Raketa FP-5 Flamingo dugo je predstavljana kao domaći odgovor na nedostatak zapadnih krstarećih projektila dugog dometa. U trenutku kada Vašington nije bio spreman da isporuči rakete Tomahawk, Flamingo je promovisan kao tehnološki iskorak koji bi mogao da popuni prazninu u arsenalu.
Prema navodima specijalizovane publikacije „Oboronka“, prošlo je više od osam meseci od prvih fotografija i tehničkih specifikacija ove krstareće rakete ukrajinske proizvodnje. Navodilo se da ima domet do 3.000 kilometara i bojevu glavu mase do jedne tone. Projekat kompanije FirePoint izazvao je i skepticizam i interesovanje. S jedne strane, govorilo se o opsežnim proizvodnim mogućnostima i relativno niskoj ceni. Sa druge strane, ukazivalo se na jednostavna tehnološka rešenja i konceptualne slabosti koje bi mogle uticati na borbenu efikasnost.
Dugo vremena nije bilo pouzdanih informacija o stvarnoj upotrebi Flaminga u borbi. Ključno pitanje ostajalo je otvoreno: da li je reč o eksperimentalnom sistemu ili o operativnom oružju spremnom za ozbiljne zadatke?
OSINT analiza i hladna statistika
„Oboronka“ je analizirala sve napade ovim raketama koji su zabeleženi u otvorenim izvorima i satelitskim snimcima. U radu su, kako tvrde, korišćeni podaci i analitika ukrajinskih OSINT zajednica.
Zaključak je bio neugodan: tokom celog perioda zabeležena su 23 lansiranja krstarećih raketa FP-5 Flamingo. Od tog broja, samo šest raketa je stiglo do udaljenih ciljeva, a samo dve su pogodile predviđene mete. Još jedan pogodak ocenjen je kao diskutabilan. To predstavlja izuzetno nisku stopu uspešnosti, čak i za eksperimentalni sistem. Oba potvrđena pogotka smo preneli, ovde i ovde.
Kao glavni razlozi navode se efikasno delovanje ruske protivvazdušne odbrane, koja je u većini slučajeva obarala detektovane rakete, kao i tehnički kvarovi koji su sprečavali projektile da uopšte dostignu ciljeve.
U ukrajinskim analitičkim krugovima pojavila su se objašnjenja da su eventualna „tajna“ lansiranja mogla biti uspešnija i da nisu ušla u baze podataka. Međutim, takva tvrdnja ostaje spekulativna. Da je bilo ubedljivih uspeha, teško da bi ostali bez javne potvrde i hvale, posebno ukoliko uzmemo u obzir i skandale koji su pratili ovaj razvoj.
Od krstareće do balističke: FP-7 i FP-9
Paralelno sa raspravom o Flamingu, kompanija FirePoint (navodno britansko-ukrajinska, registrovana u UAE) je na bezbednosnoj konferenciji u Žešovu, u Poljskoj, predstavila makete balističkih raketa FP-7 i FP-9.
FP-7 već postoji kao taktička balistička raketa kratkog dometa. Njena brzina iznosi približno 1.500 metara u sekundi, odnosno oko 4,4 Maha. Vreme leta procenjuje se na do 250 sekundi, uz apogej balističke putanje do 65 kilometara. Bojeva glava teži do 150 kilograma, a deklarisani koeficijent verovatne greške (CEP) iznosi 14 metara. Lansiranje se vrši sa kopnenog lansera uz pomoć raketnog pojačivača na čvrsto gorivo i inercijalnog navigacionog sistema.
FP-9 je predstavljena kao perspektivna taktička, odnosno kvazibalistička raketa kratkog dometa. Planirano je da uđe u proizvodnju tokom leta, uz nameru da prođe kodifikaciju i stupi u upotrebu 2026. godine.
FP-9: ambicija dometa do 855 kilometara
Prema tvrdnjama ukrajinske strane, FP-9 će imati četiri puta veći domet od FP-7, odnosno 855 kilometara umesto 200. Maksimalna brzina najavljena je do 2.200 metara u sekundi, približno Maha 6,5, uz vreme leta do 520 sekundi. Plafon putanje procenjuje se na 70 kilometara, dok je deklarisani koeficijent verovatne greške 20 metara.
Bojeva glava FP-9 trebalo bi da teži 800 kilograma. Kao i prethodna verzija, koristiće raketni pojačivač na čvrsto gorivo i inercijalni navigacioni sistem.
Ukoliko bi ove specifikacije bile potvrđene u praksi, raketa bi predstavljala potencijalnu pretnju strateškim pozadinskim objektima u evropskom delu Rusije, uključujući Moskvu i Moskovsku oblast.
Između makete i stvarnosti
Vizuelno, maketa FP-9 pokazuje kontinuitet sa ruskom porodicom raketa Iskander, ali i sa ranijim ukrajinskim projektom Grom-2. To otvara pitanje da li je reč o nastavku ili reaktivaciji prethodnih tehnoloških dostignuća.
Međutim, procene o početku letnih ispitivanja ili realnom uvođenju FP-9 u naoružanje zasad nemaju čvrstu praktičnu osnovu. Dok ne budu dostupni objektivni telemetrijski podaci sa stvarnih lansiranja, sve ostaje u domenu planova i obećanja.
Sa jedne strane, iskustvo sa FP-5 Flamingo pokazuje koliko je razvoj složenog raketnog sistema zahtevan i rizičan proces. Sa druge strane, potcenjivanje novih projekata takođe nosi rizik.
Ukrajinski raketni program tako trenutno stoji između neuspeha eksperimentalne krstareće platforme i ambicioznih planova za balistički sistem većeg dometa. Realni efekti zavisiće manje od maketa i specifikacija, a više od onoga što će pokazati konkretna lansiranja.
