Izgradnja novog američkog supernosača aviona USS John F. Kennedy, CVN-79, pretvara se u još jedan primer koliko je skupa, složena i spora postala američka brodogradnja najviše klase. Drugi nosač aviona klase Gerald R. Ford završio je graditeljska morska ispitivanja početkom 2026. godine, ali još nije predat američkoj mornarici. Prema najnovijem rasporedu, isporuka se sada očekuje tek u martu 2027. godine, što znači da će od početka izgradnje do predaje proći čak 16 godina.
To je veliki udarac za program koji je trebalo da pokaže da će drugi brod klase Ford biti brži, jeftiniji i manje problematičan od prvog. Umesto toga, John F. Kennedy sada potvrđuje da se teškoće nisu završile sa USS Gerald R. Fordom. Razlika je u tome što je CVN-79 ipak izašao na more, završio builder’s sea trials, odnosno graditeljska morska ispitivanja, i ušao u poslednju fazu pripreme za acceptance trials, prijemna ispitivanja američke mornarice.
HII Newport News Shipbuilding je početkom februara saopštio da je John F. Kennedy uspešno završio graditeljska morska ispitivanja. Tada se prvi put na moru proveravaju ključni brodski sistemi, pogon, upravljanje, plovnost i rad važnih komponenti u realnim uslovima. Brod je iz Newport Newsa isplovio krajem januara 2026, a zatim se 4. februara vratio u brodogradilište posle prve ozbiljne provere na moru.
Ipak, morska ispitivanja ne znače da je nosač spreman za operativnu službu. Sledeći korak su prijemna ispitivanja, tokom kojih američka mornarica proverava da li brod može formalno da bude prihvaćen. Tek nakon toga dolazi isporuka, dodatna uhodavanja, obuka posade i dug put do stvarne operativne upotrebe.
Kašnjenje je posebno uočljivo zato što se ranije očekivalo da John F. Kennedy bude predat mornarici mnogo ranije. Prema budžetskim dokumentima američke mornarice, isporuka je pomerena na mart 2027. godine, umesto ranijeg plana koji se vezivao za 2025. godinu.
Zvanično objašnjenje govori o odloženom dolasku velike i kritične opreme, što je poremetilo početnu strukturnu izgradnju nosača u suvom doku. Portparol brodogradilišta HII Newport News naveo je da su svi odloženi kritični materijali sada stigli, ali posledice kašnjenja već su ušle u raspored. Takva kašnjenja u velikoj brodogradnji retko ostaju izolovana, jer jedan zastoj povlači drugi: radnici, dokovi, specijalizovana oprema, dobavljači i redosled montaže moraju da budu usklađeni godinama unapred.
Američka mornarica je u međuvremenu promenila i pristup isporuci CVN-79. Umesto ranijeg faznog modela, odlučeno je da John F. Kennedy bude isporučen u potpunijoj borbenoj konfiguraciji, uključujući sposobnost za operacije sa F-35C. Taj potez produžava gradnju, ali bi trebalo da smanji potrebu da se brod posle isporuke vraća u brodogradilište na velike naknadne dorade.
U teoriji, to je razumna odluka. Američka mornarica ne želi da ponovi deo problema sa prvim nosačem klase Ford, koji je formalno ušao u službu, ali godinama nije bio spreman za puno operativno raspoređivanje. U praksi, međutim, takva odluka znači da se drugi brod klase Ford dodatno udaljava od prvobitnih rokova.
Procene troškova za USS John F. Kennedy kreću se oko 12,9 milijardi dolara. Treći nosač klase, USS Enterprise, CVN-80, takođe kasni, a najnoviji dokumenti pomeraju njegovu isporuku sa jula 2030. na mart 2031. zbog kašnjenja na kritičnom putu izgradnje.
Još ozbiljniji problem pojavljuje se kod četvrtog broda, USS Doris Miller, CVN-81. Prema najnovijim izveštajima, i on je pogođen kašnjenjima u brodogradilišnim kapacitetima i lančanom reakcijom problema nastalih na ranijim brodovima. USNI News navodi da je Doris Miller odložen za dve godine, dok Newport News očekuje postavljanje kobilice kasnije tokom 2026. godine.
To pokazuje da problem nije samo jedan brod. U pitanju je cela proizvodna linija nosača klase Ford. Kada jedan brod kasni, zauzima dokove, radnu snagu i opremu duže nego što je planirano. Sledeći brod zatim ulazi u isti prostor kasnije, što pomera ceo lanac. Kod programa ove veličine, kašnjenja se ne sabiraju linearno, već se šire kroz kompletnu industrijsku bazu.
Klasa Gerald R. Ford trebalo je da donese ozbiljan skok u odnosu na starije nosače klase Nimitz. Novi brodovi imaju elektromagnetne katapulte, naprednije sisteme za zaustavljanje aviona, nove liftove za oružje, snažniju proizvodnju električne energije i automatizaciju koja bi trebalo da smanji broj posade i poveća tempo vazdušnih operacija. Ideja je bila jasna: isti deplasman od oko 100.000 tona, ali modernija arhitektura i veći dnevni broj poletanja aviona.
Međutim, prvi brod klase, USS Gerald R. Ford, pokazao je koliko je rizično ugraditi previše novih tehnologija odjednom. Brod je ušao u službu u junu 2017. godine, ali svoje prvo operativno raspoređivanje nije započeo sve do oktobra 2022. godine. Problemi su obuhvatali elektromagnetne katapulte, liftove za oružje, senzore, sistem za upravljanje ljudskim otpadom i druge elemente. Sa cenom većom od 17,5 milijardi dolara, USS Gerald R. Ford se često opisuje kao najskuplji ratni brod ikada izgrađen.
Problemi sa prvim brodom bili su toliko široki da su budući nosači morali da dobiju izmenjena rešenja. Posebno je važno pitanje senzora, jer je primarni radar na USS Gerald R. Fordu bio dovoljno problematičan da je odlučeno da se za naredne brodove razvije drugačiji senzorski paket.
Ipak, ni te izmene nisu uklonile osnovnu slabost programa: ogroman tehnološki rizik i sporu industrijsku realizaciju.
Jedan od najslikovitijih primera problema na USS Gerald R. Fordu bio je sistem kanalizacije. Prema ranijim izveštajima, tokom raspoređivanja 2025. godine brod je u proseku imao jedan poziv za održavanje povezan sa kanalizacionim sistemom dnevno, a deo toaleta povremeno je bio nefunkcionalan, zbog čega su mornari morali dugo da čekaju na upotrebljive sanitarne objekte. Takvi problemi deluju banalno u poređenju sa radarima i katapultima, ali na brodu sa hiljadama ljudi oni direktno utiču na svakodnevni život i operativni ritam.
John F. Kennedy bi trebalo da izbegne deo tih problema, ali njegovo kašnjenje pokazuje da ni drugi brod klase ne prolazi glatko. Američka mornarica sada pokušava da dobije kompletniji brod, sposobniji za F-35C i manje zavisan od kasnijih modifikacija, ali cena toga je vreme, a vreme postaje sve važnije zbog Kine.
Kina je u novembru 2025. uvela u službu svoj prvi pravi supernosač aviona, Fuđijan. Taj brod je konvencionalnog pogona, za razliku od američkih nuklearnih nosača, i procenjuje se da ima nižu stopu lansiranja aviona od klase Ford. Ipak, on predstavlja ogroman kvalitativni skok kineske mornarice, jer koristi katapultski sistem i nosi znatno modernije vazdušno krilo od ranijih kineskih nosača.
Posebno se ističu kineski lovci J-15B i J-15D, sa većim dometom i savremenijim sposobnostima od ranijih varijanti, kao i budući stelt lovac J-35. To znači da se kineski nosači više ne mogu posmatrati samo kao politički simboli ili platforme za obuku. Fuđijan uvodi Kinu u ligu mornarica koje mogu da razmišljaju o ozbiljnim katapultskim operacijama sa nosača.
Američka prednost i dalje je velika. SAD imaju decenije iskustva, nuklearni pogon, veći broj nosača, globalnu logistiku i uhodanu doktrinu. Ipak, problem je u trendu. Dok Kina ubrzava brodogradnju i istovremeno razvija nove nosače, američka mornarica se bori da drugi brod nove klase isporuči 16 godina nakon početka izgradnje.
To je suština problema CVN-79. John F. Kennedy nije neuspešan brod samo zato što kasni, niti njegovo kašnjenje znači da će biti loš nosač. Naprotiv, kada bude isporučen, verovatno će biti jedna od najsloženijih i najmoćnijih pomorskih platformi na svetu. Ipak, činjenica da njegova gradnja traje toliko dugo otkriva ograničenja američke industrijske baze.
Nosači klase Nimitz, koje Ford klasa treba da zameni, bili su jeftiniji i tehnološki zreliji, ali pripadaju drugom vremenu. Ford klasa je pokušaj da se nosač aviona prilagodi novom veku, sa više električne energije, bržim ciklusom aviona, manjom posadom i većim prostorom za buduće sisteme. Međutim, svaka od tih prednosti došla je sa cenom, tehničkom, finansijskom i vremenskom.
USS John F. Kennedy sada ulazi u završnu fazu, ali ne i u završenu priču. Brod je plovio, prošao je graditeljska ispitivanja i priprema se za prijemna testiranja. To znači da je program prešao veliku prepreku. Istovremeno, isporuka u martu 2027. potvrđuje da je američka mornarica i dalje daleko od ritma koji bi joj bio potreban ako želi da bezbolno zameni starije nosače i zadrži prednost u odnosu na ubrzanu kinesku brodogradnju.
CVN-79 će, kada konačno bude predat, biti važan dodatak američkoj floti. Međutim, njegovih 16 godina od početka izgradnje do isporuke ostaće kao ozbiljno upozorenje: najmoćnija mornarica sveta i dalje može da gradi ogromne nosače, ali sve teže uspeva da ih gradi brzo.
