Francuska odbrambena industrija napravila je važan korak u razvoju sopstvene raketne artiljerije dugog dometa. Kompanija Thales objavila je 26. maja 2026. godine da je završila ispitivanja gađanja sa novim kopnenim lanserom X-Fire, sistemom koji se u Parizu sve otvorenije posmatra kao evropska alternativa američkom M142 HIMARS-u.
X-Fire je razvijen u saradnji sa kompanijom Soframe i zamišljen je kao zamena za istrošene francuske višestruke lansere raketa Lance-Roquettes Unitaires, poznate kao LRU. Reč je o sistemima koji su nastali modernizacijom starijih raketnih lansera i koji više ne mogu da odgovore zahtevima savremenog rata, posebno u trenutku kada iskustva iz Ukrajine pokazuju koliko precizna vatra na velikim daljinama menja tempo operacija.
Francuska vojska ne traži samo još jedan lanser već pokušava da dobije sopstveni sistem za duboke udare, bez zavisnosti od Vašingtona, američkih dozvola, američke municije i političkih ograničenja koja prate kupovinu američkog naoružanja.
Prvo gađanje i šasija Zetros
Borbena ispitivanja izvedena su 20. maja. Tokom testiranja korišćene su trenažne rakete X-Fum kalibra 68 milimetara, a cilj nije bio demonstracija maksimalnog dometa, već potvrda osnovne arhitekture lansera, funkcionalnosti sistema za upravljanje vatrom i integracije platforme.
X-Fire je postavljen na šasiju 8×8 Mercedes-Benz Zetros. Taj izbor nije slučajan. Zetros je već uklopljen u logistiku francuske vojske, što pojednostavljuje održavanje, obuku, rezervne delove i terensku upotrebu. U ratu dugog trajanja nije dovoljno imati dobro oružje. Potrebno je imati sistem koji vojska može da održava, pomera, puni i koristi bez posebne logističke akrobatike.
Šasija 8×8 daje lanseru pokretljivost i nosivost potrebnu za operacije na većoj udaljenosti od linije fronta. Kao i kod HIMARS-a, ideja je da sistem brzo dođe na položaj, izvrši paljbu i odmah promeni mesto kako bi izbegao protivbaterijsku vatru, dronove, izviđanje i precizne udare.
Navigacija otporna na ometanje
Jedna od najvažnijih odlika francuskog koncepta jeste otpornost na elektronsko ratovanje. Rat u Ukrajini pokazao je da satelitska navigacija više ne može da se posmatra kao nešto što će uvek raditi. GPS, Galileo, GLONASS i druge mreže mogu biti ometane, zavaravane ili privremeno izgubljene u zoni intenzivnog elektronskog sukoba.
Zato X-Fire i prateća municija računaju na napredna navigaciona rešenja. Platforma koristi satelitski sistem za navođenje TopStar, projektovan da bude otporniji na ometanje, uz autonomni modul TopAxyz, koji preuzima kontrolu nad letom i održava raketu na kursu čak i kada je komunikacija sa satelitima potpuno izgubljena.
To je presudno za municiju velikog dometa. Raketa koja leti preko 150 kilometara ne sme zavisiti samo od čistog satelitskog signala. Ako protivnik ometa navigaciju, projektil mora imati sopstvenu logiku leta, inercijalnu podršku i mogućnost da zadrži zadatu putanju bez stalnog oslanjanja na spoljnu mrežu.
FLP-T: francuski program dubokih udara
X-Fire je deo šireg francuskog programa Frappe Longue Portee Terrestre, skraćeno FLP-T. Cilj programa je razvoj kopnenog sistema za precizne udare na velikim daljinama, sa dometom preko 150 kilometara.
U okviru tog programa trenutno traje jaka konkurencija francuskih kompanija. Konzorcijum Thales-ArianeGroup je 5. maja testirao suverenu balističku municiju FLP-T 150. Sa druge strane, MBDA i Safran su u aprilu izvršili prvo lansiranje rakete THUNDART, koja takođe koristi sistem navođenja nezavisan od GPS mreže.
To znači da Francuska ne gradi samo lanser, već čitav ekosistem: vozilo, sistem upravljanja vatrom, navigaciju, rakete, industrijski lanac i politički nezavisnu upotrebu. Upravo to razlikuje FLP-T od obične kupovine gotovog američkog sistema.
Fleksibilan lanser za više vrsta municije
X-Fire je projektovan sa fleksibilnom arhitekturom. To znači da nije zaključan samo za jednu raketu ili jednog proizvođača. Prema planu, lanser bi mogao da koristi različite vrste municije velikog dometa, u zavisnosti od toga šta francuska Generalna direkcija za naoružanje, DGA, na kraju izabere.
Važno je i to što bi X-Fire mogao da obezbedi upotrebu NATO municije tokom prelaznog perioda. Takva sposobnost ima praktičan smisao: Francuska želi suvereni sistem, ali ne želi da ostane bez prelazne opcije dok se domaća municija ne uvede u punu proizvodnju.
U teoriji, lanser bi mogao da radi i sa rešenjima Thales-ArianeGroup i sa konkurentskim raketama MBDA-Safran. To mu daje političku i industrijsku težinu, jer omogućava Parizu da ne zavisi od jednog dobavljača i da zadrži prostor za konkurenciju.
Zašto Pariz ne želi samo da kupi HIMARS
Najvažniji deo cele priče nije tehnički, već političko-industrijski. Francuska ne odbija HIMARS zato što ne razume njegovu vrednost. Naprotiv, rat u Ukrajini pokazao je koliko takvi sistemi mogu biti korisni kada se koriste za precizne udare po skladištima, komandnim mestima, mostovima, logistici i koncentracijama trupa. Problem za Pariz je zavisnost.
Američko oružje dolazi sa američkim pravilima. ITAR, odnosno međunarodni propisi Sjedinjenih Država o trgovini oružjem, daju Vašingtonu široku kontrolu nad izvozom, integracijom, daljom prodajom i upotrebom sistema koji sadrže američku tehnologiju. To znači da zemlja kupac ne dobija samo oružje, već i paket političkih ograničenja.
Ako Francuska kupi HIMARS, ona dobija efikasan sistem, ali ostaje vezana za američku municiju, američka odobrenja, američku kontrolu integracije i eventualna ograničenja upotrebe u određenim operacijama. Isto važi za naknadni izvoz, modernizaciju i povezivanje sa drugim sistemima.
Američki odgovor i problem monopola
Lockheed Martin je brzo prepoznao da FLP-T nije samo francuski vojni projekat, već komercijalna i strateška pretnja američkoj dominaciji u ovoj kategoriji naoružanja. Kao odgovor, kompanija je ponudila brzu isporuku sistema M142 HIMARS Francuskoj.
Na papiru, to deluje kao praktično rešenje. Francuska bi brzo dobila provereni sistem, sa već poznatom municijom i iskustvom iz rata u Ukrajini. Ali takav potez bi praktično poništio evropske investicije u sopstvenu raketnu artiljeriju i učvrstio američki monopol nad dubokim kopnenim udarima u Evropi.
Posebno je važan podatak da su Sjedinjene Države već odbile da odobre integraciju raketa porodice GMLRS na francuske lansere. Time je, iz francuske perspektive, jasno pokazano koliko je rizична zavisnost od tuđeg industrijskog i pravnog sistema. Čak i kada evropska zemlja ima sopstveni lanser, američka municija ne može se slobodno integrisati bez dozvole Vašingtona.
Evropska strateška autonomija
Francuska već godinama govori o evropskoj strateškoj autonomiji, ali X-Fire i FLP-T spadaju u one projekte gde se taj pojam vidi u metalu, elektronici i raketnom gorivu. Ovo nije akademska rasprava o Evropi koja „treba da bude samostalnija“. Ovo je konkretan pokušaj da se zameni američko rešenje domaćim sistemom.
Vladini zvaničnici i predstavnici Senata u Parizu podržavaju odbijanje američke ponude. Francuska vojska planira da u početku kupi 13 sistema koji bi zamenili LRU, a zatim da broj poveća na 26 lansera do 2030. godine.
To je mizeran broj u poređenju sa američkim ili ruskim artiljerijskim kapacitetima, već odražava francusku vojsku i evropsku industriju. Ako sistem uspe, može postati osnova za šire evropske nabavke, naročito u državama koje žele mogućnost udara na daljinama većim od 150 kilometara, ali ne žele zavisnost od američkog lanca snabdevanja.
Rat u Ukrajini promenio je evropsku računicu
Ukrajinski sukob pokazao je da raketna artiljerija dugog dometa više nije luksuz, već osnovni instrument modernog rata. Sistemi poput HIMARS-a pokazali su koliko precizna vatra može poremetiti logistiku, komandovanje i pozadinske strukture protivnika. Evropske vojske su iz toga izvukle neprijatnu pouku: mnoge od njih nemaju dovoljno sopstvenih dubinskih udarnih kapaciteta. Još gore, kada ih imaju, često zavise od američkih komponenti, američke municije ili američkog odobrenja.
Završetak ispitivanja gađanja ne znači da je X-Fire već potpuno operativan sistem spreman za masovnu upotrebu. Predstoje dodatna testiranja, izbor municije, integracije, serijska proizvodnja, taktička validacija i uvođenje u jedinice. Ipak, ovo je znak da francuski projekat prelazi iz prezentacija i planova u stvarnu fazu razvoja.
Ako FLP-T uspe, Francuska će dobiti sopstveni lanser velikog dometa, sopstvenu municiju, otpornost na elektronsko ratovanje i slobodu upotrebe bez američkih političkih ograničenja. Ako ne uspe, pritisak za kupovinu HIMARS-a biće sve veći.
