Pregovori između Sjedinjenih Država i Irana ušli su u najosetljiviju fazu od početka rata. Prema najnovijim izveštajima, dve strane još nisu postigle konačan sporazum, ali se razgovara o preliminarnom memorandumu koji bi otvorio prostor za 30 dana intenzivnih pregovora o najvažnijim pitanjima: deblokadi Ormuskog moreuza, prekidu neprijateljstava, sankcijama i iranskom nuklearnom programu.
Al Arabija piše da bi konačni nacrt mogućeg sporazuma SAD i Irana, uz posredovanje Pakistana, mogao biti objavljen u narednim satima. Predviđa se bezuslovan prekid vatre, slobodna plovidba kroz Ormuz, prekid napada na infrastrukturu i postepeno ukidanje američkih sankcija.
Prema Al Arabiji, nacrt predviđa neposredan, sveobuhvatan i bezuslovan prekid vatre na svim frontovima, uključujući kopno, more i vazduh. To znači da bi sporazum, ako bude zvanično objavljen i prihvaćen, odmah zaustavio vojne operacije, bez odlaganja i bez faznog prekida borbi.
Druga važna tačka je međusobna obaveza SAD i Irana da ne gađaju vojnu, civilnu i ekonomsku infrastrukturu. Takva formulacija je široka i očigledno pokušava da obuhvati ne samo baze i vojne položaje, već i luke, energetske objekte, naftnu infrastrukturu, industrijska postrojenja i druge ciljeve koji su tokom rata postali deo šireg pritiska.
Nacrt takođe predviđa prekid vojnih operacija i obustavu „medijskog rata“. To je neobična, ali važna stavka. Ona pokazuje da posrednici ne pokušavaju da zaustave samo vatru na terenu, već i informacionu eskalaciju, pretnje, propagandne udare i političko-medijsko dizanje tenzije koje može brzo da sruši krhki prekid vatre.
Još jedna ključna tačka odnosi se na poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nemešanje u unutrašnje stvari. Iran bi time dobio političku formulaciju koja mu omogućava da sporazum predstavi kao odbranu sopstvenog suvereniteta, a ne kao povlačenje. Vašington bi, sa druge strane, mogao da ga predstavi kao okvir kojim se sprečava dalja destabilizacija regiona i obezbeđuje plovidba.
Katar je, prema dostupnim informacijama, poslao posrednike u Teheran, što pokazuje da se diplomatski kanal sada koristi mnogo ozbiljnije nego prethodnih nedelja. Doha ima iskustvo u ovakvim pregovorima, održava veze i sa Vašingtonom i sa Teheranom, i često služi kao prostor za razgovore kada direktni kontakti nisu politički prihvatljivi.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da postoji „blagi napredak“ u kontaktima sa Iranom, ali nije govorio o gotovom sporazumu. To se razlikuje drastično od prethodnih izjava i retorike. U ovoj fazi ne radi se o miru, već o pokušaju da se rat zaustavi dovoljno dugo da bi pregovori mogli da počnu bez neposrednog pritiska novih udara, blokade i rasta cena energenata.
Ključna tačka ostaje Ormuski moreuz. Iran je njegovim zatvaranjem ili ograničenjem plovidbe pogodio nerv globalne ekonomije, a posebno interese zemalja koje zavise od stabilnog protoka nafte i gasa iz Persijskog zaliva. Kineski predsednik Si Đinping je tokom razgovora sa Vladimirom Putinom otvoreno poručio da normalno funkcionisanje Ormuza služi interesima regiona i svetske ekonomije. Prevedeno sa diplomatskog jezika, Peking želi da se moreuz što pre otvori, jer blokada direktno udara na kineski energetski uvoz i globalne cene.
Za Vašington je problem dvostruk. S jedne strane, nastavak rata troši ogromne količine municije, presretača i resursa, dok podiže cenu energije i pravi pritisak na američku ekonomiju. S druge strane, prerani dogovor bez jasnih iranskih ustupaka bio bi predstavljen kao slabost, posebno posle velikih vojnih troškova i udara po američkim interesima u regionu.
Teheran takođe ulazi u pregovore sa sopstvenim kalkulacijama. Iran želi da izbegne rat iscrpljivanja protiv američke koalicije, ali ne želi da izgleda kao strana koja se povukla pod pritiskom. Zato je mogući memorandum korisna forma: ne izgleda kao kapitulacija, ne rešava sve odmah, ali omogućava pauzu, diplomatski kanal i trgovinu ustupcima.
UAE su preko svog savetnika Anvara Gargaša ocenili šanse za dogovor kao „50-50“, uz upozorenje da sam prekid vatre nije dovoljan ako ne postoji šire političko rešenje. Ta procena dobro opisuje trenutak. Rat može biti zaustavljen privremeno, ali bez dogovora o Ormuzu, nuklearnom programu i sankcijama kriza bi se lako vratila u novoj rundi.
Zato vest ne treba čitati kao objavu mira, već kao znak da su i Vašington i Teheran došli do tačke na kojoj cena nastavka sukoba postaje previsoka. Ako memorandum bude usaglašen, narednih 30 dana biće ključni test: da li strane žele stvarni dogovor ili samo predah pre sledeće eskalacije.
Najveća nepoznanica ostaju dve tačke: iransko obogaćivanje uranijuma i režim plovidbe kroz Ormuz. Ako se tu zaista pronašla formula, sporazum bi mogao da zaustavi rat u narednim satima. Ako nije, ova vest će ostati signal da su strane bile blizu, ali da poslednji politički ustupci još nisu spremni.
Vredi napomenuti da su se slični izveštaji pojavljivali i ranije, sa tvrdnjama o navodnim gotovo postignutim sporazumima, koje su kasnije ispostavljene kao netačne.
