rusi se zahvaljujuci geografiji nalaze blize USA strateskim metama nego sto su Amerikanci bliski ruskim.
Temu interkontinentalnih balistickih raketa uopste necu komentarisati da ne gurnem u depresiju natofile i nacisticko smece.
A ti tvoji golog*zi Ukrajinci cak ni suverenu drzavu vise nemaju, jer zavise od Zapada 1000%, a Rusi zahvaljujuci svome predsedniku jos nisu ni poceli ozbiljnije da ratuju.
Jaka ti je fora se hvaliti ukrajinskim teroristickim aktovima. Svaka bomba podmetnuta na javnom mestu u gradskoj sredini se smatra terorizmom, a ne ratovanjemi zapamti da jos niko i nikad u istoriji nije dobio rat sa teroristickim dejstvima, pa nece ni ukri (citaj NATO).
A sta je onda bombardovanje civila? Ruski milosrdni andjeo jel?
Komsija,
jedini ko bombarduje civile su samo ukri koji bombarduju ne samo ruske vec i ex ukrajinske civile u Donbasu.
Da su Rusi hteli bombardovati ukrajinske civile od tih nesrecnih 22 miliona ukra koliko ih je ostalo bi bar cetvrtina do sad bila pod zemljom.
Pa sam si rekao da je poginulo najmanje 15 000 civila u ratu.
Ko li ih je ubio da mi je znati???
Komsija,
to ne tvrdim ja vec UN, a poginuli civili se racunaju na obe zaracene strane- na ukrajinskoj i na proruskoj teritoriji, sto znaci da proruske civile ubijaju ukrajinski nacisti ili nije valjda da Rusi ubijaju svoje?
Inace, po zvanicnoj statistici u Ukrajini je do rata godisnje ginulo u saobracajnim nesrecama oko 5 000 ljudi, umnozi to na 4 godine rata i dobices 15 000.
Tvojim zatucanim jezikom ti prevodim- racunajuci da u ratnim uslovima u Ukrajini saobracaj jedva da funkcionise ispada da je djavo uzeo ljudske duse kroz rat, a ne kroz saobracajke.
… pardon,
napravio sam matematicku gresku, ispada da je za 4 godine SVO poginulo manje civila nego sto je ih poginulo za isti period u mirno vreme (20 hiljada).
Odakle ti hrabrost da ignorises stotine hiljada do sada ubijenih ljudi ii civila i spominjes neku sacicu izginulih civila na Ruskoj strani? Boze boze, u sta si se ti pretvorio.
Tako je , prema UN
-15 000 civila potvrdjeno mada je cifra znatno veca.
-500 000 ukrajinskih vojnika
-500 000 ruskih vojnika
Znaci da rezimiramo, zbog agresije i ratnog zlocina Putina vise od 1 000 000 milion ljudi je umrlo na obe strane.
HMMM Putin sveti ratnik koji ubija pravoslavce ili samoi jos je hitlerov ucenik.