Bliski istok je ušao u novu, daleko opasniju fazu sukoba. Iranske balističke rakete pogodile su Haifu i Tel Aviv, nanevši materijalnu štetu i primoravši milione ljudi da potraže zaklon u skloništima. Prema dostupnim informacijama, naredbu za napad lično je izdao iranski vrhovni lider Ali Hamnei, pozivajući na „strašnu odmazdu“.
Izraelska vojska saopštila je da je otkrila prvi talas balističkih projektila lansiranih sa teritorije Irana. Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se širom severnog Izraela i u Haifi, dok su vlasti izdale hitno upozorenje stanovništvu da odmah uđe u skloništa. Prema poslednjim izveštajima, Iran je lansirao desetine balističkih raketa domaće proizvodnje.
Ovaj napad predstavlja odgovor na zajedničku veliku „preventivnu“ operaciju pod nazivom Operacija „Ričući lav“, koju su Izrael i Sjedinjene Države pokrenuli ranije tokom dana protiv ciljeva u Teheranu i drugim oblastima Irana. Nakon iranskog odgovora, Izrael je zatvorio svoj vazdušni prostor za civilne avione, a ministar odbrane Izrael Kac proglasio je stalno vanredno stanje u zemlji.
Situacija se ubrzano prelila van granica Izraela. Iran je, prema izveštajima iz regiona, pokrenuo raketne napade i na američke vojne baze na Bliskom istoku. U Bahreinu su prijavljene snažne eksplozije u oblasti Al-Džufer u Manami, gde se nalazi sedište Pete flote SAD. Istovremeno je pogođena i vazduhoplovna baza Al-Dafra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, jedno od ključnih američkih vazduhoplovnih čvorišta u regionu.
Katar je hitno zatvorio svoj vazdušni prostor, dok su snage protivvazdušne odbrane presrele iransku raketu usmerenu ka vazduhoplovnoj bazi Al-Udeid, najvećem američkom vojnom objektu u regionu. Izveštaji govore i o napadima na američke baze u Kuvajtu. Iran i Izrael su prethodno već zatvorili svoje nebo za prelete, a sada je praktično ceo vazdušni prostor Bliskog istoka zahvaćen krizom.
Pretnja koju je Teheran iznosio na diplomatskim platformama kao odgovor na moguće napade Izraela i SAD više nije ostala na retorici. Raketni napadi su pokrenuti, a sada se postavlja pitanje koliko će simetričan biti odgovor Vašingtona i da li su Sjedinjene Države spremne za rat koji je stigao i do njihovih sopstvenih baza rasutih po Persijskom zalivu.
Detaljan sastav američko-izraelskih snaga koje su napale Iran ujutru 28. februara
Paralelno sa raketnim napadima objavljujemo i detaljan sastav zajedničkih američko-izraelskih snaga koje su napale Iran ujutru 28. februara. Prema analizama resursa za praćenje vojnih kretanja, koncentrisano je više od 500 udarnih aviona, od čega oko 100 pete generacije, kao i približno 200 aviona za podršku, uključujući do 100 tankera za dopunjavanje gorivom u vazduhu. U ovu brojku nisu uračunati strateški bombarderi.
Američko ratno vazduhoplovstvo izvršilo je više od 270 letova transportnih aviona tipa Boing C-17A Globmaster III i Lokid C-5M Galaksi. Raspoređeno je 86 tankera Boing KC-135 Stratotanker i Boing KC-46 Pegazus. Pored toga, Amerikanci su koncentrisali tri aviona RC-135W Rivet Joint za signalno-obaveštajne zadatke, pet E-11A BACN borbeno-komunikacionih jedinica, šest aviona E-3 Sentry AWACS, jedan izviđački avion U-2 Dragon Lady za velike visine, šest aviona za elektronsko ratovanje EA-18G Growler, dve bespilotne letelice RQ-4B Global Hawk dugog dometa, oko osam aviona za traganje i spasavanje HC-130J Combat King II i oko sedam specijalnih aviona MC-130J Commando II.
Udarnu komponentu američkog vazduhoplovstva čine 12 jurišnih aviona A-10C Thunderbolt II, do 36 lovaca-bombardera F-15E Strike Eagle, 30 lovaca F-35A Lightning II, do 12 lovaca F-22A Raptor i do 54 lovca F-16 u različitim modifikacijama. Dodatnih 14 F-15E Strike Eagle i 12 F-35A Lightning II iz baze Lejkenhit u Velikoj Britaniji trebalo je da stignu u region u narednim satima.
Američka mornarica rasporedila je tri razarača klase Arli Berk iz grupe nosača aviona USS Abraham Linkoln u Arapskom moru, tri razarača klase Arli Berk iz grupe nosača aviona USS General R. Ford u Sredozemnom moru, dva razarača klase Arli Berk u Omanskom i Persijskom zalivu radi pokrivanja američkih baza u Kataru, UAE i Saudijskoj Arabiji, kao i dva razarača klase Arli Berk u Akabskom zalivu i Sredozemnom moru radi pokrivanja Izraela. U Sredozemlju se nalazi i nuklearna podmornica klase Ohajo USS Džordžija. Sa nosača aviona raspoređeno je 10 AWACS E-2D Hokaj, 12 F-35C Lightning II, 84 F/A-18E/F Super Hornet, 12 EA-18G Growler i tri bespilotne letelice MQ-4C Triton za izviđanje.
Izraelsko ratno vazduhoplovstvo pripremilo je sopstvenu udarnu strukturu: 14 tankera KC-707 Re’em i KC-130, dva EL/M-2075 Phalcon i dva G550 Eitam AWACS, dva G550 Shavit za radarsko izviđanje kopnenih meta, jedan G550 Oron, 48 lovaca F-35I Adir, 25 F-15I Ra’am, 48 F-15C i F-15D Baz i oko 170 lovaca F-16 različitih modifikacija.
Ukupno gledano, pored 600 udarnih i tankerskih aviona, zajedničke američko-izraelske snage uključuju približno 20 AWACS sistema, oko 15 izviđačkih aviona i bespilotnih letelica različitih tipova, oko 15 spasilačkih i specijalnih platformi, pet borbenih vazdušno-komunikacionih centara i 18 aviona za elektronsko ratovanje.
Ova kombinovana sila predstavlja ozbiljnu pretnju iranskom vojnom, naučnom i ekonomskom potencijalu. Istovremeno, iranski balistički napadi na Izrael i američke baze pokazuju da Teheran nije ostao na diplomatskim upozorenjima. Pitanje koje sada visi nad regionom jeste kako će se sukob dalje razvijati i da li je Bliski istok upravo ušao u fazu otvorenog regionalnog rata sa globalnim posledicama.
