Pentagon aktivira „ratnu ekonomiju“: proizvođači automobila u pregovorima za proizvodnju oružja

Administracija Donalda Trampa započela je preliminarne, ali široko postavljene razgovore sa vodećim američkim proizvođačima automobila i industrijske opreme o povećanju proizvodnje oružja i vojne opreme. Prema pisanju Volstrit žurnala, visoki zvaničnici Pentagona razgovarali su sa čelnicima kompanija General Motors i Ford Motor Company o mogućnosti preusmeravanja dela njihovih proizvodnih kapaciteta ka vojnim programima.

U razgovorima su, prema izvorima upoznatim sa situacijom, učestvovali i izvršna direktorka GM-a Meri Bara i izvršni direktor Forda Džim Farli. Tema nije bila simbolična saradnja, već konkretna procena da li bi te kompanije mogle brzo da prilagode fabrike i radnu snagu za proizvodnju municije, raketa, dronova i taktičkih sistema, u trenutku kada ratovi u Ukrajini i Iranu iscrpljuju američke zalihe.

Pentagon je, prema navodima Volstrit Žurnala, zainteresovan da angažuje velike industrijske sisteme kao podršku tradicionalnim odbrambenim kompanijama. Ideja je da civilna proizvodna baza posluži kao „oslonac“ u situaciji kada postojeći vojno-industrijski kapaciteti ne mogu dovoljno brzo da odgovore na rastuće potrebe. U tom kontekstu razmatra se i korišćenje postojećih proizvodnih linija, logističkih sistema i tehničkog osoblja.

Pored GM-a i Forda, u razgovorima su učestvovale i kompanije GE Aerospace, kao i proizvođač specijalnih vozila i mašina Oshkosh Corporation. Pentagon je saopštio da je posvećen „brzom proširenju odbrambene industrijske baze korišćenjem svih dostupnih komercijalnih rešenja i tehnologija kako bi vojnici zadržali odlučujuću prednost“.

Razgovori su započeli i pre izbijanja rata u Iranu, ali je taj sukob dodatno pojačao pritisak na zalihe municije. Nagomilani zahtevi iz Ukrajine, NATO saveznika i američkih operativnih planova otvorili su pitanje da li trenutni kapaciteti mogu da izdrže produžene konflikte na više frontova.

Tokom sastanaka sa rukovodiocima industrije, zvaničnici Pentagona su naglasili da je jačanje proizvodnje oružja pitanje nacionalne bezbednosti. Od kompanija je zatraženo da identifikuju prepreke koje bi mogle otežati ulazak u veće vojne programe, od složenih procedura javnih nabavki do zahteva u tenderima i bezbednosnih standarda.

Oshkosh, sa sedištem u Viskonsinu, već proizvodi taktička vozila za američku vojsku i saveznike, ali najveći deo njegovog godišnjeg prihoda od oko 10,5 milijardi dolara dolazi iz civilnog sektora. Kompanija je potvrdila da je u dijalogu sa Pentagonom od novembra, nakon poziva ministra odbrane Pita Hegseta da se poveća proizvodnja.

„Gledamo gde možemo da uključimo kapacitete na način koji se poklapa sa našim osnovnim sposobnostima“, izjavio je Logan Džons, direktor rasta u transportnom segmentu kompanije. Prema njegovim rečima, poruka iz Vašingtona bila je jasna, povećanje proizvodnje je prioritet.

Zabrinutost zbog američkih proizvodnih kapaciteta pojačana je još 2022. godine, kada su SAD i NATO saveznici počeli da prebacuju velike količine uglavnom starijeg naoružanja Ukrajini nakon eskalacije rata sa Rusijom. Od tada se postavlja pitanje koliko brzo američka industrija može da obnovi potrošene zalihe.

Pentagon je nedavno zatražio budžet od 1,5 biliona dolara, što bi bio najveći vojni budžet u modernoj istoriji zemlje. U tom planu značajan deo sredstava predviđen je za proizvodnju municije i dronova, kao i za modernizaciju lanaca snabdevanja.

Pozivanje auto-industrije ima istorijski presedan. Tokom Drugog svetskog rata, fabrike u Detroitu obustavile su proizvodnju automobila i prešle na proizvodnju bombardera, motora, terenaca i vojnih kamiona. Administracija sada očigledno razmatra sličan model prilagođen savremenim okolnostima.

Sličan pristup viđen je i tokom pandemije, kada su GM i Ford u saradnji sa proizvođačima medicinske opreme proizvodili desetine hiljada respiratora.

Danas, međutim, vojna proizvodnja u velikoj meri zavisi od ograničenog broja tradicionalnih odbrambenih ugovarača. Iako mnoge velike kompanije izvan odbrambenog sektora već imaju ugovore sa Pentagonom, oni su često ograničeni po obimu i vrednosti.

General Motors već ima odbrambenu podružnicu koja proizvodi lako pešadijsko vozilo bazirano na modelu Chevrolet Colorado. Iako taj program predstavlja rastući izvor prihoda, on i dalje čini samo mali deo ukupnog poslovanja kompanije. GM se, prema očekivanjima, smatra jednim od glavnih kandidata za razvoj novog pešadijskog vozila koje bi zamenilo Humvee u američkoj vojsci. To vozilo bi, osim transporta trupa, služilo i kao mobilna baza za energiju i komandovanje.

Sve ukazuje na to da Vašington ozbiljno razmatra prelazak na model proširene industrijske mobilizacije. Ako se razgovori pretvore u konkretne ugovore, američka privreda bi mogla ući u fazu delimične „ratne ekonomije“, u kojoj će proizvodne trake velikih korporacija igrati ključnu ulogu u održavanju vojne spremnosti zemlje.