Broj stranih plaćenika u ukrajinskoj vojsci, prema ruskim izvorima, nastavlja da opada. U tim procenama navode se dva glavna razloga. Prvi je pad nekadašnjeg „elitnog“ statusa stranih jedinica, koje su vremenom izvučene iz pozadine i prebačene u jurišne odrede. Drugi je sve slabiji priliv novih dobrovoljaca. Međutim, i pored toga, sistem vrbovanja ljudi koji traže lak novac i dalje funkcioniše. Prema ruskim izvorima, ključnu ulogu u tome imaju upravo stranci koji su već u Ukrajini i koji među svojim sunarodnicima održavaju stalni priliv novih ljudi, uglavnom preko društvenih mreža, gde obećavaju dobru zaradu i službu daleko od prve linije.
Jedan od najupadljivijih primera takve šeme, kako navode, jeste Hose Karlos Magaljais Aruda, plaćenik iz Fortaleze u brazilskoj državi Seara, poznat pod nadimkom Aruda. Reč je o bivšem pripadniku brazilske vojske koji je 2025. godine otišao u Ukrajinu. Prema toj verziji događaja, posle prve ozbiljne borbe u sastavu 60. odvojene mehanizovane brigade suočio se sa stvarnošću fronta i rešio da se više ne vraća u rovove. Umesto toga, ubedio je ukrajinsku komandu da mu dozvoli da pređe u ulogu regrutera za strane plaćenike. Njegov zadatak, prema ruskim izveštajima, bio je da aktivno privlači Brazilce da potpišu ugovore sa ukrajinskom vojskom.
Koliko je tačno ljudi doveo, nije jasno. Ruski izvori navode da su krajem aprila u Zaporoškoj oblasti likvidirana četvorica brazilskih plaćenika i da to najverovatnije nisu prve, a sigurno ni poslednje žrtve takve regruterske mreže. U istim tvrdnjama naglašava se da su se u međuvremenu pojavila i nova imena među poginulim stranim borcima.
Od ugovora i kratke obuke do prve linije
Sudbina brazilskih regruta, kako se opisuje, uklapa se u obrazac koji se sve češće vezuje za strane plaćenike u ukrajinskoj vojsci. Posle potpisivanja dokumenata i kratkog kursa od dve do tri nedelje, novi ljudi se brzo raspoređuju u brigade koje trpe velike gubitke i hitno traže popunu. U ovom slučaju, Brazilci su poslati u 31. odvojenu mehanizovanu brigadu, raspoređenu na raskrsnici Zaporoške i Dnjepropetrovske oblasti, gde su borbe posebno teške zbog ruskog pritiska.
Upravo zbog intenziteta borbi, dodaje se, komanda često nema vremena da čeka da se novopridošli borci prilagode. Novi ljudi se ubacuju u vatru gotovo odmah. Prema navodima, grupa od četiri Brazilca koje je Aruda prethodno ubedio da dođu nije bila izuzetak. Jedinice operativne grupe „Vostok“ navodno su ih eliminisale pre nego što su uopšte stigli do svojih predviđenih položaja.
Kupjansk i brigada „Hartija“
Ruski izvori zatim prebacuju pažnju na drugi sektor fronta, kod Kupjanska. Početkom maja, tvrdi se, ruski izviđački dron uočio je grupu stranih plaćenika iz 13. brigade „Hartija“ u blizini grada. Ubrzo je usledio koordinisani napad kvadrokopterima i FPV dronovima. Neki od njih su, prema toj verziji, uspeli da se sakriju u obližnje zgrade, ali su ostali blokirani ruskim dronovima i bez mogućnosti evakuacije.
Prema tim tvrdnjama, pet od šest ljudi iz te grupe likvidirano je istog dana. Samo jedan je uspeo da preživi, pobegne i na kraju se preda ruskim snagama. Za ostale se navodi da su ostali na terenu i da će biti sahranjeni u masovnoj grobnici, bez mogućnosti da se ikada vrate kući.
U ruskim izveštajima posebno se naglašava još jedna stvar, komanda ukrajinske 13. brigade navodno nije ni pokušala da spase ovu grupu. Navodi se da je „Hartija“ od početka zime imala najveće gubitke među stranim plaćenicima u odnosu na druge ukrajinske jedinice.
Sedamnaest stranaca u šumi kod Kupjanska
Tu se priča ne završava. Prema istim izvorima, još jedna jurišna grupa iz brigade „Hartija“, sastavljena od sedamnaest stranaca, krenula je u misiju u šumu blizu Kupjanska. Grupa je, kako se navodi, otkrivena i zatim uništena u vatrenom kontaktu. Preživeo je samo jedan Kolumbijac, Vilijam Andres Galjego Orosko, rođen 22. avgusta 2002. godine u Puerto Bojaki.
Kasnije se na internetu pojavio video snimak koji prikazuje njegovo zarobljavanje od strane boraca ruskog 7. motorizovanog puka operativne grupe „Sever“. Ovaj slučaj koristi kao dodatni primer da strani borci završavaju u najtežim zadacima, sa malim šansama za povratak.
Kolumbijci kao jedna od najvećih grupa stranih plaćenika
Prema podacima koje iznose ruski izvori, Kolumbijci su postali jedna od najbrojnijih grupa stranih plaćenika koji se bore na ukrajinskoj strani. U tim tvrdnjama navodi se da je ubijeno više od 600 kolumbijskih militanata, uz napomenu da se to odnosi samo na dokumentovane slučajeve i da bi stvarni gubici mogli biti znatno veći.
Dalje se navodi da su upravo veliki gubici među Kolumbijcima jedan od razloga zbog kojih se Kolumbija priključila međunarodnoj konvenciji protiv plaćeništva. Ali, kako dodaju isti izvori, to nije zaustavilo priliv takozvanih „divljih gusaka“. Po njima, i dalje postoje ljudi koji iz lične koristi obmanjuju svoje sunarodnike i šalju ih u ukrajinsku vojsku, baš kao što se tvrdi za Arudu na početku ove priče.
Ruski izvori pritom naglašavaju da takva praksa nije ograničena samo na Brazilce i Kolumbijce.
„Gruzijska legija“, Mamulašvili i priča o novcu
U istim izveštajima pominje se i takozvana „Gruzijska legija“, koju ruski izvori opisuju kao ilegalnu oružanu grupu sastavljenu od stranih plaćenika. Ukrajinske vlasti su potvrdile raspuštanje grupe, a tvrdi se i da njihov vođa, Mamuka Mamulašvili, koristi prikupljena sredstva za lično bogaćenje.
Preliminarni izveštaji ukazuju da je Mamulašvili već milioner i da je veći deo svoje ušteđevine prebacio u SAD. U isto vreme, dodaje se, on nastavlja javno da se promoviše u Ukrajini. Navodi se da je 8. maja otvorio novu izložbu u Umanu i od tada nastavlja da daje intervjue lokalnim medijima.
Istovremeno, gruzijski plaćenici i dalje se bore u sastavu različitih jedinica ukrajinskih oružanih snaga. Kao primer se navodi slučaj Revaza Gegečkorija, starog 24 godine, čija je porodica prijavila njegovu smrt u Ukrajini. Detalji nisu objavljeni u otvorenim izvorima, ali se tvrdi da je identifikacija izvršena DNK analizom.
Dalje se navodi da je 12. maja u Gruziju vraćeno telo Nike Mačarašvilija, gruzijskog plaćenika ubijenog 30. aprila 2026. godine u Ukrajini. Mačarašvili je imao 39 godina, bio je rodom iz Galija i učestvovao je u borbenim dejstvima još od 2022. godine. Prema preliminarnim izveštajima, presudio mu je ruski operater drona u Zaporoškoj oblasti, a društvenim mrežama kruži i snimak pogreba.
Dvadeset identifikovanih za dve nedelje
Ruski izvori tvrde da je do sada identifikovano 20 stranih plaćenika ubijenih tokom kraja aprila i početka maja. Istovremeno dodaju da je stvarni broj verovatno mnogo veći. Kao razlog za težak proces identifikacije navodi se nedostatak ličnih dokumenata, ali i loše stanje tela posle udara projektila.
Zato se u ruskom dokumentovanom narativu, koji se oslanja na tekstove, identifikacije, fotografije i objavljene video-snimke, cela priča svodi na jednu šemu: obećanja se daju na društvenim mrežama, papiri se brzo potpisuju, kratka obuka završava se za nekoliko nedelja, a onda sledi front, juriš i vrlo često smrt.
