Nemačka sve otvorenije pokazuje da želi da radikalno promeni strukturu svog ratnog vazduhoplovstva. Umesto da čeka buduće evropske programe borbenih aviona koji bi mogli da stignu tek u 2040-tim godinama, Berlin razmatra mnogo brži put, izgradnju nove borbene arhitekture zasnovane na bespilotnim letelicama.
U centru tog koncepta nalazi se američki dron Kratos XQ-58A Valkyrie. Ova platforma privukla je veliko interesovanje nemačkog ratnog vazduhoplovstva jer predstavlja relativno jeftin, ali operativno veoma fleksibilan sistem koji može brzo da se uvede u upotrebu.
Za Nemačku je vreme ključni faktor. Program Future Combat Air System, zajednički projekat Francuske, Nemačke i Španije za razvoj borbenog aviona šeste generacije, već godinama kasni zbog političkih i industrijskih sporova. U takvoj situaciji Berlin ne želi da čeka još dve decenije da bi dobio novu borbenu platformu.
Valkira nudi gotov trup letelice koji je već testiran u Sjedinjenim Državama i koji se može relativno brzo prilagoditi evropskim operativnim zahtevima.
Zašto je Valkyrie privlačna nemačkoj vojsci
Tehničke karakteristike ovog drona objašnjavaju zašto je postao centralna tačka nemačkog interesovanja. Valkyrie ima domet veći od 5.000 kilometara, što joj omogućava izvođenje operacija na velikim udaljenostima bez potrebe za složenom logističkom podrškom.
Za razliku od klasičnih borbenih aviona, ovoj platformi nije potrebna pista. Letelica se lansira pomoću raketnog sistema sa mobilnog zemaljskog lansera postavljenog na transportnu prikolicu, dok se pri povratku spušta padobranskim sistemom uz pomoć vazdušnih jastuka.
Ovakav način operacija ima veliku taktičku prednost. Piste su među prvim ciljevima u modernim ratovima jer su ranjive na balističke i krstareće rakete. Sistem koji može da se lansira sa mobilnih platformi mnogo je teže neutralisati.
Valkyrie takođe ima unutrašnji odeljak za oružje koji omogućava nošenje precizne municije uz zadržavanje niske radarske vidljivosti. To joj omogućava prodor u snažno branjeni vazdušni prostor i napade na ključne ciljeve.
Još jedna važna karakteristika je cena. Letelica je dovoljno jeftina da se u operativnim planovima može tretirati kao potrošna platforma u najopasnijim misijama. U situacijama gde bi gubitak pilota bio neprihvatljiv, dron može preuzeti najrizičnije zadatke.
Evropski softver za potpunu kontrolu
Iako se radi o američkoj platformi, nemački program ne svodi se na jednostavnu kupovinu tehnologije iz Sjedinjenih Država. Ključni deo projekta jeste razvoj evropske digitalne arhitekture koja će upravljati dronom.
Taj deo posla vodi Airbus u svom pogonu u Manhingu kod Minhena. Nemačka verzija Valkire biće opremljena sistemom misije MARS, skraćeno od Multiplatform Autonomous Reconfigurable Secure system.
Ova softverska arhitektura razvijena je u Evropi i dizajnirana je za upravljanje bespilotnim sistemima i koordinaciju operacija između više platformi.
U okviru MARS sistema koristi se i autonomni softver poznat kao MindShare. Ovaj sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji može da preuzme deo funkcija koje bi u klasičnom avionu obavljao pilot.
Softver je projektovan tako da koordinira operacije između letelica sa posadom i bespilotnih platformi, upravlja misijama u realnom vremenu i omogućava autonomno donošenje taktičkih odluka.
Na taj način Nemačka dobija potpunu kontrolu nad algoritmima, podacima i integracijom budućih tipova naoružanja. Berlin time izbegava zavisnost od zatvorenih američkih sistema upravljanja.
Jurofajter kao komandni centar u vazduhu
Novi koncept nemačkog vazduhoplovstva ne predviđa potpunu zamenu pilota bespilotnim letelicama. Naprotiv, plan je da se pilotirani avioni pretvore u komandne platforme koje upravljaju flotom dronova.
U tom sistemu ključnu ulogu imaće lovci Eurofighter Typhoon. Ovi avioni biće modernizovani kako bi mogli da koordiniraju operacije bespilotnih letelica tokom misije.
Airbus i izraelska kompanija Rafael već rade na unapređenju optoelektronskog sistema Litening 5 koji koristi flota Eurofightera. Nadogradnja uključuje nove mogućnosti povezivanja i prenosa podataka.
Pilot Eurofightera mogao bi da upravlja grupama dronova Valkyrie koje bi izvodile izviđačke operacije, ometanje neprijateljske protivvazdušne odbrane ili napade na kopnene ciljeve.
U takvom scenariju pilotirani avion ostaje na bezbednoj udaljenosti, dok bespilotne letelice ulaze u najopasnije zone.
Program koji treba da bude operativan do 2029.
Airbus trenutno priprema dva primerka Valkyrie za testiranja u Evropi. Letelice su nabavljene od američkog partnera Kratos Defense & Security Solutions i biće opremljene evropskim softverskim sistemima.
Prvi let konfiguracije koju razvija Airbus planiran je za kasnije tokom 2026. godine.
Ako razvoj bude tekao po planu, nemačko ratno vazduhoplovstvo moglo bi da dobije operativne sposobnosti bespilotnog kolaborativnog borbenog aviona do 2029. godine.
Takvi sistemi često se nazivaju kolaborativnim borbenim avionima jer mogu da deluju samostalno, u rojevima bespilotnih letelica ili u koordinaciji sa avionima sa posadom.
Nova logika vazdušnog ratovanja
Uvođenje Valkyrie u nemačko vazduhoplovstvo pokazuje širu promenu u razmišljanju zapadnih armija o vazdušnom ratovanju. Umesto oslanjanja na mali broj izuzetno skupih borbenih aviona, sve veći značaj dobija koncept takozvane pristupačne mase.
Ideja je jednostavna, imati veći broj relativno jeftinih platformi koje mogu da izvrše kompleksne misije i čiji eventualni gubitak ne predstavlja strateški problem.
U takvom modelu dronovi poput Valkyrie postaju ključni element borbenog sistema. Oni mogu da obavljaju najrizičnije operacije, otvaraju put pilotiranim avionima i povećavaju ukupnu borbenu moć vazduhoplovstva.
Upravo zato nemački projekat mnogi analitičari vide kao početak transformacije evropskih vazdušnih snaga u narednim decenijama.
