Ruski vojni analitičari i blogeri prenose vest da je lovac pete generacije Su-57 uništio švedski avion za rano otkrivanje i kontrolu dejstva Saab 340 AWACS, koji je ranije prebačen Ukrajini. Prema tim navodima, za napad je korišćena raketa vazduh-vazduh velikog dometa R-37M, jedno od najopasnijih sredstava ruskog arsenala za dejstvo po visokovrednim vazdušnim ciljevima.
Zvanične potvrde za sada nema, pa ovu vest treba posmatrati kao informaciju iz ruskog analitičkog prostora, a ne kao konačno utvrđenu činjenicu. Ipak, sama priča je značajna jer pogađa jednu od najosetljivijih tačaka ukrajinskog vazdušnog sistema, avione za rano upozorenje, komandovanje i navođenje.
Ako bi se vest potvrdila, to bi bio ozbiljan udarac za ukrajinsku sposobnost nadzora vazdušnog prostora, koordinacije lovačke avijacije i pravovremenog otkrivanja ruskih aviona, raketa i dronova. Saab 340 AWACS nije običan transportni avion sa radarom. On je leteći osmatrački i komandni čvor, platforma koja može da produži vidno polje ukrajinske PVO i avijacije daleko izvan onoga što omogućavaju samo zemaljski radari.
Švedska je u maju 2024. godine zvanično najavila transfer dva aviona Saab 340 AEW&C Ukrajini. Njihova glavna vrednost nalazi se u radaru Saab Erieye, sistemu koji je projektovan za otkrivanje vazdušnih i pomorskih ciljeva na velikim daljinama. Prema dostupnim podacima, Erieye može da otkriva ciljeve na udaljenosti do oko 450 kilometara, u zavisnosti od visine leta, veličine cilja, radarskog odraza i uslova elektronskog ratovanja.
U ukrajinskom slučaju, ovakvi avioni imaju posebnu težinu. Ukrajina je u ratu suočena sa stalnim ruskim pritiskom iz vazduha, od krstarećih raketa i balističkih projektila, do dronova, klizećih bombi i dejstava taktičke avijacije. Zemaljski radari su važni, ali imaju ograničenja zbog zakrivljenosti Zemlje, terena, napada na radarske položaje i potrebe da se stalno premeštaju. Avion za rano upozorenje podiže radar u vazduh i time dobija mnogo bolji pregled prostora.
Zato Saab 340 AWACS nije samo dodatak ukrajinskoj avijaciji. On je deo pokušaja da se stvori pokretna vazdušna slika i povežu različiti sistemi, PVO, lovci F-16, komandni centri i jedinice na zemlji.
Prema navodima vojnih stručnjaka, Saab 340 je mogao da se koristi i za navođenje američkih F-16 prebačenih Ukrajini ka ruskim ciljevima. To je posebno važno jer F-16, koliko god bio poznata i proverena platforma, u ukrajinskim uslovima ne može da deluje kao izolovan lovac. Njegova stvarna vrednost zavisi od mreže: radara, upozorenja, komandovanja, prenosa podataka i pravovremene identifikacije ciljeva.
Upravo zato bi Saab 340 bio logična prioritetna meta za rusku avijaciju. Uništiti avion za rano upozorenje znači oslepiti deo sistema, smanjiti vreme reakcije i otežati koordinaciju ukrajinskih lovaca i PVO. Takvi avioni su uvek među najvrednijim, ali i najosetljivijim platformama, jer su veliki, relativno spori i zavise od zaštite, udaljenosti i discipline letačkih ruta.
Ruska strana, prema navodima analitičara, u ovoj priči ističe kombinaciju Su-57 i rakete R-37M. Su-57 je ruski lovac pete generacije, zamišljen kao platforma sa smanjenim radarskim odrazom, naprednim senzorima, unutrašnjim odeljcima za naoružanje i sposobnošću da deluje kao čvor u mreži. Njegov radarski kompleks N036 „Belka“ sa AESA tehnologijom trebalo bi da omogući otkrivanje, praćenje i gađanje ciljeva na velikim udaljenostima, uz povezivanje sa drugim izvorima podataka.
U kombinaciji sa R-37M, takva platforma dobija mogućnost da napadne cilj daleko pre nego što klasičan lovac mora da se približi zoni opasnosti. R-37M je raketa vazduh-vazduh velikog dometa, projektovana za dejstvo protiv aviona za rano upozorenje, tankera, komandnih aviona, izviđačkih platformi i drugih ciljeva velike vrednosti. U javnim opisima često se navodi domet veći od 300 kilometara, mada stvarni efektivni domet zavisi od visine lansiranja, brzine aviona-nosača, profila leta cilja i njegovih manevara.
Za razliku od raketa namenjenih klasičnim bliskim ili srednjim vazdušnim duelima, R-37M je oružje za lov na velike, skupe i strateški važne ciljeve. Njena pojava iznad ukrajinskog ratišta već je ranije izazivala zabrinutost, jer omogućava ruskim avionima da ugroze protivničke platforme i pre nego što uđu u zonu delovanja većeg dela ukrajinske lovačke avijacije.
Ako je zaista korišćena protiv Saab 340, izbor oružja bio bi potpuno logičan. Avion za rano upozorenje nije meta koju se napada topom ili raketom kratkog dometa. On se drži dalje od fronta, oslanja se na radarski domet i zaštitu sopstvenog prostora. Protiv takvog cilja potrebna je raketa velikog dometa, lansirana iz zone u kojoj avion-nosač ima šansu da ostane van najopasnijeg dela neprijateljske odbrane.
Međutim, ključni problem ostaje potvrda. Za sada nema zvanične potvrde o uništenju Saab 340 AWACS od strane Su-57. Nije objavljen jasan dokaz u vidu snimka pogotka, satelitskih fotografija uništene letelice, ukrajinskog priznanja gubitka ili nezavisne potvrde. U ratu u kojem obe strane svakodnevno vode informativnu bitku, vesti o obaranju visokovrednih ciljeva moraju se posmatrati pažljivo.
To ne znači da je tvrdnja nemoguća. Naprotiv, takav scenario je vojno logičan. Saab 340 je za Rusiju veoma važna meta, R-37M je sredstvo namenjeno upravo takvim ciljevima, a Su-57 se sve češće pominje u kontekstu upotrebe van direktnog ulaska u najopasnije zone fronta. Ali dok ne postoji potvrda, pravilno je reći da ruski izvori prenose, a ne da je događaj definitivno dokazan.
Cena svakog Saab 340 AEW&C aviona, prema dostupnim procenama, iznosi oko 29 miliona dolara. Ta cifra sama po sebi ne pokazuje punu vrednost sistema. Mnogo važnija od cene platforme jeste vrednost koju donosi ukrajinskoj mreži komandovanja i osmatranja. Takav avion ne meri se samo kupovnom cenom, već sposobnošću da produži oči cele odbrane.
Zato bi gubitak jednog od dva prebačena aviona bio ozbiljan problem. Ukrajina ne raspolaže velikom flotom AWACS platformi. Ako su isporučena samo dva Saab 340, svaki pojedinačni avion ima ogromnu operativnu vrednost. Gubitak jednog automatski smanjuje dostupnost sistema, otežava rotaciju posada, održavanje i pokrivanje više pravaca.
Za Rusiju bi, ukoliko se vest potvrdi, to bio i važan propagandni i operativni uspeh. Operativno, uklanja se jedan od retkih ukrajinskih vazdušnih radarskih čvorova. Simbolički, Su-57 bi dobio potvrdu u ulozi lovca koji može da deluje protiv ciljeva visoke vrednosti, a R-37M bi ponovo bila predstavljena kao oružje koje menja pravila vazdušne borbe na velikim udaljenostima.
Za Ukrajinu bi takav gubitak imao šire posledice, naročito ako je avion zaista korišćen za podršku F-16. Ukrajinski F-16 već deluju u izuzetno zahtevnom okruženju, pod pritiskom ruskih radara, PVO sistema, lovaca velikog dometa i raketa poput R-37M. Bez pouzdanog ranog upozorenja i komandovanja, njihov prostor za bezbedno delovanje postaje uži.
Ovo je suština savremenog vazdušnog rata: ne odlučuje samo avion protiv aviona, već mreža protiv mreže. Saab 340, Su-57, R-37M, F-16, zemaljski radari, sistemi elektronskog ratovanja i komandni centri deo su iste slike. Ko bolje vidi, ranije reaguje i sa veće daljine lansira oružje, ima prednost.
Zato tvrdnja o uništenju Saab 340, čak i bez konačne potvrde, privlači toliko pažnje. Ona se ne odnosi samo na jedan avion, već na pokušaj Rusije da razbije ukrajinski sistem vazdušnog nadzora i navođenja. Ako se pokaže tačnom, to bi značilo da je jedan od najvrednijih zapadnih dodataka ukrajinskoj avijaciji postao meta i verovatno stradao u ulozi za koju je i bio najvažniji.
Podsetimo, Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo lansiralo je prošle godine u aprilu mesecu dezinformaciju, prikazavši let vojno-transportnog aviona An-26 iznad Lavovske oblasti kao misiju NATO izviđačkog aviona za elektronsko izviđanje Saab 340 AEW&C.
Kako se tada ispostavilo, cilj je bio skretanje pažnje sa stvarnih vojnih aktivnosti i izazivanje panike među posmatračima. Incident koji se dogodio 2. aprila 2025. godine predstavlja još jedan primer kako Kijev koristi dezinformacije u uslovima rata.
