Ruske Vazdušno-kosmičke snage dobile su još jedan modernizovani avion za rano upozoravanje i upravljanje u vazduhu A-50U. Prema ruskim medijima i blogu bmpd, letelica je nadograđena u Naučno-tehničkom avijacijskom kompleksu Berijev u Taganrogu, uz učešće radio-inženjerskog koncerna „Vega“ i kompanije „Berijev“.
Reč je o devetom avionu A-50 koji je modernizovan na standard A-50U. Na papiru, to bi značilo da Rusija sada ima devet unapređenih letećih radara ove verzije. Inače, broj raspoloživih aviona je trenutno još uvek manji nego inače. Dva modernizovana A-50U su izgubljena tokom rata, a jedan je oštećen u sabotažnom napadu i nalazi se na popravci ili je bar dugo bio van redovne upotrebe.
Ova isporuka zato nije samo rutinsko jačanje flote. Ona služi da se popuni praznina u jednom od najosetljivijih segmenata ruskog vazdušnog rata: ranom upozoravanju, upravljanju lovačkom avijacijom i praćenju krstarećih raketa, dronova i drugih ciljeva na velikim daljinama.
Devet modernizovanih aviona, ali ne i devet raspoloživih
Prvi serijski A-50U, sa repnim brojem „47 crveni“, ruske snage dobile su 31. oktobra 2011. godine. Drugi avion, „33 crveni“, isporučen je u aprilu 2013. godine. Treći, sa repnim brojem „37 crveni“, služio je kao vodeći avion u seriji i korišćen je za testiranje različitih konfiguracija.
Četvrti A-50U, „41 crveni“, isporučen je 7. marta 2017. godine. Peti, „45 crveni“, stigao je 6. decembra 2018. godine. Šesti modernizovani avion, „42 crveni“, predat je Vazdušno-kosmičkim snagama 28. marta 2019. godine. Sedmi A-50U, „43 crveni“, isporučen je 29. decembra 2021. godine. Osmi, „51 crveni“, ušao je u sastav tek u proleće 2024. godine. Novi avion sada predstavlja deveti primerak modernizovan na standard A-50U.
Međutim, operativna slika nije tako uredna. Vodeći modernizovani A-50U oboren je 14. januara 2024. godine iznad Azovskog mora, prema navodima ukrajinske strane, raketom sistema Patriot. Drugi A-50U, sa repnim brojem „42 crveni“, izgubljen je 23. februara 2024. godine iznad Krasnodarskog kraja, takođe kao posledica pogotka raketom zemlja-vazduh. Nakon toga, već u martu 2024. godine, Ukrajinci su dronovima napali vazduhoplovni pogon Berijev, u kome se popravljaju avioni Tu-95, Il-76 pa i A-50.
Avion „43 crveni“ oštećen je 26. februara 2023. godine u napadu dronovima na aerodrom Mačulišči u Belorusiji. Taj slučaj je imao veliku propagandnu težinu, jer je pokazao da ovakve platforme nisu ranjive samo u vazduhu, već i na zemlji, kroz sabotažne mreže, bespilotne letelice i napade na udaljene baze. Štaviše, Rusi su ove letelice počeli ponovo da koriste češće tek početkom 2025. godine, da bi u junu 2025. godine, u okviru operacije „Paučina“, bili pogođeni rashodovani A-50. Ipak, ni to nije beznačajno.
Ivanovo-Severni i flota pod pritiskom
Preostali modernizovani avioni deo su 610. centra za borbenu upotrebu i preobuku posada, odnosno vazdušno-desantne grupe za rano upozoravanje, stacionirane na aerodromu Ivanovo-Severni. Prema dostupnim navodima, četiri A-50U se redovno viđaju u aktivnosti, dok osnovni model A-50 više nije u redovnoj operativnoj upotrebi ili se koristi veoma ograničeno.
To znači da ruska flota letećih radara funkcioniše sa uskim prostorom za greške. Kada avion ode na remont, kada je oštećen, kada se posada rotira ili kada se pojačaju mere bezbednosti posle ukrajinskih udara, broj raspoloživih letelica odmah pada, a VKS imaju zadatak da brane najveću teriotriju na svetu.
Za razliku od lovaca, jurišnih aviona ili dronova, AWACS se ne nadoknađuje brzo. To je veoma skupa i kompleksna flota, sa specijalizovanim posadama, radarima, komunikacionim sistemima i infrastrukturom za održavanje. Svaki izgubljeni A-50U ne znači samo gubitak letelice, već i gubitak radarskog čvora, komandne platforme i obučenog kadra.
Zašto je A-50U toliko važan
A-50 i A-50U su ruski leteći radari zasnovani na transportnom avionu Il-76. Njihova osnovna uloga je rano otkrivanje ciljeva u vazduhu, praćenje situacije, upravljanje lovačkim parama, koordinacija PVO i avijacije, kao i nadzor krstarećih raketa, bespilotnih letelica i drugih pretnji koje lete na malim ili srednjim visinama.
Modernizovana verzija A-50U donosi bolju obradu podataka, savremeniji prikaz situacije, poboljšanu komunikaciju i veću autonomiju u odnosu na ranije A-50. Ipak, ona ne predstavlja isto što i potpuno nova generacija sa AESA radarom. A-50U je duboka modernizacija stare platforme, a ne skok na nivo sistema koji bi Rusija želela da dobije kroz A-100 „Premijer“.
U ratu u Ukrajini A-50U ima posebnu vrednost jer povezuje više slojeva odbrane. On može da pomaže u otkrivanju ukrajinskih dronova dugog dometa, krstarećih raketa, modifikovanih sovjetskih sistema, kao i kretanja avijacije. Njegov radar sa visine vidi dalje nego zemaljski sistemi koje ograničavaju reljef, zakrivljenost Zemlje i mrtve zone.
A-100 „Premijer“ i dalje stoji u senci
Rusija u teoriji ima naslednika A-50. To je A-100 „Premijer“, razvijan na savremenijem nosaču Il-76MD-90A, odnosno Il-476, sa novim radarom, naprednijim vezama i modernijom avionikom.
Problem je u tome što A-100 godinama kasni. Projekat je kasnio i pre eskalacije rata u Ukrajini, a posle 2022. dodatno su ga pritisle sankcije, zamena uvoznih komponenti, mikroelektronika, radio-frekventni moduli, procesori i kompleksnost domaće proizvodnje modernih elektronskih sistema. Tokom 2024. ruski izvori su govorili da prototip ulazi u završna ispitivanja kompleksa, ali bez jasnog roka za serijsku isporuku.
U 2025. pojavile su se dodatne naznake da se prioritet pomera ka održavanju i modernizaciji A-50U (napredna „Šmel-M“ radarska tehnologija), a ne ka brzoj proizvodnji A-100. Nova isporuka A-50U upravo potvrđuje tu realnost. Rusija nastavlja da osposobljava stariju platformu zato što nova još nije spremna da preuzme posao.
Industrijsko usko grlo Il-76MD-90A
A-50U je zasnovan na Il-76, a A-100 bi trebalo da koristi noviji Il-76MD-90A. To znači da svaka ambicija za novu generaciju AWACS-a zavisi i od tempa proizvodnje velikih transportnih aviona u Uljanovsku, u fabrici Aviastar.
Prema ranijim procenama, linija Il-76MD-90A pokušava da poveća godišnji tempo, ali rast ide sporo. U prošlogodišnjem tekstu navedeno je da je 2024. isporučeno šest primeraka, da se 2025. ciljalo sedam, a da se ozbiljniji rast očekivao tek prema 2027. godini.
To pogađa ne samo AWACS, već i tankere, transportnu avijaciju i druge specijalne platforme. Ako nema dovoljno nosača, nema ni brzog širenja flote letećih radara. Ako nema elektronike, nema modernog radarskog sistema. Ako nema obučenih posada i tehničara, ni gotova letelica ne postaje odmah operativna.
AWACS kao prioritetna meta
Ukrajina i njeni zapadni ktitori dobro razumeju vrednost A-50U. Takav avion je multiplikator snage. On ne mora da ispali raketu da bi bio opasan. Dovoljno je da otkrije cilj, usmeri lovce, pomogne PVO, poveže radare i smanji iznenađenje.
Zato su A-50U postali prioritetne mete. Oba gubitka iz 2024. godine snažno su odjeknula upravo zato što je reč o malobrojnoj floti. Napad u Belorusiji 2023. pokazao je i drugi problem: ove letelice su ranjive čak i kada nisu u vazduhu, ako protivnik može da im priđe sabotažom, dronom ili mrežom lokalnih saradnika.
Posledica je opreznija upotreba. Ruski A-50U se drže dublje u sopstvenom vazdušnom prostoru, lete na pažljivije biranim stazama i izbegavaju domet najopasnijih ukrajinskih i zapadnih sistema. To smanjuje rizik, ali smanjuje i vrednost radarskog osmatranja nad samom zonom fronta.
NATO ide ka E-7, Rusija produžava A-50U
Kratko poređenje sa NATO praksom pokazuje razliku u ritmu modernizacije. NATO polako prelazi sa E-3 Sentry na E-7 Wedgetail, platformu sa AESA radarom zasnovanu na Boeingu 737 NG. Razlog je isti: stariji AWACS više nije dovoljan za zagušeno elektromagnetno okruženje, savremene rakete, dronove i rat u kojem se odluke moraju donositi brže.
Ruski cilj sa A-100 funkcionalno je sličan, moderniji senzor, bolja mrežna integracija, veća pouzdanost i otpornost na ometanje. Ali dok se to ne pretvori u serijsku isporuku, A-50U ostaje glavno rusko „oko“ u vazduhu.
Nova isporuka iz Taganroga pokazuje da Moskva ne može sebi da dozvoli pauzu u ovom segmentu. A-100 još ne rešava operativni problem, osnovni A-50 je praktično skrajnut, a A-50U mora da nosi teret rata, remonta, gubitaka i stalnog lova protivnika na najvrednije ruske vazdušne senzore.
