Indija je napravila ozbiljan korak ka sopstvenoj verziji ruskog koncepta UMPK, odnosno modula koji običnu nevođenu bombu pretvara u precizno oružje povećanog dometa. Organizacija za istraživanje i razvoj u oblasti odbrane, DRDO, u saradnji sa indijskim ratnim vazduhoplovstvom, testirala je domaći sistem TARA kod obale Odiše, gde su proverene aerodinamičke karakteristike, navigacija i sistemi kontrole.
U suštini, TARA radi ono što je rat u Ukrajini već učinio neizbežnim pravcem razvoja: uzima postojeću avio-bombu iz arsenala i dodaje joj krila, vođenje i mogućnost dejstva sa distance. Time se klasična gravitaciona bomba, koja bi ranije zahtevala ulazak aviona duboko u zonu protivvazdušne odbrane, pretvara u oružje koje se može odbaciti sa znatno bezbednije udaljenosti.
To je ista logika zbog koje je ruski UMPK postao jedan od najvažnijih elemenata ruskih vazdušnih udara u Ukrajini. Ne zato što je reč o tehnološkom čudu, već zato što je koncept jednostavan, masovan i vojno isplativ. Ruske avio-bombe sa modulima za planiranje i korekciju omogućile su da se enormni broj starih bombi iz skladišta pretvori u oružje koje pogađa ciljeve na frontu i iza njega, bez potrebe da avion ulazi u najopasniji sloj ukrajinske PVO.
Naravno, ovakav koncept nije isključivo ruski. Zapadne vojske već godinama koriste slična rešenja za pretvaranje klasičnih bombi u precizno oružje produženog dometa. Američki JDAM-ER dodaje krila i navigacioni komplet standardnim bombama, čime im povećava domet i preciznost.
Francuski AASM Hammer ide korak dalje, jer kombinuje navigacioni komplet, korekciju putanje i po potrebi dodatni raketni pogon. Tu je i američka GBU-39/B Small Diameter Bomb, mala vođena bomba velikog dometa u odnosu na masu, namenjena preciznim udarima izvan neposredne zone protivvazdušne odbrane.
Razlika je u tome što je tek ruski UMPK tokom rata u Ukrajini pokazao koliko masovna i relativno jeftina upotreba ovakvih modula može promeniti svakodnevnu dinamiku fronta, pa sada zemlje poput Indije taj model posmatraju ne samo kao tehnologiju, već kao ratnu ekonomiju.
Indija je očigledno dobro proučila tu lekciju.
Sistem TARA ima elektrooptičko i infracrveno navođenje, mogućnost delovanja u uslovima ometanja i režim „ispali i zaboravi“. To znači da nakon odbacivanja bombe avion ne mora aktivno da prati cilj do kraja leta. Municija nastavlja ka zadatoj tački uz pomoć sopstvenog sistema vođenja, čime se smanjuje izloženost aviona i pilota.
Za Indiju je to značajno jer njeno ratno vazduhoplovstvo raspolaže velikim brojem borbenih aviona i ogromnim zalihama konvencionalnih bombi. Pretvaranje tog arsenala u vođeno oružje mnogo je jeftinije i brže od oslanjanja isključivo na skupe nove rakete ili precizne bombe zapadne klase. U ratu iscrpljivanja, upravo takva rešenja prave razliku: ne najskuplje, već dovoljno precizno, dovoljno masovno i dovoljno jeftino.
TARA će biti ponuđena u više konfiguracija. Varijanta TARA-250 ima masu od oko 308 kilograma, dok TARA-450/500 dostiže oko 546 kilograma. Navedeni horizontalni domet kreće se između 75 i 150 kilometara, što zavisi od visine i brzine nosača, profila leta i uslova odbacivanja. Takav domet omogućava avionima da dejstvuju po ciljevima duboko iza linije fronta bez ulaska u neposrednu zonu neprijateljskih sistema PVO kratkog i srednjeg dometa.
Najveća vrednost TARA-e nije samo u njenoj preciznosti. Njena prava vrednost je u tome što Indiji omogućava da ponovo upotrebi hiljade standardnih bombi koje već ima u skladištima. Umesto da te bombe ostanu oružje za zastareli način bombardovanja, one dobijaju novi život kao vođena municija.
To menja i računicu za indijsko ratno vazduhoplovstvo. Klasično bombardovanje zahteva da avion dođe blizu mete, uđe u opasnu zonu, izvede napad i zatim se povuče pod rizikom od protivvazdušne odbrane i lovačke avijacije. Sa modulima poput TARA-e, borbeni avion ostaje dalje, lansira oružje sa distance i smanjuje vreme provedeno u najopasnijem prostoru.
Poređenje sa ruskim UMPK-om ima smisla. Rat u Ukrajini pokazao je da masovna upotreba vođenih kliznih bombi može da napravi ogroman pritisak na protivničku odbranu. Takvo oružje nije glamurozno kao hipersonične rakete ili najnoviji lovci, ali na frontu radi ono što vojsci treba: ruši utvrđenja, gađa skladišta, komandna mesta, položaje i infrastrukturu, uz manji rizik za posade.
Za Indiju, koja mora da računa na Pakistan, Kinu, planinski teren, udaljene ciljeve i potrebu za velikim zalihama municije, ovakav sistem je logičan izbor. TARA joj daje domaću opciju, smanjuje zavisnost od stranih dobavljača i omogućava da se postojeće bombe pretvore u precizno oružje za savremeni rat.
Podsetimo, Ukrajina takođe počinje da naoružava svoje Su-24M domaćim kliznim bombama. Ministarstvo odbrane u Kijevu potvrdilo je nabavku prve partije domaćih jedrećih bombi, zasnovanih na američkoj bombi Mk-82 klase 500 funti, odnosno oko 227 kilograma.
