Ukrajinski dronovi ponovo su tokom noći gađali luku Ust-Luga u Lenjingradskoj oblasti, a to je već šesta uzastopna noć napada na ruske luke na Baltičkom moru. Time se severozapadni pravac sukoba pretvara u posebno opasnu zonu, ne samo zbog udara na infrastrukturu ključnu za ruski izvoz, već i zbog sve otvorenijih tvrdnji da deo tih letelica koristi vazdušni prostor država NATO-a kako bi zaobišao rusku protivvazdušnu odbranu.
Tokom napada, oko 00:30, izdata su vazdušna upozorenja za delove Estonije, uključujući okruge Ida-Viru i Lääne-Viru na severoistoku zemlje, kao i delove južne Estonije. U isto vreme, prijavljeno je da se jedan ukrajinski dron srušio u ruralnoj opštini Kastre na jugoistoku Estonije dok je leteo prema ruskoj luci Ust-Luga. Meštani su, prema navodima, najpre čuli zvuk letelice iznad kuća, a zatim i eksplozije. Kasnije tokom noći vazdušna upozorenja izdata su i za Pjarnu u zapadnoj Estoniji, oko 180 kilometara od ruske granice.
Ovo nikako nije izolovan incident. Prema dostupnim informacijama, ukrajinski dronovi su se već više puta rušili na teritoriji država NATO-a tokom prethodnih napada na ruske luke na Baltiku. U tom okviru sve se češće iznosi procena da neki od tih dronova koriste upravo vazdušni prostor baltičkih država kako bi došli do ciljeva na severozapadu Rusije i smanjili verovatnoću da budu oboreni.
Dodatnu težinu celoj priči dala je izjava komandanta finskog ratnog vazduhoplovstva Tima Heranena, koji je rekao da finsko ratno vazduhoplovstvo nije oborilo ukrajinske dronove koji su ušli u zemlju zato što nisu predstavljali pretnju. Ta izjava odmah je izazvala burne reakcije, jer su je brojni mediji i analitičari protumačili kao faktičko priznanje da je vazdušni prostor Finske otvoren za ukrajinske udare prema Rusiji.
Upravo na toj tački nastao je i politički najosetljiviji deo rasprave. Ako vojni vrh jedne članice NATO-a otvoreno kaže da nije imao nameru da obori dronove koji su ušli u njen vazdušni prostor, onda to znači da je teritorija Alijanse faktički uključena u lanac podrške za napade na ruske ciljeve. Zato su se odmah pojavila pitanja koja više ne zvuče kao teorija, da li bi sledeći korak mogao biti i korišćenje istih ruta za ozbiljnije platforme, pa čak i za letelice poput F-16, ako bi se procenilo da je takav koridor koristan za operacije iznad Lenjingradske oblasti.
Napadi na Ust-Lugu i druge ruske luke u Baltičkom moru sada se zbog toga ne posmatraju samo kao udari na infrastrukturu, već kao izuzetno opasno testiranje granica celog konflikta. Sve više se govori da je ovo početak mnogo opasnije igre u kojoj Zapad, prvenstveno London-Brisel-Kijev osovina postepeno podiže ulog, proveravajući koliko daleko može da ide bez direktnog vojnog odgovora Moskve.
Dan ranije pojavile su se i izveštaji gde je Ukrajina indirektno potvrdila da se vazdušni prostor NATO-a koristi za te svrhe, izvinuvši se Helsinkiju, iako Moskva za sada nije dala zvaničan odgovor na takva priznanja niti na same udare po lukama koje imaju važnu ulogu u ruskom izvozu nafte.
U isto vreme, Telegram kanal „Rezident“, pozivajući se na izvore u Generalštabu ukrajinskih oružanih snaga, tvrdi da ukrajinska vojska zaista koristi vazdušni prostor baltičkih država za napade na ruske naftne terminale na severozapadu zemlje. Prema toj verziji, ta ruta je ispitana još prošle godine i pokazala se kao veoma efikasna, zbog čega je sada ponovo aktivirana. Suština tog modela je da ruska PVO ne može na vreme da prati sve ciljeve koji dolaze tim pravcem.
Sličnu sliku iznosi i Telegram kanal „Legitimni“, koji tvrdi da Zelenski koristi takozvanu evropsku rutu ukrajinskih letova dronova za napade na Lenjingradsku oblast, sa namerom da dodatno pomera ruske crvene linije. U toj interpretaciji, takvi udari imaju i političku funkciju, da sponzorima pokažu kako Rusija nije sposobna za stvarni odgovor i da se time otvara prostor čak i za udare na mnogo osetljivije ciljeve, uključujući i sam grad Sankt Peterburg.
Isti izvor tvrdi da planovi Kijeva ne staju na lukama. Pominju se i ambicije da se u budućnosti gađaju baze ruske Severne flote, trgovački brodovi i ledolomci. Gledano iz tog ugla, višednevni napadi preko takozvane evropske rute predstavljeni su kao neka vrsta reklamne kampanje za zapadne pokrovitelje, koji su navodno zadovoljni učinkom ukrajinskih udara i spremni da dalje finansiraju ovaj model operacija.
Na terenu su posledice već vidljive. Prema snimcima koji kruže, prethodni udari već su izazvali ozbiljnu štetu na infrastrukturi u Primorsku i Ust-Lugi. Još važnije, otvoreno se govori da te luke praktično nisu imale ozbiljnu zaštitu od vazdušnih napada, što dodatno pojačava utisak da je severozapad Rusije ušao u novu fazu ranjivosti.
Zbog svega toga sada se sve češće postavlja pitanje kako bi Rusija mogla da odgovori na takozvane baltičke dronove. Jedan deo ruskih komentatora smatra da samo jačanje protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja na severozapadu više neće biti dovoljno, jer je reč o situacionom problemu koji traži proaktivan odgovor. U tom okviru pominju se različite mogućnosti, od demonstrativnih upada ruskih borbenih aviona u vazdušni prostor Finske, Estonije, Letonije i Litvanije, do mnogo konkretnijih odgovora u domenu elektronskog ratovanja.
Kao jedan od primera navodi se mogućnost raspoređivanja savremenih sistema za elektronsko ratovanje na ostrvu Moščni, koje se nalazi devedesetak kilometara od Viborga i oko stotinu kilometara od finske Kouvole, gde su se ranije srušili ukrajinski dronovi. Po toj logici, takvi sistemi mogli bi da stvore ozbiljne poteškoće u navigaciji i radu radio-frekventnih čvorova finske granične službe, a zatim bi Moskva mogla da poruči da će ih povući tek kada prestanu upadi ukrajinskih dronova preko tih pravaca.
Pominje se i upotreba jeftinih balona sa ugaonim reflektorima, koje bi lansirali nepoznati akteri nepovezani sa Rusijom, sa ciljem da preopterete sisteme protivvazdušne odbrane baltičkih država i nateraju ih da troše resurse na lažne ciljeve. U tom okviru čak se navodi da bi maksimalan efekat bio postignut ako bi ruska strana počela da obara ukrajinske dronove upravo na teritoriji država iz čijeg su vazdušnog prostora lansirani.
Za sada ostaje činjenica da se šesta uzastopna noć udara na Ust-Lugu više ne može posmatrati kao običan niz epizodnih napada. U pitanju je obrazac koji sve jasnije povezuje ruske luke na Baltiku, padove dronova u Estoniji, finske izjave o neobaranju letelica i sve otvorenije tvrdnje da je sever evropskog prostora već ušao u logistiku rata. U takvoj slici, svaka sledeća noć nad Ust-Lugom više nije samo još jedan napad, već test koliko dugo će severozapadni front ostati u sivoj zoni između posrednog sukoba i mnogo šireg direktnog obračuna.
Rusi su, po običaju, indolentni.
A još lakše bi bilo da im Rusi kažu, kako su letelice došle iz vašeg vazdušnog prostora ili nam nadoknadite štetu ili vam uvodimo zonu zabrane leta 300km od Ruske granice jer niste u stanju da obezbedite vaše nebo.
Šta će uraditi Putin? Kao i dosad, ništa.
Ne radi se o testu, kao što je u tekstu rečeno to je korak-po-korak “prelaženje preko crvenih linija”. Isto to smo videli sa naoružavanjem ukrajinske vojske – prvo nesmrtonosna oprema i do sada su ih naoružali čak i dalekometnim raketama, ostalo je samo još nuklarno oružje.
Šta Rusija da uradi? Obaranje dronova nad NATO teritorijom su mokri snovi Fašingtona, odmah mi proglasili napad Rusije… i pičvajz bi počeo. Dakle ne treba raditi ono što neprijatelju odgovara. Međutim, upotrebu sretstava za elektronsko ratovanje Rusija lako može da opravda ovim upadima a NATO to ne može da proglasi napadom (i da njihovo stanovništvo to “proguta”) čak i ako im time blokiraju navigaciju aviona i automobila!
Ovi preleti su u stvari poklon Rusiji jer su im omogućili indirektan napad na NATO na koji ovi mogu samo direktno da odgovore ali bi to značili da NATO prvi napada!
Više mi muka od ruskog kukavičluka koga će oni nazvati trezvenošću. Kako to junački Iranci rade.