Dok se u Vašingtonu još analiziraju bezbednosne pukotine nakon incidenta na večeri dopisnika Bele kuće, nova saznanja sa Bliskog istoka otvaraju potpuno drugačiju vrstu pitanja. Prema izveštaju NBC News-a od 24. aprila, iranski odmazdni udari posle početka američko-izraelskog rata protiv Islamske Republike naneli su „veliku“ štetu američkim bazama i opremi u regionu.
U tekstu se pozivaju tri američka zvaničnika, dva kongresna pomoćnika, kao i još jedna osoba upoznata sa procenom štete. U izveštaju se citira i procena Američkog instituta za preduzetništvo, konzervativnog tink-tenka iz Vašingtona.
Prema tim navodima, šteta je „daleko gora nego što je javno priznato“ i očekuje se da će popravke koštati milijarde dolara.
Desetine pogođenih ciljeva
NBC News navodi da je Iran tokom odmazdnih udara pogodio desetine ciljeva u sedam zemalja Bliskog istoka. Među metama su bila skladišta, komandni štabovi, hangari za avione, infrastruktura satelitske komunikacije, piste, radarski sistemi visoke tehnologije, kao i desetine letelica.
Izveštaj tvrdi da su iranske snage koristile kombinaciju balističkih i krstarećih raketa, dronova, pa čak i borbene avione. Upravo ta poslednja tvrdnja odudara od ranijih saopštenja američke vojske, u kojima je navedeno da iransko ratno vazduhoplovstvo nije koristilo borbene avione protiv američkih ciljeva.
Jedan incident posebno je privukao pažnju.
F-5 i Kamp Buering
Prema navodima NBC News-a, prastari iranski lovac F-5 uspeo je da probije sisteme protivvazdušne odbrane najveće sile na svetu i pogodi američku vojnu bazu u Kuvajtu.
Baza je identifikovana kao Kamp Buering, velika vojna stanica u severozapadnom delu Kuvajta. Ona predstavlja ključnu logističku i rezervnu tačku za američke operacije na bliskoistočnom ratištu. Kamp Buering pruža pristup poligonima za bojevu municiju u širem kompleksu Udairi, kao i obuci za operacije u pustinjskim uslovima namenjenoj pripremi desetina hiljada vojnika.
Objekat može da primi desetine helikoptera i raspolaže pistom namenjenom vojnim transportnim avionima i borbenim dronovima.
Napad na Kamp Buering, prema NBC News-u, predstavlja prvi uspešan napad stranog borbenog aviona na američke snage u poslednjih nekoliko decenija.
Zastarela platforma, neočekivan efekat
Iransko ratno vazduhoplovstvo je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina primilo od 300 F-5 lovaca od Sjedinjenih Država. Danas se procenjuje da je manje od 40 tih aviona još uvek operativno. U stručnim analizama često se navodi da su u lošem tehničkom stanju i da su u potpunosti zastareli u poređenju sa savremenim zapadnim borbenim avionima.
Upravo zbog toga tvrdnja da je jedan takav avion uspeo da probije savremene sisteme protivvazdušne odbrane i pogodi američku bazu ima posebnu težinu.
NBC News navodi da su satelitski snimci i fotografije koje su se pojavile na internetu već sugerisale ozbiljne gubitke. Prema istom izvoru, gubici nisu samo finansijski, već i operativni, jer degradiraju sposobnost američkih snaga da brzo raspoređuju i održavaju snage u regionu.
Nema priznanja, nema demanta
U kombinaciji sa ranijim informacijama o obimu iranskih udara, uključujući raketne i dronske napade na baze u više zemalja, slika postaje kompleksnija. Ako su navodi tačni, američka vojna infrastruktura u regionu pretrpela je udare koji prevazilaze simbolički nivo.
Za sada nema zvaničnog detaljnog demantija ili potvrde svih navoda iz izveštaja, ali činjenica da se u tekstu pozivaju i američki zvaničnici i kongresni pomoćnici daje mu dodatnu težinu.
U kontekstu rastućih tenzija i već evidentnih bezbednosnih izazova unutar same Amerike, izveštaj o uspešnom napadu iranskog F-5 na Kamp Buering otvara pitanje koliko je realna procena ranjivosti američkih baza u regionu.
Ako je zastarela platforma poput F-5 uspela da probije odbranu, onda rasprava o tehničkoj i operativnoj nadmoći više nije samo akademska.
Northrop F-5 ukratko
Northrop F-5 je američki laki nadzvučni lovac razvijen početkom 1960-ih za potrebe saveznika SAD u okviru programa „vojne pomoći“. Dizajniran je da bude jednostavan, pouzdan i jeftin za upotrebu i održavanje, što ga je učinilo izuzetno popularnim u svetu.
Prve verzije bile su F-5A/B Freedom Fighter, a kasnije unapređene varijante F-5E/F Tiger II sa snažnijim motorima i boljom avionikom. F-5 je višenamenski avion, sposoban za lovačke, jurišne i izviđačke misije, brzine oko 1,6 Maha, dometa do 1.400 km i naoružan topovima, raketama i bombama.
Što se tiče američkog naoružavanja Irana, Prve isporuke F-5A/B Freedom Fighter-a su stigle u februaru 1965. (11 F-5A i 2 F-5B), a postali su operativni u junu iste godine. Iran je na kraju dobio 104 F-5A i 23 F-5B do 1972. godine. Isporuke poboljšane varijate F-5E/F Tiger II su počele u januaru 1974. (počevši sa 28 F-5F za obuku). Iran je dobio ukupno 166 F-5E/F (plus neke varijante za izviđanje RF-5A), a isporuke su završene do 1976. godine.
Ukupno, Iran je nabavio otprilike 200–300 aviona F-5 različitih modela između 1965. i 1976. godine, što ga je učinilo jednim od najvećih operatera u to vreme.
Proizveden je u više od 2.600 primeraka F-5, a služio u više od 30 zemalja i korišćen u brojnim sukobima. Danas je ovaj avion uglavnom zamenjen modernijim avionima, ali u nekim zemljama još uvek leti kao školski ili drugi linijski avion. Ostao je upamćen kao jedan od najuspešnijih lakih lovaca svog vremena.
