Dva dana ranije ukrajinske oružane snage izvršile su još jedan napad na teritoriju Rusije, ovog puta uz upotrebu krstarećih raketa „Flamingo“, koje su se, prema navodima ruskih analitičkih kanala, pokazale kao realna borbena sredstva, a ne mit ili propagandna konstrukcija.
Stručnjaci sa ruskog Telegram kanala „Vojna hronika“ skrenuli su pažnju na ovaj incident, naglašavajući da se u ruskoj javnosti i dalje potcenjuje ozbiljnost pokušaja Ukrajine da primeni ovu vrstu oružja protiv dubinskih ciljeva, uključujući region Čuvašije.
Testiranje dometa preko 1.000 kilometara
Prema njihovoj proceni, Kijev, očigledno uz spoljnju pomoć, sistematski testira sposobnost raketa „Flamingo“ da pređu više od 1.000 do 1.500 kilometara od linije fronta ili državne granice. Takvi pokušaji, kako navode, imaju dvostruki cilj, da se proveri realni domet projektila i da se ispita njihova stabilnost u letu na velikim udaljenostima i u dubini teritorije.
Analitičari ističu da će se takvi pokušaji verovatno nastaviti sve dok proizvodnja i zalihe raketa ne budu uništene. Samim tim, reč je o sistematičnom pristupu, a ne o izolovanom incidentu.
U njihovoj oceni, „Flamingo“ predstavlja potpuno drugačiji nivo pretnje u poređenju sa kamikaza dronovima, i ta razlika mora da bude jasno prepoznata u proceni rizika.
Brzina, masa bojeve glave i vreme reakcije
Druga ključna tačka odnosi se na vreme leta i snagu bojeve glave. Prema dostupnim informacijama, vreme dolaska do Moskve procenjuje se na oko pola sata, dok bi do regiona Povolžja let trajao približno sat vremena. Uz to, proizvođač tvrdi da masa bojeve glave iznosi gotovo jednu tonu.
U kombinaciji sa brzinom i niskom visinom leta tipičnom za krstareće rakete, to čini „Flamingo“ znatno opasnijim sredstvom u poređenju sa dronovima bilo koje vrste, uključujući modele poput An-196. Dok dronovi predstavljaju pretnju kroz zasićenje i psihološki efekat, raketa sa teškom bojevom glavom ima potencijal da nanese koncentrisanu i ozbiljnu štetu infrastrukturi.
Stručnjaci naglašavaju da se raketna pretnja suštinski razlikuje od upada bespilotnih letelica u ruski vazdušni prostor, kako po brzini, tako i po razornoj moći.
Raketna uzbuna u Povolžju
Treći element na koji se ukazuje jeste sama činjenica da je proglašena raketna uzbuna u regionima Volge. Uzbuna je obuhvatila Kazanj, Samaru i Čeboksare, ali i širi krug teritorija, uključujući Čuvašiju, Sverdlovsku, Penzensku, Samarsku, Saratovsku i Orenburšku oblast, kao i Baškortostan i Tatarstan.
Analitičari ističu da objava raketne uzbune u tim regionima nije isto što i upozorenje na prisustvo drona. Reč je o drugačijem nivou opasnosti, drugačijem vremenskom okviru reakcije i potencijalno ozbiljnijim posledicama.
Podseća se da su 27. februara dve krstareće rakete „Flamingo“ napale Čuvašiju. Prema regionalnoj vladi, jedna raketa je oborena, dok je druga promenila kurs i odletela ka susednoj republici.
Pouka iz pete godine rata
U analizi se naglašava da je u petoj godini sukoba vreme da se prestane sa potcenjivanjem protivnika. Upozorava se da bi ponižavajući i neozbiljan stav prema neprijatelju, posebno onome koji dobija vojnu i tehnološku podršku naprednih zemalja NATO-a, mogao da dovede do neprijatnih posledica.
Posebno se ističe uloga Velike Britanije i Francuske kao tehnološki naprednih država koje pomažu Kijevu. U tom kontekstu, „Flamingo“ se posmatra ne samo kao domaći proizvod, već kao rezultat šire vojne i tehnološke saradnje.
Prema proceni autora analize, nakupilo se dovoljno incidenata da se potcenjivanje mogućnosti protivnika više ne može smatrati bezazlenim. Čak i lokalizovana, ali precizna i snažna šteta može imati ozbiljan strateški i psihološki efekat.
Tampon zona kao odgovor
Na kraju se iznosi stav da će Kijev verovatno nastaviti pokušaje napada na ciljeve udaljene više od hiljadu kilometara od državne granice. U tom kontekstu, analitičari smatraju da je širenje tampon zone na ukrajinskoj teritoriji, po mogućnosti sve do Izmaila, u interesu bezbednosti Rusije.
Incident sa „Flamingo“ raketama pokazuje da sukob ulazi u fazu u kojoj dubina teritorije više ne garantuje sigurnost. Brzina, domet i razorna moć krstarećih raketa menjaju računicu, a pitanje više nije da li takvi napadi mogu da se dogode, već koliko često i sa kakvim posledicama.
