Grčka vojska započela je novu fazu u svojoj kadrovskoj politici. Prva grupa žena koje su se dobrovoljno prijavile za vojnu službu javila se na dužnost u kampu kod Lamije, u centralnoj Grčkoj, čime je pokrenut program koji menja dosadašnji model regrutacije u zemlji u kojoj je obavezni vojni rok tradicionalno bio vezan isključivo za muškarce.
U prvom talasu nalazi se 72 dobrovoljke, starosti između 20 i 26 godina. One su uključene u drugi prijem grčke vojske za 2026. godinu i započinju osnovnu obuku pre polaganja vojne zakletve, zakazanog za 26. jun. Ceremoniji se očekuje prisustvo ministra odbrane Nikosa Dendiasa, dok je njihov dolazak u Lamiju ispratio načelnik Generalštaba Grčke vojske, general-potpukovnik Georgios Kostidis.
Dobrovoljke će služiti 12 meseci, pod istim obavezama i uslovima koji važe za muške regrute. Imaće pravo da učestvuju u selekciji za rezervne oficire, koristiće vojne bolnice i druge pogodnosti dostupne osoblju na službi, a vojni rok biće priznat kao profesionalno iskustvo. To im može doneti prednost u pojedinim postupcima zapošljavanja u javnom sektoru.
Nije simbolika, već kadrovska potreba
Grčka decenijama ima žene u profesionalnom sastavu oružanih snaga, ali ovo je prvi put da se otvara strukturisan put za dobrovoljnu vojnu službu žena kao regruta. Program je najavljen prošle godine u okviru šire reorganizacije regrutne i kadrovske politike. Prvobitni cilj bio je prijem između 100 i 150 žena, što pokazuje da Atina ne govori o masovnom zaokretu, već o kontrolisanom uvođenju novog modela.
Razlog nije samo društvena modernizacija. Grčka, kao i većina evropskih država, ulazi u period u kojem demografija postaje vojno pitanje. Manje mladih ljudi znači užu regrutnu bazu, veći pritisak na profesionalni kadar i teže popunjavanje jedinica. U takvim okolnostima, uključivanje žena u dobrovoljnu vojnu službu nije gest, već pokušaj da se proširi kadrovski bazen bez formalnog uvođenja opšte obaveze za oba pola.
U grčkom slučaju postoji i specifičan bezbednosni okvir. Zemlja održava visoku vojnu pripravnost zbog odnosa sa Turskom, pitanja Egeja, istočnog Mediterana, Kipra i šireg balkansko-bliskoistočnog okruženja. Grčka vojska zato ne može da se osloni samo na profesionalni kadar, ali ni da ignoriše dugoročni pad broja dostupnih regruta.
Evropski trend vraćanja ljudi u sistem odbrane
Grčki potez uklapa se u širi evropski obrazac. Posle ulaska evropskih država u sve dublje posredno učešće u ratu u Ukrajini, na kontinentu se ponovo razmatraju rezerva, vojni rok, civilna odbrana i modeli dobrovoljnog služenja. Ne rade sve isto, ali smer je sličan: vojske traže više ljudi, širu rezervu i fleksibilnije načine popune.
Skandinavske zemlje već su najdalje otišle. Norveška je ranije uvela rodno neutralan vojni rok, dok Švedska, posle obnavljanja regrutacije, poziva i muškarce i žene prema potrebama sistema. Danska je takođe pomerila politiku ka većem uključivanju žena u obaveznu službu. Finska, iako zadržava obavezni rok za muškarce, već godinama ima dobrovoljni vojni rok za žene, koji se pokazao kao stabilan izvor motivisanog kadra.
Baltička trijada, grupa zemalja prva na granci sa Rusijom, širi modele rezerve i obuke. Letonija je vratila obaveznu službu, Litvanija je ranije obnovila regrutaciju, dok Estonija održava širok rezervni sistem. U tim zemljama pitanje nije samo formalna ravnopravnost, već sposobnost da se u kratkom roku mobiliše veći broj ljudi.
Nemačka, Francuska, Poljska i druge veće članice EU takođe razmatraju različite modele služenja, rezerve i dobrovoljne obuke. Nigde nema jedinstvenog rešenja, ali je sve očiglednije da se završava period u kojem su male profesionalne vojske smatrane dovoljnim osiguranjem za političke odluke čije posledice stižu na naplatu.
Grčka testira oprezan model
Atina za sada ne uvodi obavezni vojni rok za žene. Umesto toga, kreće od dobrovoljnog modela, sa malom grupom, jasnim beneficijama i mogućnošću kasnijeg širenja. To je politički lakše, administrativno jednostavnije i društveno prihvatljivije.
Za vojsku, program će pokazati kako se regrutkinje uklapaju u postojeću obuku, kakvi su rezultati, koliko njih želi nastavak kroz rezervne oficire ili profesionalnu službu i da li se model može širiti. Za državu, to je način da proveri reakciju javnosti bez naglog menjanja sistema vojne obaveze.
Prvih 72 dobrovoljke u Lamiji zato nisu samo vest o ulasku žena u kasarnu, već deo evropskog trenda u kojem se države vraćaju osnovnom pitanju: ko će popunjavati vojsku u vremenu kada bezbednosni rizici rastu, a broj mladih opada. U kojim državama je vojna služba za žene obavezna, pročitajte ovde.
