Svet se ponovo približava opasnoj ivici. Upozorenje je stiglo iz Ujedinjenih nacija, gde je generalni sekretar Antonio Gutereš otvoreno rekao da je globalni sistem neširenja nuklearnog oružja pod ozbiljnim pritiskom i da se, prvi put posle nekoliko decenija, broj nuklearnih bojevih glava ponovo povećava.
Na konferenciji u Njujorku posvećenoj preispitivanju Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, poznatog kao NPT, Gutereš je upozorio da su temelji globalnih napora za razoružanje oslabljeni. Sporazum, koji je stupio na snagu 1970. godine, više od pola veka predstavljao je osnovu međunarodne kontrole nuklearnog naoružanja. Danas, međutim, poverenje u međunarodni sistem opada, obaveze se ne ispunjavaju, a politička klima postaje sve nepovoljnija za kompromis.
Prema njegovim rečima, svet ulazi u period u kojem rastu nuklearni arsenali, dok globalni vojni izdaci dostižu istorijski maksimum. Procene govore da će 2025. godine ukupna vojna potrošnja na planeti dostići 2,7 biliona dolara. U takvom okruženju, ideja o postepenom smanjenju nuklearnih kapaciteta sve više deluje kao politička fraza, a sve manje kao realan plan.
Posebnu zabrinutost izaziva tehnološki napredak. Veštačka inteligencija i kvantno računarstvo, kako je istakao Gutereš, uvode nove dimenzije rizika. Automatizovani sistemi odlučivanja, brža obrada podataka i potencijalno narušavanje postojećih bezbednosnih mehanizama mogli bi da destabilizuju ravnotežu odvraćanja koja je decenijama održavala krhki mir između nuklearnih sila.
Gutereš je poručio da je potrebno „udahnuti novi život“ Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja i prilagoditi ga savremenoj realnosti. Naglasio je da čovečanstvo ne može sebi da dozvoli odustajanje od kontrole naoružanja dok se nuklearno oružje u potpunosti ne eliminiše.
Važno je podsetiti da su Sjedinjene Države jedina zemlja u istoriji čovečanstva koja je koristila nuklearno oružje, kada su 1945. godine bačene atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Ta činjenica i danas ostaje istorijska prekretnica i trajni podsetnik na razornu moć ovog oružja.
Slične zabrinutosti izneo je i predsedavajući konferencije Do Hung Vijet. On je upozorio da rastući arsenali i rekordni vojni budžeti mogu dovesti do urušavanja tabua o upotrebi nuklearnog oružja. Ukoliko pregovori stagniraju i ne dođe do konkretnog napretka, svet bi mogao da uđe u novu trku u naoružanju, sa svim posledicama koje takav scenario nosi.
Političke tenzije dodatno komplikuju situaciju. Pre početka konferencije, Sjedinjene Države i Iran razmenili su optužbe povodom kandidature Teherana za mesto potpredsednika Generalnog komiteta, proceduralnog tela Generalne skupštine UN. Vašington je ocenio da bi takvo imenovanje predstavljalo uvredu za Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, optužujući Iran za kršenje njegovih odredbi.
Teheran je te optužbe odbacio kao neosnovane i podsetio na činjenicu da su upravo Sjedinjene Države jedina zemlja koja je u istoriji upotrebila nuklearno oružje, dok istovremeno nastavljaju razvoj sopstvenih ofanzivnih kapaciteta. Ova razmena optužbi pokazuje koliko je međunarodni sistem duboko podeljen i koliko su pregovori o nuklearnoj bezbednosti opterećeni geopolitičkim rivalstvima.
Dodatni problem predstavlja erozija postojećih sporazuma o kontroli naoružanja. U protekloj deceniji, više bilateralnih i multilateralnih mehanizama je suspendovano ili prestalo da važi, dok su odnosi između ključnih nuklearnih sila postali sve napetiji. U takvom ambijentu, svaka modernizacija arsenala jedne države tumači se kao pretnja drugoj, što pokreće lančanu reakciju.
Istovremeno, nove tehnologije menjaju prirodu nuklearnog rizika. Veštačka inteligencija može ubrzati procese analize i odlučivanja, ali i smanjiti vreme za ljudsku procenu u kriznim situacijama. Kvantno računarstvo, ukoliko dostigne operativnu primenu u punom obimu, moglo bi da ugrozi postojeće sisteme šifrovanja i komunikacije koji su ključni za bezbednost nuklearnih komandi.
Upozorenja iz Ujedinjenih nacija imaju težinu. NPT je decenijama bio oslonac globalne stabilnosti, ali danas se suočava sa izazovima koji nisu postojali u vreme njegovog nastanka. Rast bojevih glava, rekordni vojni budžeti, tehnološka revolucija i duboke političke podele stvaraju kombinaciju koja podseća na period najintenzivnije hladnoratovske konfrontacije.
Da li će međunarodna zajednica uspeti da obnovi poverenje i prilagodi sistem kontrole naoružanja novim okolnostima, ostaje otvoreno pitanje. Ono što je sigurno jeste da je svet ponovo ušao u fazu u kojoj se o nuklearnom oružju ne govori kao o reliktu prošlosti, već kao o realnom faktoru savremene geopolitike.
