Ova kriza pokazuje svu složenost društvenih okolnosti i nemoć ljudske vrste da na normalan način rešava svoje nesporazume i probleme. Pošto i u međuljudskim odnosima važi Treći Njutnov zakon (akcije i reakcije) nije se moglo drugo ni očekivati. Posle višegodišnjih sistematskih procesa u kojima je ukrajinska država na različite načine sistematski pogoršavala položaj ruskog naroda koji je živeo na svojim tradicionalnim teritorijama, usledila je i ruska reakcija. Ona je dovela do Specijalne vojne operacije (neobjavljeni rat), sa svim onim što ratna dejstva nose…a nose i egzodus ljudi.
Napomena: Brojke koje su navedene u tekstu nisu precizne jer se stalno menjaju, dok ih zainteresovani različito tumače ili manipulišu s njima. Pri tom ni njihove početne vrednosti nisu bile pouzdane, pa ih treba posmatrati kao grubu ilustraciju opšteg trenda koji nije pod znakom pitanja.
Sociološki inžinjering
Ukrajina je decenijama već, od razdruživanja i sticanja nezavisnosti, poprište korupcionaških afera, tajkunizacije i propadanja bogate i razvijene privrede. U agresivnoj i rusofobičnoj politici imala je veliku, loše skrivanu podršku Zapada. Za taj proces koji je ušao u metastazirajuću fazu 2014. godine samo naivni su mogli pomisliti da će biti bez odgovora i pod kontrolom. Ukrajinska država ne kontroliše deo teritorije, a teškom mukom prati društvene procese koje ni organizovanije države ne bi mogle lako usmeravati.
Jedna od reakcija na ovo stanje je emigrantska kriza remetilačkih razmera – najveća na svetu u XXI veku, i to usred Evrope koja se svetu vekovima nametala kao kulturni i politički centar, merilo društvenih vrednosti.
Mnogi su postali žrtve svoje političke naivnosti i poverenja u sistem. Ispostavilo se da nije lako kontrolisati mase ljudi, obveznika prema državi, a pojedinca još teže. Mnogo je načina da se zaobiđe sistem. Nije dovoljno doneti strog zakon, zapretiti, odrediti kvote, slati patrole po ulicama, itd. Stoga se svako snalazio kako je umeo. Podaci su krajnje nepouzdani. Neki se zamagljuju namerno, a neki nenamerno zbog nemogućnosti praćenja emigrantskih tokova; tvrdi se da je odmah početkom SVO preko šest miliona Ukrajinaca napustilo zemlju. Još oko osam miliona smatrano je unutrašnje raseljenim licima (internally displaced person).
Podatak je neverovatan je to je trebalo fizički izvesti i to u ratnom stranju kada sve, pa i saobraćaj, funkcioniše u vanrednim okolnostima i drugačijem režimu. Vrlo brzo, do marta 2022. godine više od deset miliona ljudi napustilo je svoje prebivalište – približno svaki četvrti državljanin Ukrajine. Kako stoje stvari, država je bila potpuno nespremna za ovakvu situaciju. Nije reč o hiljadama, već o milionima ljudi!
Zbog surove restrikcije prema muškom stanovništvu prizivnog doba od 18 do 60 godina, najveći broj izbeglih i raseljenih su deca i žene. Prema podacima UNICEFA više od polovine dece (oko sedam i po miliona) otišlo je iz Ukrajine. Osnovni pravci migracije prema zapadu jesu Poljska, Rumunija, Mađarska, Moldavija, Slovačka, Češka i Nemačka. Poljaci su pri tom primili više nego sve ostale susedne države. Ukupno se 13. decembra 2022. godine beleži oko 8,2 miliona izbeglica. Mnogi su nastavili dalje na zapad i širom Zemljine kugle.
Šta je s podatkom koji ukrajinska strana, zajedno sa Zapadom, relativizuje ili čak negira, a to da je oko tri miliona izbeglica u isto vreme otišlo u Rusiju i Belorusiju? Pored statističke, metodološke nepouzdanosti, oni su takođe predmet medijske kampanje. Koriste se sva sredstva, uključujući i veštačku inteligenciju. Slike patnje se obrću i prikazuju samo jednostrano. To nije prvi put. Setimo se one italijanske reporterke koja je leš izbegličkog deteta, izbačenog na obalu, pomerala da bi dobila bolji ugao i dramatičniju fotografiju. Račak u zapadnim medijima ima drugi naziv, ali je metod isti, a pri tom i značajno uvežban.
Na brojnim lažnim ruskim sajtovima, portalima i kanalima iznose se kontradiktorni podaci s ciljem daljeg diskreditovanja Rusije. Oni se mogu lako prepoznati po rečniku. SVO se naziva ”okupacijom”, ”upadom”, ”invazijom” itd, pa shodno tome Rusi su okupatori, itd. Kao da je istorija počela 24. februara 2022. godine; kao da se pre toga rusko stanovništvo nije dovodilo i dovelo u status ugroženog življa, trpeći nemilosrdne napade tokom ATO, kasnije nazvanoj Operacija združenih snaga. Podsetimo: u trenutku pokretanja ATO za Ukrajince Donbas je po ustavu bio privremeno zauzeta teritorija, pa su oni dejstvovali po svojim državljanima koji su se izjasnili s kim i kako dalje da žive. To su činjenice i njihovo ignorisanje nikome neće pomoći.
Pravni status
Organizacija ujedinjenih nacija ovo pitanje regulisala je Konvencijom o statusu izbeglica (Convention Relating to the Status of Refugees) od 28. VII 1951. godine i Protokolom o statusu izbeglica (Protocol Relating to the Status of Refugees) koji je potpisan 31. I 1967. godine. Međutim, četvrtog marta, samo osam dana od početka SVO, Savet Evropske unije (Council of the European Union) na zasedanju u Briselu izglasao je aktiviranje Direktive o privremenoj zaštiti. Predviđeno je da se ona primenjuje u izuzetnim slučajevima, da bi omogućila brzu i privremenu zaštitu lica iz država koje nisu članice Evropske unije, a ne mogu da se vrate u zemlju porekla.
Ova direktiva doneta je još 2001. godine posle teškoća izazvanih krizom tokom ratova na području Jugoslavije. Glavni cilj dokumenta je ozvaničenje pravnog statusa reke izbeglica u slučaju masovnog priliva u Evropsku uniju, da se ne bi dozvolilo preopterećenje sistema davanja izbegličkog azila. Sada nećemo otvarati pitanje ko je izazvao te krize, inače bismo ugazili u zonu istinskog licemerja i dvostrukih standarda.
Za više od dve decenije postojanja direktiva je prvi put aktivirana upravo posle početka SVO. Nije aktivirana 2014. godine posle početka ATO kada su ispred ukrajinskih jedinica bežali etnički Rusi. Međunarodni Crveni krst ponudio je Ruskoj Federaciji pomoć koja nije sa sobom povlačila i regulisanje pravnog statusa. Ruska država je bez ičije pomoći dočekala talase izbeglica. Da li da spominjemo i rusku pomoć koja je upućena Evropi u dane krize izazvane pandemijom korone?
Jurisdikcija Direktive
Njeno dejstvo odnosi se na nekoliko osnovnih kategorija u kojima se nalaze:
- Građani Ukrajine koji su se zatekli na njenoj teritoriji 24. februara 2022. godine i morali su da napuste svoje prebivalište usled upada ruskih snaga (upotrebljena formulacija iz direktive).
- Političke izbeglice koje borave u Ukrajini.
- Članovi porodica prve dve kategorije.
- Imaoci stalnih ili privremenih boravišnih dozvola u Ukrajini koji se ne mogu vratiti u domovinu iz razloga bezbednosti.
- Privremeni zaštićeni status ne dodeljuje se državljanima trećih zemalja koji nemaju stalne dozvole boravka u Ukrajini ako se njihova matična zemlja smatra bezbednom.
- Direktiva se odnosi na sve države EU, osim na Dansku.
Prema zapadnim izvorima, početkom decembra 2022. godine najviše izbeglica prihvatile su Rusija (2.852.395), Poljska (1.529.355), Nemačka (1.021.667) i Češka (467.872). UNHCR iznosi najnovije podatke u kojima navodi sledeće: krajem prošle i početkom ove godine preko jedanaest miliona Ukrajinca je u statusu izbeglih lica. Od toga gotovo šest miliona je napustilo Ukrajinu, a 5,3 miliona se smatra interno raseljenim. Pri tom oko 20.000 dece rođene u Donbasu je proglašeno otetom od strane Ruske Federacije (!). Beskrupuloznost i licemerje koje se demonstrira tim povodom su filigranski dirigovani. Medijski rat ne bira sredstva.
Srbija i talas izbeglica
Kako je, do sada, u ovoj najnovijoj seobi Slovena prošla Srbija? Mi, nažalost, u poslednje tri i po decenije imamo surovo i obimno iskustvo. Prema službenim podacima, 17. marta 2022. godine u Srbiji je bilo 12.500 izbeglica. Mnogo njih je stiglo kod nas svojim vozilima, a zatim nastavilo prema Grčkoj, Bugarskoj ili Crnoj Gori. Oni su dobijali pakete s hranom i sredstvima za ličnu higijenu od strane naše države. Oko tri hiljade njih našli su prebivalište kod rođaka ili prijatelja u zemlji.
I kod nas oni imaju status privremene zaštite koja traje tokom započete godine. On podrazumeva pravo na prebivalište, obrazovanje, rad i zdravstvenu zaštitu. Svako ko je dobio privremenu zaštitu ima pravo da podnese zahtev za azil. Krajem te, 2022. godine, u Srbiji je bilo više od 18.000 izbeglica iz Ukrajine. Do sredine 2025. godine zabeleženo je da je kroz Srbiju prošlo 341.000 građana Ukrajine, a da je 21.000 ostala duže ili trajno. Jedno od najvećih prihvatilišta je Centar za azilu u Vranju koji je ovog ovog meseca posetio ambasador Ukrajine.
Ruske izbeglice
Pojavljuje se još jedan faktor koji ne vredi gurati pod tepih. U svojim jednostranim osudama i odlukama međunarodna zajednica uporno ne spominje izbeglice i raseljene Ruse jer se smatra da su oni agresori, pa će se o njima pobrinuti njihova država. Ne zaboravimo pri tom potpuno necivilizacijske poteze kada su s repertoara skidani ruski kompozitori, izbacivani iz biblioteka Dostojevski i drugi ruski autori, itd. U tom svetlu treba posmatrati i činjenicu da u Srbiji boravi i preko 46.000 ruskih državljana. Analiza njihovih izbegličkih motiva i uticaj na društvene tokove u našoj zemlji jesu posebna priča.
