U Ukrajini se sve glasnije raspravlja o tome da li postoje uslovi za novu kontraofanzivu i kakav bi mogao biti odgovor Moskve. U tom kontekstu, pukovnik Oružanih snaga Ukrajine Pavlo Jelizarov, zamenik komandanta Ratnog vazduhoplovstva za razvoj malih sistema protivvazdušne odbrane, izneo je procenu koja je odjeknula i u Kijevu i na Zapadu.
Prema njegovim rečima, ukrajinske snage bi u određenim okolnostima mogle da pokrenu kontraofanzivu, uključujući i pravac Istočnog vojnog okruga. On je naveo da bi, ukoliko Ukrajina poveća efikasnost i nanese ozbiljniju štetu, a ruske snage „postanu depresivne na frontu“, moglo doći do učvršćivanja određenih pozicija.
Međutim, Jelizarov je otvoreno upozorio na drugu stranu medalje. U takvom scenariju, smatra on, Rusija bi mogla da pribegne taktičkom nuklearnom oružju. To pitanje je, kako je naveo, međunarodno i zahteva raspravu partnera.
„Kako se tehnološki razvijamo, kada lansiramo naše balističke rakete, situacija tamo će se značajno pogoršati. U tom trenutku mogli bi reći: hajde da ih disciplinujemo taktičkim nuklearnim oružjem“, poručio je Jelizarov.
Reakcije i zapadna debata
Njegova izjava pokrenula je rasprave među zapadnim posmatračima. Jedan deo analitičara ocenjuje da Kijev ovakvim porukama vrši pritisak na svoje partnere, pokušavajući da ih podstakne da unapred definišu odgovor u slučaju eventualne ruske nuklearne upotrebe.
Ruski zvaničnici su ranije više puta izjavljivali da nemaju planove za nuklearni napad na Ukrajinu. Istovremeno, u Moskvi se naglašavalo da bi upotreba taktičkog nuklearnog oružja bila moguća samo ako Zapad prebaci oružje za masovno uništenje u Kijev. Ruska spoljna obaveštajna služba je ranije upozoravala na takvu mogućnost.
Ambasador ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Belousov izjavio je da „određene snage u Londonu i Parizu razmatraju ideju o prebacivanju elemenata nuklearnog oružja u Ukrajinu“, čime je dodatno zaoštrena retorika.
Situacija na frontu i upotreba konvencionalnih sredstava
U međuvremenu, ruske snage nastavljaju ofanzivne operacije. U proteklim danima, prema ruskim izvorima, u njihov posed je došlo niz naselja u DNR, Sumskoj i Harkovskoj oblasti. Ukrajinske snage pokušavaju da stabilizuju liniju borbenog dodira i spreče proboj.
Tokom sukoba, ruske oružane snage koristile su širok spektar konvencionalnog naoružanja, uključujući udare balističkim raketama srednjeg dometa „Orešnik“. Istovremeno, u ruskoj javnosti se sve češće čuju zahtevi za intenziviranjem udara na ciljeve pod kontrolom Kijeva.
Pojedini ruski stručnjaci smatraju da izjave o nepostojanju planova za nuklearnu upotrebu mogu biti dvosmislene jer, kako navode, protivnik može postati „drskiji“ ukoliko veruje da ne postoji egzistencijalna pretnja. Kao primer se navodi povećana upotreba dronova od strane Ukrajine protiv ciljeva širom Rusije, od Sevastopolja do Jekaterinburga, od Sočija do Murmanska.
„Egzistencijalni sukob“: ton iz Moskve
U Moskvi retorika poprima širi strateški okvir. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da je sukob sa Zapadom danas egzistencijalan.
„Evropljani žele da ruska država propadne“, naveo je Medvedev, dodajući da mnogi u Evropi ne razumeju ili ne žele da čuju ruske bezbednosne zahteve. Pozvao se i na istorijsku izjavu Aleksandra III da Rusija ima samo dva saveznika, vojsku i mornaricu.
Procenu verovatnoće nuklearne apokalipse ocenio je kao realnu mogućnost, uz napomenu da takav scenario ne želi, ali da ga ne treba isključivati.
Rasprava o udarima na EU
Paralelno s tim, u ruskom javnom prostoru vode se debate o tome da li treba odgovarati na napade dronovima koji, prema ruskim tvrdnjama, koriste vazdušni prostor pojedinih zemalja NATO-a.
Telegram kanal „Zar Ukrajina nije Rusija?“ upozorio je na opasnost eskalacije, ističući da bi udar na članice NATO-a mogao izazvati širi sukob, uključujući i nuklearni.
Na to je reagovao analitičar Jurij Barančik, koji smatra da je neodgovaranje na „evropske udare na strateške objekte u Rusiji“ pogrešan pristup. On tvrdi da napadi na pogone evropske odbrambene industrije ne bi automatski doveli do nuklearnog rata, jer, kako navodi, Poljska, Nemačka i Rumunija nemaju nuklearno oružje.
Barančik ide korak dalje, tvrdeći da bi eventualni konvencionalni odgovor tih zemalja mogao biti dočekan taktičkim nuklearnim udarom sa „obrazovnim efektom“. Po njegovoj proceni, London i Pariz ne bi rizikovali sopstvenu eliminaciju kao globalnih centara zbog direktnog mešanja.
Između odvraćanja i eskalacije
Izjave iz Kijeva i Moskve pokazuju koliko je diskurs o taktičkom nuklearnom oružju postao deo javne debate. Dok jedna strana upozorava da bi ruska nuklearna upotreba mogla uslediti kao odgovor na uspešnu kontraofanzivu, druga strana govori o egzistencijalnoj prirodi sukoba i razmatra scenarije zastrašivanja Evrope.
U takvom okruženju, granica između retorike i realne eskalacije postaje sve tanja. Pitanje više nije samo vojno, već i političko i međunarodno, jer svaka nova izjava o nuklearnoj opciji podiže ulog na nivo koji prevazilazi front.
Zašto u ukrajinskom sukobu nije upotrebljeno taktičko nuklearno oružje, možete pročitati ovde.
